Za akcije Srbije u Tesla banci zainteresovani strani ulagači

Predsednik Uprave srpsko-hrvatske Tesla štedne banke Zvonko Agičić izjavio je Tanjugu da postoji interes stranih investitora za preuzimanje ove banke čiji gubici na godišnjem nivou iznose između 800.000 EUR i 1 mil EUR i dodao da bi to bio jedini spas za ovu banku u kojoj je Republika Srbija većinski vlasnik.

- Ideja o osnivanju banke je bila odlična, ali ni srpske ni hrvatske institucije nisu pronašle interes da banku dokapitalizuju. Tako da je sada nakon iskazanih interesa nekoliko stranih ulagača, na zadnjoj skupštini odlučeno da će se potražiti nekakav strateški partner što je formalizovano i pre desetak dana objavom javnog poziva za prodaju akcija - objašnjava Agičić.

On kaže da je investitoru mnogo lakše da kupi postojeću banku koja nije u velikim dubiozama, što je slučaj sa Tesla bankom, nego da traži licencu za osnivanje nove banke, ali i dodaje da će nakon što dobije novog vlasnika ova banka verovatno imati drugačiju funkciju.

Agičić navodi da su vlasnici Tesla banke Razvojni fond Srbije i Vlada AP Vojvodine koji imaju 55% akcija, dok su umesto Vlade Hrvatske u osnivačkom kapitalu učestvovale neke hrvatske firme, što se ispostavilo kao nedovoljno.

Da li će Srbija, ako proda svoj udeo uspeti da naplati 3,2 mil EUR koje je uložila kao osnivački kapital preko Fonda za razvoj Srbije i Vlade AP Vojvodine, on nije mogao da precizira navodeći da se tu radi o konkretnom dogovoru između kupca i srpskih institucija, kao prodavca akcija.

On tvrdi da je za realizaciju ideje po kojoj je Tesla banka trebalo da bude razvojna banka koja će povoljnim kreditima omogućiti povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku i olakšati im osnivanje malih i srednjih preduzeća, trebalo više kapitala.

- Umesto 18 mil EUR, mi smo kao banka započeli rad sa 4,9 mil EUR kapitala. Banka se nije mogla razviti na bazi tako malo kapitala - kategoričan je on.

Doskorašnji predsednik Nadzornog odbora banke Milorad Pupovac izjavio je Tanjugu da trenutni razgovori idu u dva pravca. Jedan je, kako je naveo, da se vrednost akcija banke sačuva posredstvom njihove prodaje, a drugi je da se formira razvojni fond koji bi nastavio da obavlja funkciju zbog koje je banka osnovana, a koju fond može obavljati pod jefitnijim okolnostima.

- Republika Srbija je iskazala interes u dosadašnjim razgovorima koji traju oko godinu dana, a razgovori se vode i sa predstavnicima hrvatske vlade - navodi on.

Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji kaže da nije isključeno da postoje zainteresovani kupci za ovu banku, jer se nekome možda isplati da je preuzme samo zbog licence.

- Ako i u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, postoji ograničenje da ne može da se osnuje nova banka na tržištu, onda kupovina banke samo da bi se preuzela licenca ima smisla - navodi on i dodaje da su male šanse da Srbija kroz prodaju akcija vrati uloženi novac.

On podseća da u Srbiji ne može da se dobije licenca za osnivanje nove banke, a da je izuzetak bila Moskovska banka.