Sve više otvorenih postupaka i ukrupnjavanja tendera - U prvoj polovini 2014. godine ugovorene javne nabavke vredne 147,6 milijardi dinara

Ukupna vrednost javnih nabavki u prvoj polovini ove godine iznosila je 147,6 milijardi dinara, od čega je vrednost otvorenog postupka 116,6 milijardi dinara, a pregovaračkog procesa bez objavljivanja javnog poziva 5,2 milijardi dinara, istakao je Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke (UJN) prilikom predstavljanja izveštaja o javnim nabavkama za prvo polugodište 2014. godine.

Jovanović je ukazao na povećanje discipline u izveštavanju od kada UJN vrši nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama. Ukupno 4.843 naručilaca je dostavilo izveštaje za prvo polugodište 2014. godine, što je čak 56% više nego u istom periodu prethodne godine, kada je bilo 3.109 izveštaja.

- Ovome je doprinelo više mera Uprave, uključujući i podnošenje 26 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv onih koji nisu dostavljali izveštaje – objašnjava Jovanović.

Izveštaj pokazuje da postoji tendencija ukrupnjavanja javnih nabavki, od kada je zakon propisao da je i za nabavke male vrednosti obavezan tender. Jovanović je u razgovoru za "eKapiju" istakao da je, po starom Zakonu o javnim nabavkama, bilo usitnjavanja tendera na više nabavki male vrednosti jer za njih nije postojala obaveza objavljivanja na portalu javnih nabavki.

- Novim zakonom je uvedena obaveza objavljivanja nabavki malih vrednosti na portalu tako da naručioci imaju mnogo manje motiva da usitnjavaju nabavke. To je dovelo do značajnog pada učešća nabavki male vrednosti sa 19% u prvoj polovini 2013. na 8% u istom period 2014. godine. Što znači da se broj javnih nabavki malih vrednosti smanjio za 60% - istakao je naš sagovornik dodajući da podaci pokazuju 11% tih nabavki bilo neopravdano i da su raspisivane samo da bi se izbegla transparentnost.

Sve manje pregovaračkog postupka

Značajno je povećano učešće otvorenog postupka kao najkonkurentnijeg i najtransparentnijeg. Sa 54% u prvom polugodištu 2013. godine, udeo otvorenog postupka je porastao na 86% u istom periodu ove godine, što je sada na nivou zemalja EU.

- Učešće pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva sveli smo na najmanju meru, sa 24% u prvom polugodištu 2013. na 4% u prvoj polovini 2014. godine, a prosek EU je 5%. Takođe, vrednost pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva je sa 26,8 miliona dinara, kolika je bila u prvoj polovini prošle godine, pala na 5,2 miliona dinara u istom period ove godine – navodi Jovanović.

Otvoreni postupak je olakšan uvođenjem registra ponuđača 1. septembra prošle godine, a on trenutno broji 4.378 registrovanih ponuđača.
(Predrag Jovanović)

- Proces je olakšan time što ponuđač ne mora stalno da pribavlja dokaze i donosi dokumenta. Od uvođenja registra pa do kraja prošle godine bilo je 1.610 ponuđača, a u ovoj godini registrovano je 2.768 ponuđača.

Dakle, naručioci se sve više okreću primeni otvorenog postupka, a pregovarački se svodi na izuzetne situacije. Jovanović je istakao i naručioce koji su sveli pregovarački postupak bez objavljivanja na minimum, iako je reč o velikim i složenim nabavkama, a to su kompanije: "Elektromreže Srbije" (0,63%), "Elektrovojvodina" (0,67%) i Republički fond za zdravstveno osiguranje - RFZO (1,24%).

Ovde se uštedelo

Jovanović je naveo i podatke o razlikama u nabavnim cenama kada se kupovalo u pregovaračkom i otvorenom postupku. Tako je Zdravstveni centar Čačak nabavljao reagense u pregovaračkom postupku sa samo jednim ponuđačem u 2013. godini za 30,2 miliona dinara, da bi istu nabavku u 2014. godini realizovao u otvorenom postupku gde je omogućena konkurencija za 21,6 miliona dinara, što je ušteda od 28%.

Direktor Uprave za javne nabavkeje dalje je istakao i primer nabavke leka "kapecitabin" koju je realizovao RFZO gde je takođe ostvarena značajna ušteda.

