Galop prkosi propadanju – u najstarijoj srpskoj ergeli, legatu "Ljubičevo", samo se nazirte nekadašnji sjaj

Kapija kroz koju se stupa na tlo Ergele "Ljubičevo", nekada je bila raskošna. Na njoj zlatna "bista" glave konja. Iza kapije ogromno prostranstvo. Legat, koji je knez Miloš poklonio državi davne 1858. godine. Fontana iz 19. veka. Oko nje kraci od kamena pokazuju strane sveta. Vode odavno nema tu.

Zidani objakti - uništeni i ruinirani. Od stoletnih hrastova, ponosa "Ljubičeva", ostao samo jedan. Stoji tako skrhan, usamljen. Prkosi. Kažu, samo su došli, onih mučnih devedesetih godina i posekli ih. Bez posledica. Ne zna se gde je to drvo završilo. Oni koji znaju, ne pričaju.

Prvoslav Mošić, direktor Ergele kaže da od kako su radnici prešli na teret opštine malo je bolje, pa sada njih tridesetoro redovno primaju po 12.000 dinara mesečno.

- Vratili smo skoro sve dugove, povratili ratarstvo i imamo hranu za konje. Pomaže nam opština sa sedam, osam miliona dinara godišnje. Ipak, ovde treba biti mađioničar da bi se neke stvari rešile. Na primer, niko ne zna gde je gotovo 2.000 hektara koje "Ljubičevo" ima "na papiru" - dodaje Mošić.