(E Magazin) Kako Srbija, zemlja konstantnih previranja, ekonomski sarađuje sa Slovenijom, zemljom koja je deo politički stabilnog sveta?

MADE IN EUROPE


Robna razmena između Srbije i Slovenije u prvih osam meseci 2006. iznosila je preko 270 miliona evra, što predstavlja rast za oko 14% u odnosu na prošlu godinu, podaci su Gospodarske zbornice Slovenije, odnosno predstavništva Privredne komore Slovenije u Beogradu. Razmena je značajno porasla u prethodnom petogodišnjem periodu, što Sloveniju danas čini jednom od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera koja u ukupnom srpskom izvozu i uvozu zauzima sedmo rnesto. Što se tiče investicija, ukupne slovenačke investicije u srpsku privredu od 2001. godine premašile su cifru od čak 700 miliona evra od čega značajan deo čine greenfield investicije.


U evropskom društvu

Slovenija je punopravni član Evropske unije od 1. maja 2004. godine, a početak ove godine za Slovence je značio i ulazak u evro zonu. Kako kaže Dmitar Polovina, direktor preduzeća „Prvi faktor“ iz Slovenije, koji operativno vodi poslovanje Slovenačkog poslovnog kluba, poslednjih pet godina privredna saradnja izmedu Slovenije i Srbije je izuzetno intenzivna i uspešna. Interesi su različiti. Slovenačka privreda ulaskom na naše tezište ima prohodnost ka velikom ruskom tržištu zbog povlašćenog srpskog statusa u trgovini sa Ruskom federacijom, a s druge strane srpskim firmama se preko Slovenije otvara i mogućnost za plasman proizvoda na tržište Evropske unije. Naravno, boljem uvek treba težiti pa Polovina kaže: „Najbitnije je da srpska preduzeća pojačaju svoje aktivnosti na slovenačkorn trzištu. Što se tiče srpskog tržišta trebalo bi maksimalno poboljšati i ubrzati institucionalne i zakonske procedure koje su od značaja za sve strane investitore. Veoma je dobro što je najzad donešen Ustav Republike Srbije. To će sigumo pozitivno uticati na saradnju dveju zemalja, jer lakoća poslovanja ne samo Slovenaca nego bilo kojih stranaca u Srbiji proporcionalno raste sa rastom zakonske regulative“.


Dmitar Polovina

Za sada je u Srbiji prisutno oko 400 slovenačkih firmi, dok je procena da srpskih firmi u Sloveniji ima svega nekoliko desetina. Slovenački poslovni klub, koji postoji od 2002. godine, broji 155 članica. Apsolutni simbol slovenačko-srpske privredne saradnje je Gorenje, ali svakako treba spornenuti i Merkator, Merkur, Kontinental banku, Prvi faktor, Krku i još mnoge druge. I prof. dr Mojmir Mrak, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani i gostujući na fakultetirna u Sieni i Beču smatra da privredna saradnja u poslednjih nekoliko godina kontinuirano napreduje. To se, po njegovom mišljenju, ne odnosi samo na trgovinsku razmenu, nego i na saradnju u oblasti investicija.

„Za Sloveniju Srbija predstavlja jedno od najvažnijih tržišta van EU. lstovremeno u tu je zemlju i usmereno puno naših investicija. Realno je očekivati da će se ti uzlazni trendovi saradnje nastaviti i u narednom periodu. Tome bi još dodatno doprinclo sklapanje sporazuma o stabilizaciji i saradnji između Srbije i Evropske unije do kojeg će, nadam se, doći u skorije vreme“, optimističan je prof. Mrak.


Mojmir Mrak


Bolje je biti „unutra“!

Ulazak Slovenije u EU značio je uključenje zemlje u krug relativno razvijenih zemalja u kojima važe dosta jasna pravila igre što se naročito odnosi na ekonomsku oblast. Pomenuta oblast propraćena je povećavanjem godišnjih stopa privrednog rasta, koje su u poslednjim godinama znatno više u odnosu na prethodni period. Osim toga, zemlja je postala interesantnija stranim ulagačima, što je dodatno doprinelo brzom i efikasnom uvođenju evra. Pluseve ulaska u EU ne treba ograničiti na ekonomsku sferu. Možda čak i značajnija činjenica jeste da je Slovenija ulaskom u EU postala deo politički stabilnog sveta. Opet, to ne znači da je EU neka obećana zemlja. Prof. Mrak takođe smatra da će Srbija članstvom u EU moći da ostvari ciljeve slične slovenačkim. U tom kontekstu nastavlja: „Kod analiziranja pluseva i minuseva ulaženja u pomenutu zajednicu analitičari, političari, a i stanovništvo kao celina moraju se uvek pitati šta je valjana altemativa pogotovu za zemlju koja je locirana usred Evrope. Kad se te analize naprave postane relativno brzo jasno kako je ulazak u EU praktično jedna kredibilna altemativa za zemlje u toj regiji. Treba biti svestan činjenica da ako se zemlja i ne uključi u EU ona će de facto morati poštovati veći deo pravila igre koja važe u toj asocijaciji. Ako je već tako, onda je bolje biti „unutra“, to jest biti članica EU i time učestvovati u koncipiranju tih pravila, nego biti „van“ te jednostavno primenjivati pravila igre koja su postavili drugi“.