- Kada je pre ovaj lek nabavljan u pregovaračkom postupku sa samo jednim ponuđačem, po osnovu isključivih prava, nabavna cena mu je bila 239 dinara po tableti. Međutim, kada je, u 2014. godini, nabavljan u otvorenom postupku gde je omogućena konkurencija jer je proširena lista lekova, isti ponuđač je taj lek ponudio po ceni od 62 dinara po tableti, odnosno 4 puta jeftinije. To jasno pokazuje kolike su mogućnosti ušteda od uvođenja konkurencije u javne nabavke i sprečavanja neposrednih pogodbi. Imajući sve ovo u vidu, jedan od prioriteta UJN u proteklih godinu dana bilo je upravo suzbijanje pregovaračkih, nekonkurentnih postupaka u kojima su se, zbog odsustva efektivne konkurencije, nepotrebno skuplje plaćali dobra, usluge i radovi– dodao je Jovanović.

Veća konkurencija – bolja ponuda

Predrag Jovanović je istakao da je osnovni cilj UJN stvaranje uslova konkurencije, a sada je prosečan broj ponuda po zaključenom ugovoru u postupcima javnih nabavki u Srbiji 2,7.

- Taj broj je približan zadovoljavajući ako se uporedi sa Poljskom koja ima isti rezultat, dok u Slovačkoj na jednu ponudu u proseku dolazi 2,1 ponuda. Ipak Slovenijia ima bolji rezultat sa 3,6, a Crnoj Gora 3,1, dok su Nemačka i skandinavske zemlje znatno ispred naše zemlje sa sedam do osam ponuda po tenderu – ističe Jovanović.

Jovanović je ocenio da bi napori na stvaranju uslova za konkurentsku borbu među ponuđačima za dobijanje posla, suzbijanjem neposrednih pogodbi i izuzimanja od primene Zakona, kao i druge mere za jačanje konkurencije mogle značajno da doprinesu da se dobra, usluge i radovi ne plaćaju nepotrebno skuplje.

Šta sve muči ponuđače?

Na komentar "eKapije", da privrednici čije poslovanje zavisi od javnih nabavki ističu da nikada nisu bile niže cene na tenderima, jer je jedini kriterijum najniža ponuda bez kontrole kvaliteta, Jovanović navodi da je problem opisivanja karakteristika proizvoda ili usluge u oglasu.

- Kada se zadovolje kriterijumi koji su detaljno opisani, onda preostaje cena kao jedini kriterijum na osnovu kojeg se prihvata ponuda i to onda ne znači i sniženje kvaliteta. Međutim, često naručioci ne objasne te kriterijume dobro, jer nisu iz struke. Pre raspisivanja tendera bi trebalo da se informišu kako bi kriterijumi trabalo bili istaknuti u konkursnoj dokumentaciji, što vrlo često ne urade – objašnjava Jovanović.

Iako naručioci imaju obavezu što detaljnijeg opisa predmeta nabavke, u oglasima se vrlo često koriste previše opšti takozvani CPV kodovi, što često otežava pretragu ponuđačima, smatra i Danijela Bokan, pomoćnica direktora Uprave za javne nabavke.

- Oni imaju obavezu da što približnije objasne predmet nabavke i samim tim odrede konretniji CPV kod. Međutim, dešava se da to ne urade ili iz neznanja, ili i zbog namernog eliminisanja konkurecije. Kako nisu propisane sankcije za nepoštovanje te obaveze, naručioci je izbegavaju. Iako nije prksa u EU, možda bismo mogli nekom zakonskom odredbom da pojačamo obavezu naručilaca – navodi Danijela Bokan u razgovoru za "eKapiju".

Starim zakonom je bilo predviđeno opisno definisanje predmeta javne nabvke, kako kaže naša sagovornica, i tada je bilo mnogo više zloupotreba.

- Opštim rečnikom javnih nabavki ipak je umnogme smanjena ta zloupotreba. Zato savetujem svakom ponuđaču da uvek krene od najopštije šifre u oblasti koju pretražuje – zaključuje Bokan.

Takođe, privrednici se često ne usuđuju da se obrate Komisiji za zaštitu prava ponuđača, plašeći se da ih naručilac ne diskiminiše prilikom narednog tendera.

- Ta situacija ne može da se spreči, naročito u manjim sredinama gde se oni međusobno poznaju. U rešavanje tog problema bi trebalo da se uključe i drugi organi. Kada bi se u nekoliko slučajeva takvo ponašanje sankcionisalo, to bi delovalo preventivno na ostale naručioce – kaže Predrag Jovanović.

Strategija razvoja javnih nabavki

Jedan od planova Uprave za javne nabavke za naredni period je i usvajanje Strategije razvoja javnih nabavki 2014-2018, što je jedan od važnih dokumenata za proces usklađivanja zakona i propisa Srbije sa Evropskom unijom (EU) u vezi sa javnim nabavkama.

- Strategija je jako važna za pregovore u okviru Poglavlja 5. Mi smo je uputili u Vladu i čekamo njeno usvajanje – zaključuje Predrag Jovanović.

Irina Milošević