Svih 350 privatnih izvršitelja u pravnom sistemu Srbije do proleća 2015. - Posle dve godine rada naplata dobra, slika u očima javnosti loša, problemi i u samoj profesiji

Profesija privatnih izvršitelja u Srbiji živi već dve godine. Toliko dugo i izvršni postupak dobija na ubrzanju. Prema izveštaju o radu koji podnose na kraju svake godine, izvršitelji su za 2012. i 2013. godinu primili nešto više od 300.000 komunalnih predmeta i oko 15.000 na osnovu izvršne isprave. Za taj broj je manje predmeta otišlo u sud, odnosno sud je za toliko rasterećen, što su značajne cifre, tvrde u Komori izvršitelja Srbije.

Rezultati rada su, kažu u ovoj organizaciji, evidentni a korist višestruka.

- Izvršitelji su svojim rezultatima u naplati sa prosečnih 40% naplate u 2012. godini i 44% naplate u 2013. godini, naplatili što sudovi ni u godinama kada su imali najbolje rezultate, nisu ni približno – kaže za "eKapiju" Svetlana Manić, zamenica predsednika Komore izvršitelja.

Ona napominje da će taj procenat za navedene godine vremenom rasti, jer se nezavršeni predmeti i dalje rade do zaključenja.

- Povećana je finansijska disciplina i procenat naplate javnih i javno komunalinih preduzeća jer su građani shvatili da im se ne isplati da ne plaćaju, odnosno da će naplata preko izvršitelja više da ih košta, no da sami plate. Osim toga dužnici su shvatili da dugovi moraju da se plaćaju, da se ne isplati dugovati i da konačno ukoliko dugujete vrlo brzo će vam stići zaključak izvršitelja o prinudnoj naplati.

Zasada u Srbiji posluje 130 privatnih izvršitelja, a potrebno nam je njih oko 350 - jedan na svakih 25.000 stanovnika. Kako su za "eKapiju" rekli u Komori, ministar pravde je upravo raspisao konkurs za popunjavanje svih upražnjenih mesta za izvršitelje na celoj teritoriji Republike Srbije.

- S obzirom na to da trenutno u Srbiji ima oko 150 pravnika koji su položili ispit za izvršitelja, može se očekivati da veliki broj upražnjenih mesta bude popunjen okončanjem ovog konkursa i da nam se sa prvim jesenjim danima izabrane kolege pridruže u radu. Ovom dinamikom sva izvršiteljska mesta mogla bi da budu popunjena do kraja godine, a najkasnije do proleća 2015.

(Ne)Uterivači dugova

Usluge privatnih izvršitelja do sada su potražila gradska i opštinska preduzeća koja se bave naplatom komunalnih usluga, parking-servisi, elektrodistribucije i mobilni operateri. Sve je više i građana koji su u sporovima s pravnim licima ili građanima dobili pravosnažne presude i za izvršenje se obraćaju privatnicima, klijenti su i poslovne banke. U Komori napominju da profesionalni izvršitelji u Srbiji potraživanja naplaćuju na isti način i od države i privrednih društava, kao i od građana i da ni za koga nema privilegija.

Međutim i posle dve godine rada, građani privatne izvršitelje doživljavaju kao "uterivače dugova", koji naplatu duga mogu vršiti i na pokretnoj i na nepokretnoj imovini dužnika.

Biljana Petrović, koja ovaj posao u Beogradu obavlja od uvođenja profesije u pravni sistem 2012. godine, kaže da je opštepoznato da su najteže profesije one koje formiraju praksu u direktnom kontaktu sa ljudima i da pritisci sa kojima se svakodnvno susreću u komunikaciji sa dužnicima i sa poveriocima najčešće imaju svoj uzrok u nepoznavanju zakonskih propisa, nedovoljnoj informisanosti o nadležnostima izvršitelja i prevelikim očekivanjima.

- Sam čin prinudnog izvršenja, odnosno zadiranja u privatnu imovinu izvršnog dužnika, nije prijatan ni za koga – ističe Petrović.

Naša sagovornica, čija je kancelarija bila angažovana u radu na oko 8.000 predmeta od čega je do sada uspešno okončano oko 2.200 dok je najveći broj predmeta u poslednjoj fazi izvršnog postupka, kaže da su imali neprijatnosti na terenu i da će to verovatno nastaviti da se dešava, ali da im u velikoj meri prevazilaženje ovakvih problema olakšava asistencija pripadnika MUP-a. Petrović smatra i da bi se predrasude o izvršiteljima kao uterivačima dugova prevazišle pravnom edukacijom šire javnosti.

Međutim, ni sama profesija nije bez kritike izvršitelja. Jedan od najčešćih prigovora u vezi sa njihovim radom predstavljaju monopolske pozicije, neravnomerna raspodela predmeta među kancelarijama i otvoren prostor mitu na relaciji poverilac-izvršitelj.

Zamenica predsednika Komore tvrdi da izvršitelji nisu monopolisti i da ne treba da budu u monopolskom položaju, što je i jedan od razloga za iniciranje više izvršiteljskih kancelarija i izbor većeg broja izvršitelja za teritoriju jednog suda.

- Nelojalna konkurencija ili neke druge nezakonite pojave u ponašanju izvršitelja, uključujući i korupciju na relaciji izvršitelj-javno preduzeće, biće sankcionisane po propisima Republike Srbije – kaže Svetlana Manić.

Prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji reguliše rad i postupanje izvršitelja, privatni izvršitelji su preduzetnici i nezavisni su od sudstva. Kako Manić napominje, njihov rad podleže trostrukoj kontroli - od samih stranaka, Ministarstva pravde i Komore izvršitelja.

Međutim, zbog brojnih zamerki stručne javnosti i pritužbi građana na rad izvršitelja, najavljene su izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

- Do sada su vođena tri disciplinska postupka protiv izvršitelja. Sva tri završena su odbačajem, odnosno ni u jednom od njih nije utvrđena disciplinska odgovornost izvrštelja – kaže zamenica predsednika Komore.

Iste nadležnosti

Privatni izvršitelji su izjednačeni sa sudskim u pogledu prava i obaveza. Ograničenje postoji samo kod izvršenja presuda koje se odnose na porodične i radne sporove za vraćanje na posao.

I dug i nagrada

Građane najviše "boli" činjenica da osim duga izvršiteljima moraju platiti i nagradu za uspešno sprovođenje izvršenja.

Naime, na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja snosi izvršni dužnik. Izvršni poverilac je dužan da predujmi troškove postupka, a izvršni dužnik je dužan da izvršnom poveriocu nadoknadi troškove postupka koji su bili potrebni.

Na osnovu Pravilnika o tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja, nagrada za rad se sastoji od iznosa koji predstavlja nagradu za pripremanje i vođenje predmeta, nagradu za pojedinačno preduzete radnje i nagradu za uspešnost sprovođenja izvršenja. Visina nagrade određuje se brojem bodova za pojedine radnje u zavisnosti od vrednosti predmeta izvršenja ili tačno određenim brojem bodova za određene radnje, a vrednost boda iznosi 120 dinara.

Ivana Bezarević