Izvoznicima i domaćinstvima u Evrozoni preti deflacija - Očekuje se pad vrednosti evra?

Nakon dve godine negativnog rastaekonomija Evrozone bi najzad trebalo da poraste za1,1 odsto u2014. godini odnosno 1,5% u 2015. godini. Nešto bržioporavak usledio bi u periodu između 2016. i 2018. godine. Ovo je ključna novost koju donosi letnje izdanje "EY Prognoze kretanja u Evrozoni" ("EY Eurozone Forecast") koju je pripremila revizorsko-konsultantska kompanija EY (ranije "Ernst & Young").

Jačanje izvoza i postepen porast potražnje na domaćem tržištu dovešće do skromnog rasta investicija.Međutim, opasnost od deflacije i dalje postoji budući da je inflacija u Evrozoni iznosila samo 0,5 odsto u maju mesecu. Rasprostranjena deflacija ili mogućiperiod veoma niske inflacije, dodatno bi otežao problem sporog rasta podizanjem realnih nivoa dugovanja i odložio odluke vezane za potrošnju i investicije.

Jedan od razloga za slab rast cenabila je snaga evratokomposlednjih meseci. Kao odgovor na ovo Evropska centralna banka (ECB) je u junu donela niz mera koje bi, uz najavljenu strožiju monetarnu politiku SAD, trebalo da krajem ove i početkom naredne godine omoguće da evro oslabi.Shodno tome, "EY Prognoza kretanja u Evrozoni" predviđa porast inflacije što bi umanjilo opasnost od deflacije i otvorilo vrata širem oporavku investicija i potrošnje.

Tom Rodžers, viši ekonomski savetnik za "EY Prognozu kretanja u Evrozoni" kaže:

- Nedavni događaji u Evrozoni pokazuju da se postepeni oporavak nastavlja ali je njegov intenzitet različit od zemlje do zemlje. One zemlje koje su najviše učinile kako bi poboljšale konkurentnost trenutno ubiraju plodove, dok druge nastavljaju da zaostaju. I dalje postoji zabrinutost zbog slabog rasta cena i mogućnostida spoljni ili unutrašnji potresi gurnu Evrozonu u deflaciju. ECB je svojim najnovijim merama pokazala da ima kapacitet da deluje. Dodatno ohrabruje namera ECB da usmeribilo koji program ubacivanja svežeg novcadirektno na dugovanjanefinansijskih preduzeća.

Mark Oti, rukovodeći partner EY za Evropu, Bliski Istok, Indiju i Afriku kaže:

- Tačno je da je Evrozona u daleko boljoj poziciji nego što je bila pre samo 12 meseci, ali njen ekonomski oporavak je i dalje problem koji čeka rešenje. Kao i mnogo puta tokom prethodnihšest godina, načine se dva koraka unapred i jedan unazad. Da, napredujemo, ali i dalje postoje mnogi izazovi.

Razlike među ekonomijama u Evrozoni i dalje opstaju

Širom Evrozone i dalje se odvijaju različiti scenariji. Iako izgleda da će dosadašnjiobrasci gde centralne ekonomije Evrozone nadmašuju one sa periferijebiti manje očigledni ove godine, analitičari EYi dalje očekuju različite ekonomske učinke zemalja članica.

Grčka i Italija će ove godine biti među najslabijim ekonomijama u Evrozoni, pored Kipra i Finske. S druge strane, očekuje se snažan rast BDP-a u Španiji i Portugalu budući da su reforme implementirane tokom prethodnih godina počele da daju rezultate. Iako će rast BDP-a u ove dve zemlje biti blizu proseka Evrozone, obe ekonomije će nadmašiti neke slabije centralne ekonomije kao što su Francuska i Holandija, koje su spororešavale svoje fundamentalne ekonomske probleme.

