(Ekonomist) Ode "Planet Bike" iz Beograda i BiH - u Kruševac

Kompanija Planet Bike, proizvođač i distributer bicikala, premestila je proizvodnju iz Beograda u Kruševac. Ta kompanija je prošlog septembra u Kruševcu, na licitaciji kupila magacin fabrike nameštaja Savremeni dom. Kompanija je za 4.500 kvadrata magacina platila 26 miliona dinara, a investicije sređivanje prostora, odnosno u infrastrukturu i kupovinu opreme iznosiće još toliko. Prema najavama Đorđa Mirčića, direktora Planet Bike-a, proizvodnja bi u novom pogonu trebalo da počne 15. februara. Administrativni deo firme ostaje u Beogradu.

„Već duže vreme smo tražili prostor u unutrašnjosti Srbije. U jesen 2005. godine smo licitirali za jednu sličnu halu u Ražnju. Želeli smo lokaciju sa dobrom logističkom pozicijom, u blizini auto-puta, koja nije predaleko od Beograda. Cilj nam je bio objekat na potezu od Novog Sada do Niša“, kaže Mirčić u razgovoru za Ekonomist.

Objašnjavajući motive poslovne odluke kompanije da proizvodnju premesti u unutrašnjost, Mirčić navodi nekoliko razloga. Najpre, karakteristika industrije bicikala je kooperantska proizvodnja. Čak i najveći svetski proizvođači bicikala su, u stvari, montažeri koji sklapaju komponente koje kupuju od drugih, dok samo pojedine delove sami prave. To znači da se na taj način bicikli mogu napraviti bilo gde.

Osim toga, proizvodnja bicikala zahteva puno manuelnog rada i to kvalifikovane i nekvalifikovane radne snage. „Delom zbog prirode robe koja je vrlo kabasta, a relativno jeftina, a delom zbog sezonskog karaktera prodaje bicikala, potrebni su veliki magacini da bi se ta roba uskladištila. Proizvodna linija zauzima oko 600 kvadrata, ali magacin gotove robe i repromaterijala mora biti višestruko veći“, objašnjava dalje Mirčić.

Prema njegovim rečima, ko želi da proizvodi u kontinuitetu i dočeka sezonu sa punim magacinima, mora da raspolaže velikim skladišnim prostorom. Osim veličine magacina u Beogradu, problem je bila i nefunkcionalnost prostora što je stvaralo dodatne troškove poslovanja i organizacione probleme.

Ušteda
Međutim, suština selidbe su uštede koje je Planet Bike ostvario izmeštanjem pogona u centralnu Srbiju. „Hala u Kruševcu nas je koštala jednu trećinu cene koju bi morali da platimo za kupovinu ili gradnju sličnog objekta u Beogradu“, ilustruje Mirčić. I cena radne snage je daleko povoljnija. „Prosečna plata u Kruševcu je oko 30 odsto niža nego u Beogradu. Ta razlika u platama između Beograda i unutrašnjosti će samo još više rasti - plate u Beogradu će brže rasti nego u Kruševcu“, smatra Mirčić. U prvoj fazi rada, Planet Bike u Kruševcu zapošljava 60 radnika. Ako se zanemare trenutni troškovi preseljenja, ušteda je približno oko 60 evra mesečno po radniku. Pomnoženo sa brojem radnika, na godišnjem nivou, ostvariće se ušteda u iznosu većem od 40.000 evra.
Prednost Kruševca je i to što je blizu auto-puta, dostupan je ADSL internet, razvijena je tradicija industrijskog rada, ali je i skoro 20.000 nezaposlenih registrovano na kruševačkom Birou za zapošljavanje.

„Na naš oglas se javilo toliko radnika da fizički nije bilo moguće sve intervjuisati. U Kruševcu postoji dobra ponuda kvalifikovane radne snage, tako da je to bio dodatni faktor nakon što nam se dopao poslovni prostor“, kaže direktor Planet Bike. Bez obzira na trenutno stanje u srpskoj železnici, nije zanemarljiva ni činjenica da kroz Kruševac prolazi pruga. „Gde god postoji železnica, transport repromaterijala je jeftiniji, jer veliki broj naših kontejnera sa robom ide sa Dalekog istoka. Oko 700 evra po kontejneru se uštedi ako se roba prevozi vozom iz luka Kopar ili Rijeka, umesto da se prevozi kamionom“, tvrdi Mirčić. On naročito ističe da je prednost nekadašnje srpske prestonice i to što su gradske vlasti za nekoliko meseci obezbedile sve priključke, dozvole i odobrenja za početak rada pogona.

