Počela izgradnja ribnjaka u Tarašu

U Srednjobanatskom okrugu, gde se oko 4.500 hektara nalazi pod ribnjacima, i gde posluje Ribarsko gazdinstvo "Ečka" iz Lukinog Sela, inače najveći slatkovodni ribnjak u zemlji, uskoro će se riba uzgajati na još jednom mestu - u Tarašu.

Nadomak ovog sela, smeštenog na levoj obali Tise, gradnju ribnjaka za uzgoj konzumne ribe započeli su bivši republički poslanik Milorad Krstin i njegov sin Branislav.

Rukovodeći se praksom da se ribnjaci uglavnom podižu uz vodotokove, na zemlji lošijeg kvaliteta, Krstini su od Taraša zakupili približno 22 hektara seoskih pašnjaka treće klase, na period od četrdeset godina. Najpre će, kako najavljuju, uzgoj šarana organizovati na 12 hektara, dok će vremenom izgraditi još jedan ribnjak i četiri zimovnika. Firma "Taraški ribnjak", koja je zvanično u vlasništvu Branislava Krstina, ima u planu da gradnju prvog jezera okonča potkraj septembra. A na proleće iduće godine, kada nasipi malo odleže, biće dopremljeni i šarani. Iako se može pretpostaviti da će za te potrebe koristiti vodu iz Tise, oni vele da će je, ipak, obezbeđivati iz pet bunara.

Milorad Krstin je rekao novinarima da se ukupna vrednost ovog poslovnog poduhvata za sada procenjuje na blizu 60.000 EUR i da je započet još pre devet meseci. Toliko im je, naime, trebalo da pribave svu neophodnu dokumentaciju.

- Takođe, čekali smo na podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, a za to vreme nadležne u zrenjaninskoj lokalnoj samoupravi ubedili smo da prirodnu depresiju, odnosno nekadašnju baru nadomak sela, gde gradimo ribnjak, tretiraju onakvom kakva stvarno jeste, a ne kao vredno građevinsko zemljište. Tako nam je i definisana visina naknade koju smo morali da platimo – objasnio je Krstin i dodao da su konačno završene sve papirološke pripreme i da je sada red na izvođača radova da što pre završi svoj deo posla. On je dodao da će ribnjak za početak uposliti sedam - osam radnika.

Ribarstvo, kao razvojnu šansu, uz Krstine prepoznao je i grad Zrenjanin koji je nedavno izmenio odluku o visini naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, tako da je snižena taksa za izgradnju ribnjaka. Koeficijent za obračun takse smanjen je sa dosadašnjih 0,10 na 0,01, čime je utvrđena realnija cena, a ovo, po uveravanju gradskih čelnika, ujedno predstavlja i jednu vrstu stimulacije za buduće investitore. Zbog ranijeg koeficijenta investitori su morali da plate daleko više novca za gradsko građevinsko zemljište u odnosu na to koliko ih košta izgradnja samog ribnjaka.