I dalje postoji velika razlika između neiskorišćenih kapaciteta centralnih i perifernih ekonomija. EY Prognoza kretanja u Evrozoniprocenjuje da ekonomija Nemačke trenutno radi skoro punim kapacitetom. Nasuprot tome, BDP u Italiji i Španiji je i dalje oko 6% ispod svog kapaciteta a grčki jaz između mogućih i stvarnih rezultata će se verovatno dodatno produbiti.

U 2013. godini izvoz Evrozone je porastao za samo 1,4 odsto, što predstavlja najslabiji godišnji rast od početka globalne ekonomske krize. Iako jačanje evra u ovoj godini ukazuje na to da izvoznike očekuje još jedna teška godina, u EYočekuju da će izvoz Evrozoneporasti do 3,5 odsto ove godine a zatim 3,8 odsto u 2015. godini, kako globalna potražnja bude nastavljalada raste.

Domaćinstva pokazuju manji oprez, a nezaposlenost je i dalje glavni problem

U većini zemalja Evrozone, potrošači i preduzeća suočavaju se sa teškim uslovima kreditiranja usled nastojanja banaka da poprave svoje finansijsko stanje pre nego što ECB u oktobru objavi rezultate pregleda kvaliteta sredstava. Uprkos tome, izgleda da će potrošnja stanovništva, koja je prošle godine počela polako da raste, tokom narednih kvartala biti u znatnom porastu. Indeks zadovoljstva potošača koji meri Evropska Komisija dostigao je najviši nivo od 2007. godine, a istraživanje kreditne aktivnosti banaka, sprovedeno od strane Evropske Centralne banke, ukazuje da je potražnja domaćinstava za kreditima u porastu.

Pored toga, postoje mogući znaci preokreta na tržištu rada sada.Iako je stopa nezaposlenosti još uvek blizu istorijskog maksimuma i iznosi nešto manje od 12 odsto, zapošljavanjeje sada u porastu.

Srbija kuburi sa oporavkom

U Srbiji će privredni rast ove godine usporiti više nego što se prvobitno očekivalo, nakon poplava koje nisu zabeležene duže od jednog veka i koje su napravile ogromnu štetu na infrastrukturi i usevima. Rast BDP-a se već bio spustio na 0,4 odsto u prvom kvartalu ove godine, sa 2,7 odsto u poslednjem kvartalu 2013. godine. Poslednji kvartal je povećao godišnji prosečan rast na 2,5 odsto, što je bilo malo više od očekivanog. Međutim, labava fiskalna politika i monetarne olakšice iz 2013. godine ne mogu se ponoviti, tako da je EY Prognoza kretanja u Evrozoni zbog šteta od poplava redukovala očekivan rast u Srbiji na 1 odsto u 2014. godini, mada bi krajnji rezultat mogao da budei slabiji.

Smanjenje kamatne stope zapola procentnog poena u maju i junu pomoći će investiranje u rekonstrukciju, ali nije dovoljno da nadoknadištetu u ovoj godini. Početne procene štete od poplava iznose oko dve milijarde evra, što je dovelo do toga da Evropska banka za obnovu i razvoj upozori da bi poplave mogle izazvati pad BDP-a Srbije u ovoj godini.

U Srbiji se očekuje oporavak rasta do 2,5 odsto u 2015. godini i postepen rast preko 3 odsto u periodu od 2017. do 2018. godine. Ovo su umerene stope rasta ukolikose uzmu u obzir stope koje su još od 2006. godine bile u zoni stagnacije.

Rizici oporavka

Iako šanse za unutrašnju eskalaciju krize u Evrozoni nastavljaju da opadaju, povećan rizik sada preti spolja. Najočigledniji kratkoročni rizik predstavljaju političke tenzije u Ukrajini. Eventualni poremećaji u snabdevanju energijom Evrozone ne samo da mogu dovesti do viših cena i nestašica, već mogu negativno uticati na poslovanje i raspoloženje potrošača te izazvati odliv kapitala iz perifernih ekonomija. U takvom scenariju, velika je verovatnoća da bi i onako krhki oporavak Evrozone na neko vreme bio potpuno zaustavljen.