Privredna saradnja Srbije i Slovenije prosto mora da se posmatra kroz prizmu članstva, odnosno težnje za članstvom u EU. Slično kao većina drugih zemalja u tranziciji, Srbija je završila sve one reforme koje su uobičajene za rane faze tranzicije, kao što su liberalizacija cena i trgovine, te privatizacija malih preduzeća. Iskustva ukazuju da je realizacija tih reformi relativno jednostavna u odnosu na refonne druge faze tranzicije gde je reč pre svega o poboljšanju corporate governancea, jačanju finansijskog sistema, odnosno transformaciji infrastrukturnih delatnosti kao što su energetika, transport i promet. Profesor kaže da su u svim tim oblastima ključna pitanja kako uvesti, ojačati konkurenciju, kako obezbediti investicije, kako regulisati ove sektore. U nizu zemalja, a to znači i u gotovo svim novim zemljama članicama uključlijući Sloveniju, jasno se pokazuje da ti segmenti tranzicije još nisu završeni. Reforme u oblasti ekonomije moraju pratiti i reforme u svim drugim oblastima, kao što su na primer obrazovanje, pravosuđe, uključujući otklanjanje korupcije i organizovanog kriminala.


Gorenje – simbol saradnje dve zemlje

Gorenje je nosilac slovenačke zastave u Srbiji i jedan od najvećih evropskih proizvođača bele tehnike. Grupa Gorenje sastoji se od matične firme Gorenje a.d sa sedištem u Sloveniji i 47 zavisnih firmi, od kojih je 33 u inostranstvu. Celokupna paleta proizvoda velikih kućnih aparata pravi se u sopstvenim proizvodnim pogonima. Preko 90% velikih kućnih aparata proizvodi se na lokaciji u Velenju u Sloveniji. Danas već radi i nova greenfield investicija Gorenja - fabrika tehnike za rashlađivanje i zamrzavanje u Valjevu u koju je uloženo preko 20 miliona evra. Danas je u njoj zaposleno preko 330 radnika, a proizvodi se isporučuju u preko 60 država sveta. Grupa Gorenje se po raspadu Jugoslavije leta 1991. i gubitku do tada domaćih tržišta, preusmerila na intenzivan izvoz na tržišta koja su bila van teritorije bivše Jugoslavije. Godine 1997. je registrovala svoje preduzeće u Srbiji.

O privrednoj saradnji između Slovenije i Srbije i o Gorenju, kao njenom simbolu, razgovarali smo sa Markom Mrzelom, direktorom Gorenja. Kako je rekao, poslovanje na našem tržištu je veoma složeno, ali uspeli su da zadrže dobre poslovne odnose sa „starim“ partnerima, uspostave nove sa novim preduzetnicima i privrednu saradnju sa državnim institucijama podignu na visok nivo. Mrzel smatra da je Srbija danas zemlja koja omogućava uspešno poslovanje stranim firmama, ima dobro postojeće zakonodavstvo i socijalne i ekološke standarde. Po njegovom mišljenju je administracija svedena na mininmum, postupci carinjenja i obezbeđenja dokurnentacije neophodni za nesmetan tok njihovih prodajnih aktivnosti su, kako kaže, jednostavni i definisani, a inflacija je mala, što smanjuje finansijske rizike.

Naravno, kao prednost Slovenije u poslovanju navodi se članstvo u EU i druge pogodnosti koje je to donelo: „Najveća prednost priključenja Slovenije EU je u povećanom ugledu države, a time i njene privrede, firmi, robnih marki. „Made in Europe“ je između ostalog na tržištima u razvoju - azijskom, južnoameričkom, pa i afričkom, vrlo bitan adut. Slovenija je mala država i u globalnom smislu ima lošiju prolaznost. Zbog toga je za njena preduzeća identifikacija sa pripadnošću Uniji veliki korak napred, pre svega za sklapanje poslova na novim i dalekim tržištima“, objašnjava Mrzel. On nastavlja dalje da je mana pristupanja, sa tačke privredne saradnje Slovenije i Srbije, ta što su uvedene carine, koje pre 2004. zbog bilateralnih sporazurna nije imala. To je donekle smanjilo konkurentsku prednost Slovenije na našem tižištu.

Od 1. januara 2007. godine Slovenija je preuzela evro kao zvaničnu valutu, što može isključivo u pozitivnom smislu da utiče na konkurentnost privrede, stabilnost finansijske okoline, a time i na razvoj privredne saradnje. Ona je do sada dobra, ali bi po proceni Mrzela mogla biti još bolja, pogotovu u povezivanju privrednih i trgovinskih preduzeća. S obzirom na to da je Slovenija do sada uložila u Srbiju više od 700 miliona evra on veruje da će se taj trend nastaviti.


