Dobar rod, a loš plasman srpske trešnje

(Foto: ekapija)

- Posadili smo nove, kvalitetnije sorte koje daju krupnije plodove sa kojima računamo da ćemo imati uspeha - kaže Miodrag.

Stefanovići su ozbiljno krenuli u posao. Uradili su najpre analizu zemljišta, kupili sertifikovane sadnice, uveli sistem navodnjavanja kap po kap.

Od grada su dobili opremu a od države koriste subvencije u nafti i đubrivu. Plodovi se nose na analizu, a u selu je podignuta i meteorloška stanica za praćenje i vremenskih uslova.

Udruženja voćara u Matejevcu krenulo je istim putem. Sada imaju zajedno oko 2.000 stabala trešanja.

- Imamo neke ponude za inostrantvo samo su nam potrebne količine. Tada ćemo moći da napravimo bolje rezultate - kaže predsednik Udruženja Aleksandar Vukić.

Ovde ima dobre volje ali ne i velike proizvodnje, pa ovaj vrlo ukusan crveni plod završava na niškim pijacama.

Kilogram na pijaci dostiže 200 dinara, a organizovanog otkupa ovde nema jer još uvek nema dovoljnih količina.

Profesor Visoke poljoprivredne škole iz Prokuplja Dragoslav Cvetković kaže da voćarima malo ostane dok isplate sve troškove.

- Preko svih troškova, dakle, održavanje jednog zasada i uz kredit, proizvođačima ostaje čisto oko 6.000 evra - navodi profesor Cvetković.

Na evropskom tržištu, tvrde stručnjaci, ove godine najtrženija je bela indutrijska trešnja.