Šta nedostaje srpskim oftalmolozima?

Upravnik Očne klinike Kliničkog centra Vojvodine Vladimir Čanadanović izjavio je u nedelju (21. septembra 2014. godine) da Srbija raspolaže obučenim kadrom u oblasti oftalmologije, koji je verifikovan u razvijenim zemaljama, ali da oni u velikom broju slučajeva nisu u mogućnosti da svo svoje stečeno znanje primene u praksi zbog - manjka novca.

Čanadanović, koji je i predsednik Organizacionog odbora 15. kongresa Udruženja oftalmologa Srbije, koji je juče završen u Novom Sadu, rekao je Tanjugu da je potvrda kvaliteta srpskih oftalmologa to što su oni vrlo često gostujući profesori i predavači na univerzitetima i kongresima ili operišu na najpoznatijim bolnicama u najrazvijenijim zemljama sveta.

- Nažalost, u velikom broju slučajeva srpski oftalmolozi nisu u mogućnosti da svo svoje znanje primene u svakodnevnoj praksi, zbog manjka novca - rekao je Čanadanoović dodajući da se Srbija trudi da prati korak sa savremenim trendovima u lečenju oftalmoloških pacijenata, ali da to nekada nije u potpunosti moguće zbog limitiranih sredstava.

Po rečima Čanadanovića, oftalmologija pripada skupim granama medicine. Sa razvojem tehnologije, iz dana u dan se na tržištu pojavljuje sve skuplja oprema koja, kako je kazao, sa jedne strane olaksava rad, ali sa druge strane opterećuje društvo dodatnim ulaganjima.

Ono po čemu se Srbija u oblasti oftalmologije može meriti sa najrazvijenijim zemljama sveta, po rečima Čanadanovića, jesu ona obolenja kod kojih operacija ne dovodi do vraćanja vidne funkcije, već do sprečavanja daljeg pada te funkcije, kao što je slučaj kod katarakte i drugih degenerativnih oboljenja zadnjeg očnog segementa.

- Savremena oftalmologija je prilično povezana sa novim tehnologijama. Mi se trudimo koliko smo u mogućnosti da pratimo savremen tokove. Primera radi, operacije katarakte koje su se izvodile pre samo petnaestak godina, zahtevale su manuelan hiruški rad i veštačko trokularno sočivo. Danas su te operacije znatno uspešnije, ali zahtevaju skupu opremu i skup potrošni materijal - rekao je Čanadanović.

Upravnik Očne klinike KC Vojvodine je kazao da je trenutno najzastupljenije oftalmološko oboljenje u Srbiji - "senilna katarakta". Tome, kako je pojasnio, doprinosi činjenica da Srbija ima staro stanovništvo, a ta bolest se javlja kod ljudi starijih od 60 godina.

- Broj obolelih od "senilne katarakte" je u svakodnevnom porastu - kazao je Čanadanović, dodajući da se sa tim problemom susreću i zemlje razvijenog sveta. Ipak, kako je dodao, zahvaljujući boljem standardu i široj dostupnosti zdravstvene zaštite, kod njih taj problem nije toliko zastupljen kao kod nas.

Čanadanović je istakao da se nada će u Srbiji zahvaljujući uvđenju novih tehnologija u najskorijem periodu broj pacijenata obolelih od te bolesti biti sveden na minimum i da će se dužina čekanja na operacije svesti na nivo koji je i u zemljama u okruženju.

On je kazao da svako oftalmološko obolenje može da počne sa padom vidne oštrine i vrlo je bitno zaključiti da li se radi o gubitku vida sa bolom ili bez bola, a njegov savet pacijentima je da bilo kakva promena u vidnoj oštrini, a pogotovo ona koja je nastala naglo, odmah prijave oftalmologu.