Marko Mrzel


Bivša SFRJ – najveće tržište Gorenja

„Gorenje je i posle 1997. godine uspelo da ponovi tržišni udeo u prodaji bele tehnike kojeg je u Srbiji imalo pre 15-ak godina. Regionalno posmatrano, najveće tržište Gorenja je zapravo područje bivše SFRJ na kom prodaje 25% svoje ukupne proizvodnje. Od 3,5 miliona aparata, koliko napravimo godišnje u Srbiji, danas prodajemo preko 200.000 aparata godišnje. Srbija nam je po veličini četvrto ili peto tržište. Najveće tržište je Nemačka sa udelom od 23%, zatim Hrvatska i Skandinavija, dok su Srbija i Francuska na četvrtom i petom mestu. Prodaja varira po robnim grupama, ali po vrednosti prometa u beloj tehnici udeo Gorenja na tržištu Srbije je od 50 do 60%“, ističe Marko Mrzel, direktor Gorenja.


Još slovenačkih primera...

Jedna od oko 400 slovenačkih firmi prisutnih na našem tžištu je i SRC.SI sistemske integracije d.o.o iz Ljubljane. Srbija je prva zemlja u regionu sa kojom je uspostavljena privredna saradrija u februaru 2004. godine. SRC SI zapošljava više od 400 ljudi u regionu od čega je za sada najveći deo u Sloveniji. Kompanija nudi kompletna rešenja u oblasti konsaltinga, inženjeringa, razvoja i izvođenja rešenja, integracije softverske i hardverske opreme, uspostavljanja i održavanja sistema i obrazovanja. Sve se to da primeniti u finansijskim ustanovama, telekomunikacijama i logistici, privredi, javnoj upravi i zdravstvu. Prisutni su u Beogradu, Zagrebu i Skoplju, a kao dvogodišnji cilj postavljeno je pokrivanje jugoistočnog regiona.

Relja Mirović, direktor za razvoj poslova na području Srbije i Makedonije pri SRC.SI sistemskim organizacijama, smatra da u samoj Vladi ne postoji očigledna saradnja Slovenije i Srbije, ali da na diugim nivoima ona itekako postoji. Kako kaže, Srbija može mnogo toga da nauči od bezbolnog pridruživanja Slovenije EU i smatra da je Srbija u prilici da taj put pređe brže od drugih ukoliko koristi njihovo znanje i iskustvo. Pravi je trenutak da se saradnja i tradicionalno prijateljstvo dveju zemalja najbolje iskoristi. Naime, Mirović podseća: „U 2008. godini Slovenija postaje predsedavajuća EU, pa je tako 2007. prava godina da se saradnja intenzivira jer Slovenija može da pomogne u periodu pridruživanja. Prema istraživanju EU Slovenija ima sedmo najbolje rešenje od 24 člana što se tiče e-governmenta. Sa našim rešenjima može mnogo toga da se uradi, i upravo mislim da je tu prostor gde može da se ostvari saradnja. Naša firma može mnogo da pomogne u saradnji sa srpskim firmama ili Vladom i na tome se trenutno intenzivno radi“.

Mirović kaže da tokom dosadašnjeg poslovanja u Srbiji nisu nailazili na prevelike probleme. Postojeći su uglavnom bili vezani za činjenicu da je SRC relativno nepoznata firma u Srbiji, što je usporilo njihovo razvijanje. Ipak, problem koji je posebno istakao je nedostatak kvalitetnih kadrova što smatra specifičnim za ovaj deo regiona.

A gde su naši kvalitetni kadrovi? Jesu li otišli iz zemlje ili ih zaista nemamo? Jer izgleda da dolazi vreme, pa čak i u Srbiji, da posao traži i čeka na prave ljude. Dok smo se mi malo uspavali, preživljavajući tratiziciju, za koju se izgleda nismo nadali da će ovoliko trajati, stigli su Slovenci željni poslovanja u Srbiji i intenzivirali privrednu saradnju. Možda Srbija i neće biti tako loše mesto za život... samo je pitanje kada!


EU nije cilj sam po sebi

„Iako valja dobro proučiti iskustva zemalja koje su se u poslednjem talasu priključile EU, svaka zemlja kandidatkinja je predmet za sebe. Ona definiše ciljeve u skladu sa svojim prioritetima, a i aktivnosti za dostizanje tih ciljeva dosta se razlikuju od zemlje do zemlje. Jedna stvar koja je ipak uvek bila u centru pažnje u primeru Slovenije jeste da se proces uključivanja u EU nije posmatrao kao cilj sam po sebi nego kao proces kojim zemlja može ubrzati proces tranzicije. Bez uspešnog završetka procesa tranzicije zemlja jednostavno ne može biti konkurentna u globalizovanom svetu“, ističe prof. dr Mojmir Mark, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani i gostujući na fakultetima u Sieni i Beču.




Piše: Ivana Ristic
i.ristic@emagazin.co.yu