(Horizont) Božićni uspon na Rtanj - U Novu godinu sa krova Srbije

Uoči pravoslavne Nove godine, više od 700 planinara iz svih krajeva Srbije i okolnih zemalja se popelo na najviše vrh Rtnja

Novogodišnje i božićne praznike će mnogi pamtiti, između ostalog, i po mamurluku i zdravstvenim problemima nastalim usled preteranog konzumiranja hrane i pića. Skoro je uobičajeno da praznike provodimo za trpezom ili u krevetu, ali da se može i drugačije i zdravije pokazuju planinari. Omladinsko planinarsko-smučarsko društvo „Dragan Radosavljević“ iz Zaječara već nekoliko godina organizuje tradicionalni Božićni uspon na Rtanj, koji okuplja planinare iz cele Srbije, Crne Gore, Slovenije i Bugarske. Tako je bilo i ovoga puta kada se uoči pravoslavne Nove godine u Boljevcu okupilo više od 700 učesnika. Na putu do vrha, težom, severnom stranom, dugom oko 15 kilometara, popelo se oko 500 planinara, a ostali su se uputili nešto lakšom i kraćom stazom sa južne strane. Naravno, planinarima ne smeta ni sneg ni loše vreme, a kada ih dočeka skoro prolećni dan, kao što je bilo ovoga puta, uživanje je potpuno. Nakon višesatnog pešačenja druženje je nastavljeno do kasno u noć, a kako je izgledao sam uspon na vrh visok 1.560 metara, dovoljno pokazuju i ove fotografije.

Najveće društvo u Zaječaru

Sa više od 200 aktivnih članova, Omladinsko planinarsko-smučarsko društvo „Dragan Radosavljević“ je naveće zaječarsko i jedno od najvećih planinarskih društava u Istočnoj Srbiji. Okuplja ljude različitog doba, kojima je zajednički cilj uživanje u prekrasnim vidicima i čistom planinskom vazduhu. Za nešto više od pola veka postojanja, članovi ovog Društva su osvojili najviše vrhove Evrope i Balkana.

Odmaralište i ski-staza

Rtanj se izvija na pola puta između Paraćina i Zaječara (od oba grada je udaljen pedesetak kilometara), a do njega se stiže autoputem do Paraćina, a zatim se ide putem preko Čestobrodice do Crnorečke kotline. Najviši i najčešće „osvajani“ vrh je Šiljak, na nadmorskoj visini od 1560 metara, a u podnožju planine je odmaralište „Miodrag Sibinović“. U blizini odmarališta je žičara i ski-staza, duga oko 300 metara, koju najčešće koriste deca tokom zimskog raspusta.

Kapela porodice Minh

Na vrhu Rtnja pažnju planinara i drugih posetilaca privlače ostaci crkvice-kapele, koju je pre Drugog svetskog rata podigla Greta Minh, u znak sećanja na svog supruga Juliusa Minha. Reč je o najstarijem sinu Jevrejina Samuila Minha, osnivača rudnika na Rtnju. Predanje kaže da je crkvicu gradilo hiljadu ljudi, a osveštana je 1936. godine. Ovu porodicu će meštani ovog kraja dugo pamtiti po dobrom. Ne samo da su otvorili rudnik i zaposlili veliki broj ljudi, nego su trudili da im olakšaju život na svaki način. Za potrebe radnika i njihovih porodica Minhovi su gradili udobne stanove, organizovali privatnu školu, osnovali ambulantu, otvorili prodavnice, pa čak i bioskop. Ostalo je zabeleženo da je pri rudniku postojala i stolarska radionica u kojoj je izrađivan nameštaj, koji je besplatno deljen radnicima prilikom useljenja u nov stan. Krajem dvadesetih godina prošloga veka rudarsko naselje je brojalo oko dve hiljade ljudi. Za njihove potrebe porodica Minh je osnovala Sokolski dom sa sportskom salom i fudbalskim igralištem, uredilo veliki park i staklenu baštu, a pomagali su i izgradnju škola u okolnim selima. Osim toga, sve vreme školovanja su stipendirali nadarene učenike, a vredne šegrte su slali na usavršavanje u razna mesta Srbije. Nažalost, deo porodice je stradao tokom Drugog svetskog rata, a posle oslobođenja rudnik je nacionalizovan. Uspomenu na ovu porodicu, osim sećanja, čuvaju i ostaci ove razrušene crkvice.

poziv na pretplatu na časopis na www.casopishorizont.com