Srpske firme u Rusiji zauzimaju mesta "Podravke", "Belja"...

Nakon spuštanja rampe za poljsko voće i povrće, rumunsku govedinu i živu stoku, a ranije i ukrajinsku soju, suncokret i sokove, Rusija je, kao odgovor na sankcije Zapada, na godinu dana zabranila i uvoz prehrambenih proizvoda iz drugih zemalja EU, SAD, Kanade, Australije i Norveške.

Među kompanijama pogođenim ruskim ekonomskim protivmerama našlo se i sedam hrvatskih kompanija koje izvoze govedinu, svinjetinu, ribu, voće, povrće ili mlečne proizvode. Osim firmi koje se bave proizvodnjom i preradom ribe, na spisku su i "Podravka", PIK "Vrbovec", "Vindija" i "Belje".

To znači da na rusko tržište u narednom periodu neće ići "Podravkina" "vegeta", "čokolino", džemovi, PIK-ove kobasice, "Vindijini" mlečni proizvodi...

Embargo na hranu iz komšijskih i drugih zemalja naši privrednici i stručnjaci ocenjuju kao našu veliku šansu za bolje pozicioniranje prehrambenih proizvoda na ruskom tržištu.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić kaže da je rusko tržište otvoreno pre svega za šljivu, ali i za druge poljoprivredne proizvode i prerađevine, pre svega mleka, kao i konditorske proizvode. On je apelovao na domaću privredu da organizuje svoje potencijale, i naveo da je PKS poslao zahtev svim opštinama da detektuju komapnije koje imaju mogućnost izvoza na rusko tržište.

– Takođe, kompanije koje imaju obaveze prema kompanijama u regionu, EU ili nekim drugim područjima treba svoje obaveze da nastave da ispunjavaju – naglasio je Sertić.

Generalni direktor kompanije "Imlek" Slobodan Petrović podseća na to da mi ni dosad nismo imali ograničenja kada je o izvozu u Rusiju reč, ali svakako sada možemo poboljšati pozicije.

– Srbija inače ima specifičan sporazum s Rusijom koji omogućuje da proizvode izvozimo na to tržište bez plaćanja carine i posebnih taksi – napominje on.

– "Imlek" čeka dozvolu za izvoz mleka i sireva i vrlo brzo će je dobiti, a već je imaju neke naše mlekare, poput onih u Šapcu i Somboru – kaže Petrović za "Dnevnik", napominjući da voda "Knjaza Miloša", kompanije koja, kao i "Imlek", posluje pod kapom "Danube Food Group", ne ide na rusko tržište jer "ne trpi transport".

Šansu zato imamo u voću i povrću. Ministarstvo poljoprivrede Rusije, naime, pripremilo je spisak alternativnih zemalja-snabdevača koje bi mogle zameniti zemlje kojima je Moskva uvela sankcije. Tako nedostatak isporuka sira, maslaca i mleka u prahu ministarstvo namerava da nadomesti proizvodnjom iz zemalja Južne Amerike i s Novog Zelanda, povrće uvozom iz Turske, Argentine, Čilea, Kine, Uzbekistana i Azerbejdžana, a jabuka i krušaka isporukama iz Argentine, Čilea, Kine i Srbije.

Predsednica asocijacije voćara i povrtara "Plodovi Srbije" Evica Mihaljević za "Dnevnik" kaže da se još uvek ne oseća povećana potražnja voća, ali da Srbija ima voće i povrće za Rusiju, i to u kontinuitetu. Po njenim rečima, pokazalo se da je najbolje jabuke transportovati za Rusiju tokom cele godine. Ona veli da smo za prvih šest meseci ukupno izvezli svežeg voća oko 60.000 tona, od čega je 70 odsto otišlo za Rusiju.

U Privrednoj komori Srbije navode da je u 2013. godini Ruska Federacija uvezla prehrambenih proizvoda za 42 milijarde dolara, dok je Srbija u tom periodu izvezla 185 miliona, te da ta velika razlika predstavlja potencijal za Srbiju. Prošle godine je 768 firmi izvezlo neku robu na rusko tržište i svima je iz Komore poslato uputstvo za izvoz robe koje sadrži dozvoljene nivoe i sredstva kojima sme da bude tretirano voće i povrće, kao i na koji način ruske inpekcijske službe obavljaju kontrolu. U svakom sučaju, očekuje se da nakon ovih sankcija izvoz srpske hrane u Rusiju dostigne 300 miliona dolara.

Išle bi suve šljive i žestoka pića

Kada je reč o proizvodima koji sada mogu biti traženiji, Željko Sertić je kazao da imaju neograničene potrebe za suvom šljivom, ali je problem što ove godine imamo šljiva malo čak i za domaću rakiju. Zatim, nisu ispunjenje ni dosadašnje kvote izvoza mesa i mesnih prerađevina za Rusiju i EU. Ambasador Srbije u Rusiji Slavenko Terzić kazao je da potencijalno Srbija može povećati izvoz svežeg, sušenog i prerađenog mesa, kobasica i konzervisanih proizvoda. Manje važan proizvod srpskog izvoza je vino. Moguće je i da se poveća izvoz alkoholnih proizvoda, rekao je Terzić.

Privredna komora Srbije

Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije

Podravka d.o.o. Beograd

PIK Vrbovec d.d. Vrbovec

PODRAVKA d.d. Koprivnica

Prehrambena industrija Vindija

Vindija d.o.o. Lajkovac

BELJE d.d. Darda

BELJE D.D.DARDA BEOGRAD

Imlek a.d. Padinska Skela

Knjaz Miloš a.d. Aranđelovac

Moji brendovi d.o.o. Beograd

Nacionalna asocijacija voćara i povrtara Plodovi Srbije

Ambasada Republike Srbije u Ruskoj Federaciji

soja

suncokret

govedina

izvoz govedine

svinjetina

izvoz svinjetine

izvoz hrane

izvoz u Rusiju

izvoz voća u Rusiju

vegeta

čokolino

džem

Željko Sertić

Slobodan Petrović

Ministarstvo poljoprivrede Rusije

Evica Mihaljević

suve šljive

žestoka pića

Ambasada Srbije u Rusiji

Slavenko Terzić