Da li će čovečanstvo uspeti da iskoreni rak?

Kancer je star koliko i najstariji oblik života na Zemlji i možda nikada neće moći da bude iskorenjen, upozoravaju naučnici.

Uprkos milijardama koje se investiraju u bezbrojne istraživačke projekte širom sveta, nova studija dolazi do otrežnjujućeg zaključka: bolest je nemoguće uništiti i to zbog toga što je evoluirala zajedno s nama.

Sposobnost naših ćelija da razviju rak je "suštinsko svojstvo" koje je evoluiralo milionima godina.

Ipak, istraživači Kijel univerziteta u Nemačkoj i Hrvatskog katoličkog univerziteta kažu da će "upoznavanje neprijatelja" dati šansu naučnicima da se na najbolji mogući način bore sa ovom opakom bolešću.

Evolucioni biolozi otkrili su prve dokaze da se tumori prirodno javljaju kod dve vrste hidre – jednostavnih slatkovodnih životinja.

Oni kažu da postojanje bolesti kod sićušnih polipa koji podsećaju na korale sugeriše da je kancer neodvojivi deo naše evolucije.

Dok je naučni tim tražio poreklo gena zaduženog za javljanje raka, "naleteo" je na otkriće ove bolesti kod hidri, kaže naučnik Tomislav Domazet – Lošo.

- Naši podaci predviđaju da su prve višećelijske životinje već imale najveći deo gena, koji mogu izazvati kancer kod ljudi - kaže on.

Međutim, oni su želeli da nađu dokaz da i te životinje mogu patiti od tumora.

Takođe, otkrili su da invanzivna priroda ove bolesti takođe postoji više miliona godina. Naime, kada su ćelije tumora ubačene u zdrav organizam hidre, pokrenut je rast kancera.

- Naša studija pokazuje da je malo verovatno da će rat protiv ove bolesti, proglašen sedamdesetih godina, ikada biti završen. Svaka ćelija u vašem telu može da "pogreši". Nosite tempiranu bombu u sebi od kad ste rođeni. Ona može da eksplodira rano ili kasnije u životu. Ipak, to ne znači da pacijenti koji dobiju rak ne mogu ništa da urade. Medicina nam omogućava da u ranim fazama bolesti, barem u nekim slučajevima, uspešno lečimo pacijenta od problematičnih ćelija - kaže Tomas Boš, jedan od naučnika koji je učestvovao u istraživanju.

Studija je objavljena u žurnalu "Nature Communications".