Tehnologija proizvodnje malina u Srbiji stagnira već deset godina

Tehnologija proizvodnje maline nije unapređena u odnosu na period od pre deset godina, ocenio je za Tanjug stručnjak za agroekonomiju, prof. dr Svetislav Petrović, koji smatra da je veliki problem to što proizvođači, kada oberu malinu, u malinjak ne uđu sve do proleća.

- Način uzgajanja ovog voća nije poboljšan po pitanjima sortimenta, zaštite, agro i pomo-tehničkih mera koje se primenjuju u zasadima - naveo je on.

Petrović je kao veliki problem označio to što proizvođači malinjaku ne posvećuju kontinuiranu pažnju.

- Zasade nakon branja treba zaštiti sredstvima koja preporučuju agronomi, međutim, imamo masovnu pojavu da malinari to ne čine, što je greška, budući da malina zahteva besprekornu negu tokom čitave godine - zaključio je Petrović.

On je konstatovao da se površine pod malinom uvećavaju i ekstezivno se šire, što će, kako je primetio, doprineti da ukupan obim proizvodnje bude veći nego lane. Vremenske prilike se, međutim, nisu dobro odrazile na ukupnu proizvodnju "crvenog zlata" po pitanju prinosa i kvaliteta roda, ocenio je Petrović.

On je napomenuo da je na početku berbe kvalitet ovog voća bio loš, pa se od 26. juna znatno popravio, ali i izrazio bojazan da će sadašnje padavine ponovo uticati na kvalitet.

- Malina ne podnosi ekstremne klimatske vrednosti, dakle, ne odgovaraju joj visoke, ali ni niske temperature, a naročito joj ne odgovara mnogo vlage u periodu zrenja, što je ove godine u ariljskom kraju naročito prisutno - objasnio je stručnjak za agroekonomiju.

Berba maline, koja je jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda Srbije, je u završnoj fazi, osim u planinskim predelima gde će trajati još desetak dana.