Isplativost
Na osnovu postignutih ušteda, Planet Bike procenjuje da će objekat i ulaganja u njega, isplatiti za samo tri godine. Sa druge strane, Mirčić priznaje da je u početku menadžment ove kompanije razmišljao da kupi plac na potezu Dobanovci, Stara Pazova, Krnješevci, na kome bi sagradili halu. Međutim, gradnja novog objekta bila bi višestruko skuplja. U isto vreme, u toj oblasti je toliko velika koncentracija industrijskih objekata koji se prave, tako da bi bilo teško naći lokalnu radnu snagu. Mirčić kaže da bi u tom slučaju morali da dovode radnike iz Beograda, ili Vojvodine i to bi bilo daleko skuplje nego da imaju pogon bliže centru grada. “Sve do Novog Sada, u Inđiji, ili Rumi, radnici koštaju kao u beogradskoj zoni“, analizira Mirčić. On, takođe, veruje da će još dugo biti jeftinije čak samo rentirati prostor u unutrašnjosti gde se traži jedan evro po kvadratu. U Beogradu, sa druge strane, preduzeća mogu da sanjaju o kvadratu prostora jeftinijeg od četiri evra.

Da li bi se na osnovu poslovne filozofije Planet Bike moglo zaključiti da će seljenje industrijske proizvodnje biti trend koji će Beograd pretvoriti u centar finansija i usluga?
„Proizvodnja koja zahteva veliki broj radnika ima veću budućnost u unutrašnjosti, naročito ako lokalna vlast obezbedi svu potrebnu infrastrukturu“, smatra Mirčić. U isto vreme, njegovoj kompaniji je jako važno da administrativni deo firme ostane u Beogradu. Nije to toliko zbog imidža, koliko zbog činjenice da ovaj proizvođač bicikala nije želeo da se odrekne kvalitetnih i iskusnih ljudi u Beogradu. „Osim toga, kvalitetan menadžment, gde god da sedi - u Kruševcu ili Beogradu, slično ćete platiti“, mišljenje je direktora Planet Bike.

Izvoz
Smanjenje troškova proizvodnje otvara kompaniji vrata za ozbiljniji izvoz. Srbija i zemlje istočne Evrope koje su viđene za članstvo u EU, imaju tu prednost da mogu da izvoze bicikle u EU ako ugrađuju deo komponenti koje dolaze iz takozvane „evro1“ zone. „Zemlje koje imaju jeftinu radnu snagu i jeftine troškove poslovanja, mogu da budu izuzetno konkurentne u izvozu bicikala u EU. Konkurentni smo, jer se EU godinama štiti od bicikala sa dalekog istoka. Kineski ili vijetnamski bicikl ima antidamping carinu u EU od čak 63 odsto“, ilustruje Mirčić. Bugari su to iskoristili pre ulaska u EU. Za manje od devet godina digli su proizvodnju na 600-700 hiljada bicikala, od čega 400.000 izvoze u Uniju.

U Srbiji je proizvodnja daleko skromnija. Tri proizvođača, Planet Bike, Capriolo i Delta Bike, zajedno imaju proizvodnju od 140 hiljada bicikala. Prošle godine, Planet Bike je proizveo 30.000 bicikala u tri brenda Polar, Alpina i Booster. Od toga je oko 3.000 bicikala izvezeno u Crnu Goru, BiH, Sloveniju i Švajcarsku.

„Planet Bike ima i ćerku firmu u Bosni koja prodaje oko 6.000 bicikala, ali oni se i prave u BiH. Uspostavom pogona u Kruševcu, ugasiće se pogon u BiH, i sva montaža će biti u Srbiji“, najavljuje Mirčić objašnjavajući da je jeftinija proizvodnja na jednom mestu.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu