Turističke atrakcije sa periferije Beograda - čelnici 7 prigradskih opština objedinili turističku ponudu

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Beogradska tvrđava zasigurno je zaštitni znak prestonice, ali atrakcije Beograda svakako se kriju i u Sopotu, Mladenovcu, Surčinu, Barajevu, Grockoj... Kako bi na najbolji način iskoristili svoj turistički potencijal, čelnici sedam prigradskih opština rešili su da zajedničkim snagama krenu u "lov na turiste". Odluka o objedinjavanju turističke ponude predgrađa doneta je na seminaru održanom u Skupštini grada.

- Svi znamo da je Beograd grad na dve reke, dve planine, dve šume i dva ostrva, ali se postavlja pitanje šta smo uradili da od toga i zaradimo - kaže Olivera Lazović, direktorka Turističke organizacije Beograda i dodaje da bi pojedinačno trebalo popisati sve što vredi pokazati gostima, a zatim izabrati reprezentativne sadržaje. Kako kaže, važno je da se ne ponavaljamo, već da se turistima u svakoj opštini ponudi nešto novo.

U opštini Obrenovac je posebno zanimljiva kuća na putu u selu Skela, koja je napravljena kao etnoradionica. Ljudi su počeli iz hobija da sakupljaju stare fenjere, pegle, preslice i ostale stvari karakteristične za život na selu, a sada su sve to uobličili u turističku ponudu.

Kroz opštinu Grocka prođu mnogi turisti, ali pre svega zbog arheološkog nalazišta Vinča, koje je jedno od najstarijih u Evropi. U gradskom Zavodu takođe ističu da bi trebalo popularisati i kasnorimsku grobnicu u Brestoviku koja je otkrivena 1895. godine prilikom areholoških iskopavanja i predstavlja izvanredan primer rismke sakralne arhitekture. Posebnu atrakciju predstavlja i Rančićeva kuća iz 18. veka, koja je nedavno obnovljena i u njoj je sada smešten Centar za kulturu Grocka. Stara trošna kuća pretvorena je u prostor u kojem se održavaju izložbe i promocije.

Osim manastira Fenek u Surčinu za posetioce mogu biti zanimljive i kolibe, takozvane svinjarske i sremačke. Na obali save u selu Jakovo nalazi se konjički klub "Stemen", a u sklopu ovog objekta je i restoran. Najmlađa beogradska opština ima velike planove za razvoj turizma na svojoj teritoriji. Prema rečima predsednika Vojislava Janoševića, uskoro će na reci biti izgrađena četiri pristana u Surčinu, Jakovu, Boljevcima i Progaru. On je napomenuo da su u toku i pregovori o zakupu ili kupovini broda za 200 osoba koji će vikendom dovoziti Beograđane.

- Gradonačelnik je podržao još dve naše ideje, da se uz levu obalu Save u produžetku Bloka 45 izgradi veliki gradski park sa atraktivnom florom, jezercima i labudovima, u kome bi se lečilo čistim vazduhom i tišinom - priča Janošević. - Drugi projekat je izgradnja velikog zoološkog vrta koji bi imao i svoj safari deo, u kome bi se životinje razgledale vožnjom džipovima i drvoredima.

I u Sopotu smatraju da imaju šta da pokažu turistima. Osim Centra za kulturu koji već godinama radi i organizuje mnoge manifestacije otvoren je i kantri klub hotel "Babe" koji već privlači brojne goste.

Ogroman neiskorišćen potencijal prestonice leži baš u ponudi predgrađa kao dopuna gradskim sadržajima - smatra Radomir Samčević, menadžer "Baba".

Iz Sopota je moguće organizovati izlete na Avalu, Kosmaj, ima mnogo kulturno - istorijskih spomenika, a tu su i arheološka nalazišta. Među znamenitostima Sopota ističu se i Borikića vodenica.


Lazarevčani takođe smatraju da bi uz adekvatnu kampanju Spomen kosturnica iz Kolubarske bitke, Kamengrad i vrt Bogosava Živkovića u selu kod Stepojevca mogli postati zanimljiva turistička ponuda. Vrt Živkovića predstavlja neobično vajarsko delo u drvetu i kamenu, ali je trenutno zatvoreno za posetioce.

Žitelji Barajeva ponosni su na lepotu Lipovačke šume, dvorište crkvene porte, ali i na crkvu brvnaru u Vraniću, koja potiče iz 1823. godine. U gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture ističu da je ovo samo jedno u nizu dragocenih kulturnih dobara, koja zavređuju pažnju ne samo turista, već i Beograđana.

Jedina beogradska banja, Selters, nalazi se u Mladenovcu i nju dolaze ljudi iz cele Srbije. Osim lečilišta, u mestu Crkvina nalazi se i spomenik na mestu smrti despota Stefana Lazarevića. Ovaj spomenik u obliku obeliska podignut je 1742. godine i predstavlja prvorazredni autentični istorijski izvor za proučavanje Despotovog perioda.