Pepeo pojeftinjuje izgradnju puteva do 80% - "Otpad" iz termoelektrana dragocena sirovina za građevinsku industriju

Srbija koristi manje od 1% pepela iz termoelektrana u izgradnji puteva i u građevinskoj industriji, iako bi njegova upotreba pojeftinila izgradnju puteva za 30 do čak 80%, a kvalitet bi bio isti kao da se grade klasičnim materijalima, rečeno je u četvrtak (21. avgusta 2014. godine) na konferenciji u Institutu za ispitivanje materijala (IMS).

- Pepeo iz termoelektrana u Srbiji se koristi samo kao mineralni dodatak cementu a mogao bi da se upotrebljava kod pravljenja puteva, betona, opeke, nasipa i u svim ostalim granama građevinske industrije, a najviše u izgradnji puteva - rekla je Ljiljana Miličić iz IMS-a.

Ona je navela, na skupu 'Korišćenje pepela iz termoelektrana na ugalj u građevinske svrhe', da je upotreba pepela izuzetno ekonomski isplativa i da bi on mogao u stanju u kakvom jeste odmah da se koristi za izgradnju puteva.

Na taj način bi, kako je istakla, u odnosu na klasične materijale, uštede u putogradnji iznosile od 30 do 80%, zavisno od transportnih troškova pepela. Prema njenim rečima, pepeo bi mogao da učestvuje sa oko 90% u izgradnji puteva, a njihov kvalitet ne bi bio nimalo lošiji od onih puteva izgrađenih klasičnim materijalima.

Generalni direktor IMS-a, Vencislav Grabulov, rekao je da se Institut godinama bavi razvojem tehnologija primene pepela i šljake iz termoelektrana u građevinarstvu, da kod nas one već postoje, te da nove tehnologije švajcarske kompanije "Arcan" nisu konkutrentske aktivnosti našim tehnologijama, već nadogradnja i razmena iskustva.

Potencijal za primenu pepela u građevinskoj industriji u Srbiji je ogroman, ukazao je on i dodao da je to ono sto nam neminovno sledi, jer postoje i problemi sa skladistenjem pepela kod nas.

- U Srbiji je oko 1.500 hektara zemljišta zauzeto deponijama pepela u blizini termoelektrana na kojima je nagomilano oko 250 miliona kubika pepela, s tim što je godišnji prirast 6,5 miliona tona koliko proizvode domaće termoelektrane, izjavio je Tanjugu koordinator za zaštitu vode i vazuha u EPS-u, Saša Miletić.

On je napomenuo da će Srbija morati od 2017. godine da plaća taksu na proizvedeni ili odloženi pepeo, i da će to godišnje koštati EPS oko 12 mil EUR, što je skup proces, ali je EPS sposoban da te obaveze izvrši.

Miletić je ukazao da je sada pepeo deficitaran materijal u zemljama zapadne Evrope, jer se po 30% pepela koristi u cementnoj industriji, proizvodnji betona i u izgradnji puteva.

- Ranije se u zemljama EU oko 50% pepela koristilo za izgradnju puteva, ali se njegova upotreba sada smanjila na oko 30%, pošto su te zemlje uglavnom završile izgradnju puteva - dodao je.

- Srbija je ranije dosta koristila pepeo u građevinarstvu, što sada nije slučaj - kazao je Miletić i pozvao vlasnike građevinskih firmi da to čine ubuduće, jer je to praksa i u ostalim evropskim zemljama, posebno kada se zna da ako se koristi pepeo ušteda po kubiku betona iznosi oko 17%.

- Najbolja je primena pepela u putogradnji, i za trup puta pepeo može da se ugradi bez ikakvih loših efekata po životnu sredinu i po kvalitet - ponovio je sagovornik Tanjuga, napominjući da, prema procenama, za isti novac može da se uradi i dva puta više puteva ako se koristi pepeo umesto klasičnih materijala.

To ukazuje da apsolutno ima ekonomskog i tehničkog opravdanja da se taj materijal primenjuje u građevinarstvu.

Posebno je poželjno da se pepeo upotrebljava za izgradnju puteva koji se grade u blizini termoelektrana do 100 kilometara, a kod nas je to slučaj sa Koridorima 10 i 11, čija bi izgradnja na taj način mogla biti mnogo jeftinija.

Stručnjak EPS-a smatra da treba da se donese uredba da se pepeo obavezno uzme u razmatranje u studijama opravdanosti za izgradnju puteva, i je neophodno da se u Srbiji primeni direktiva o otpadu EU, kojom se pepeo neće tretirati kao otpad, već kao nus proizvod.

Ilustrujući poželjnost korišćenja pepela u građevinskoj industriji, Miletić je naveo da je ceo stari Rim izgrađen od pepela poculana, i da te građevine postoje i danas.

Kada je reč o izvozu pepela iz Srbije u zapadnu Evropu, Miletić je mišljenja da bi on mogao da se organizuje rečnim putem. Dodaje se da zasad EPS izvozi pepeo samo u region - u Hrvatsku, za cementaru Našice, a bilo je i zahteva iz "Dalmacija cementa".

- Srbija ima suv pepeo koji se može izvoziti, ali se postavlja pitanje transportnih troškova. Sve se više ide na velike rečno-transportne brodove, koje naša zemlja nema mogućnost da primi - kazao je on i dodao da bi mogli da pepeo izvozimo u baržama po 1.000 tona, posebno kada se zna da su termoelektrane u Obrenovcu i Kostolcu praktično na rekama.

Predstavnica švajcarske kompanije "Arcan", Mihaela Miler-Kaje, predstavila je novu tehnologiju "Silibond reactiv", koja predstavlja tečno vezivno sredstvo za pepeo i šljaku, koji se potom može koristiti u građevinarstvu.

Kako je objasnila, tako nastao visokokvalitetan građevinski materijal je lakši, vodootporan, rezistentan na visoke temperature i kiseline i jednostavan za oblikovanje u odnosu na klasične, a može da se koristi za izgradnju puteva, trotoara, popločavanje, kao i za izgradnju građevinskih blokova.