Srbija će tek za koju godinu imati otvoreno tržište električnom energijom, čija će cena tek tada biti ekonomska

Troši duže plati manje, povoljnije cene za Božić i Novu godinu, niže cene za godišnjicu rođenja deteta ili braka, samo su neke od mogućnosti koje prilikom odlučivanja od kog trgovca će kupiti struju imaju stanovnici zapadne Evrope ili Sjedinjenih Država.

Za razliku od njih, građani Srbije nemaju te slatke brige, jer na Balkanu ne postoji unutrašnje tržište električnom energijom.

Za koju godinu će i domaćinstva u Srbiji birati od koga će kupovati struju. Led će probiti veliki industrijski potrošači, da bi kasnije njihovim stopama krenula i domaćinstva.

To će biti moguće na osnovu Atinskog sporazuma o stvaranju jedinstvenog tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi, po kojem se naša država obavezala da od 2008. godine ukine monopol državne elektroprivrede i stvori uslove za tržište električnom energijom.

Momčilo Cebalović, direktora Sektora za odnose s javnošću Elektroprivrede Srbije, kaže da je ova kompanija spremna za otvaranje tržišta strujom. Prema njegovim rečima, EPS je u 2006. godini uvozio struju od osam kompanija , a izvezao je posredstvom dvostruko više firmi.

U Evropi postoji više od 60 trgovaca strujom, od kojih je 14 dobilo i srpsku licencu za rad. Sve velike elektroprivrede obrazovale su trgovačke kuće, potpuno nezavisne, koje trguju na otvorenom tržištu i na berzama, u Lajpcigu, Amsterdamu, Beču i Ljubljani.

Mirko Ivković Ivandekić, jedan od direktora EFT, kompanije koja je veliki trgovac strujom, kaže da u jugoistočnoj Evropi nema razvijenog unutrašnjeg tržišta električnom energijom, i pored usvojenih zakona. Kad cena struje dostigne realni nivo, to će biti znak da firme koje su dobile i srpsku licencu za trgovinu električnom energijom, ponude svoje usluge.