Okretanje ka energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima - Da li će nam posle poplava veliki problem biti grejanje?

Koji je udeo sektora energetike u budžetskom deficitu Srbije? Kakav je uticaj poplava na postojeće energetske kapacitete? Koliko naša zemlja gubi novca od velikog uvoza struje tokom zime, kao i u periodu poplava? Kako se najbrže može doći do novih energetskih kapaciteta? Kako građani da se najbrže pripreme za grejanje ove zime? Ova i druga pitanja pokrenuta su na panel diskusiji "Energetika i budžetski deficit Srbije" održanoj 28. maja u hotelu "Hyatt" u organizaciji "Danas Conference centra".

Problem termoelektrana

Ana Brnabić, direktorka "Continental Wind Serbia", kompanije koja planira da izgradi vetropark u Kovinu, istakla je na skupu da je sadašnja situacija sa poplavama ogolela probleme energetskog sektora Srbije.

- Veoma sam zabrinuta za energetski sektor. Iz termoelektrana dolazi čak 80% proizvodnje stuje u Srbiji. Ta postrojenja su starija od 30 godina i najveći su pojedinačni izvor sumpor-dioksida u Evropi. Termoelektrane prave ogromne eksterne troškove koje niko na nivou Vlade nije računao, a to su troškovi zdravstvenog sistema, poljoprivrede i uticaj na celokupnu ekonomiju. U zemljama EU se ti troškovi računaju već 30 godina. Reč je o trošku od 13 centi po kilovat satu koji bi trebalo da se računa u cenu struje – objašnjava Brnabić.

Ona je istakla da se Nacrt strategije razvoja energetike Srbije do 2025. na jednoj konferenciji Energetske zajednice nazvan "lignitski traktat".

Ana Brnabić (Foto: danas.rs)

- Zašto smo mi jedina zemlja koja kažemo da su termoelektrane dobre? Srbija je strategiju fokusirala na razvoj termoelektrana jer naša zemlja ima velike rezerve uglja. Međutim, u tom dokumentu se može videti da nam je 76% od ukupnih rezervi uglja smešteno na Kosovu. Srbija nema pristup toj teritoriji, a i u strategiji vlasti na Kosovu se takođe računa na taj ugalj. To može da znači da ćemo mi ubuduće uvoziti ugalj da bismo ga spaljivali u termoelektranama – napominje Brnabić.

Zvezdan Kalmar, koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), je na skupu izjavio da, prema analizi urađenoj prošle godine, Srbija godišnje gubi više od 6 mlrd EUR kroz zagađenje od energetskog sektora.

- Od posledica spaljivanja uglja u termoelektranama procenjeno je da umre više od 2.000 građana Srbije. Postavlja se pitanje kolika je zdravstvena šteta ako se uračuna i rudarstvo i zagađenja u gradovima zbog loše zimske energetske strukture. Više od 800.000 domaćinstava spaljuje drvo i ugalj na loš i neefikasan način – izjavio je Kalmar.

On je ukazao da se Srbija fokusira na razvoj termoelektrana što će koštati mnogo više od prvih procena i trajati dosta dugo.

Zvezdan Kalmar (Foto: danas.rs)

- Gradnja novog bloka u TE "Kostolac" će trajati pet godina. Osim samog postrojenja, treba da se izgradi pruga, luka, veliki kranovi, tako da će samo pripremni radovi mnogo da koštaju.

Kalmar se osvrnuo i na štete koje je napravila poplava u Rudarskom basenu "Kolubara".

- Srbija ima ugalj, ali će morati da potraži konsultantske usluge i tehnologiju sa strane. Velika je površina pod vodom u kopovima u Kolubari i moraće da se uzmu mašine iz inostranstva kako bi se osposobili bageri koji su ostali pod vodom. Ne samo da će se dosta novca potrošiti na to, već i dosta vremena. Ako sada krene rekonstrukcija kopa Tamnava zapadno polje, proizvodnja uglja će krenuti verovatno tek za godinu dana – ocenjuje Kalmar.

Uvoz struje ili obnovljivi izvori energije

Koordinator za energetiku CEKOR-a je napomenuo da je energetska politika u Srbiji centralizovana i bazirana na fosilnim gorivima zbog čega zavisi od uvoza.

Ana Brnabić je navela da se u vreme polava uvozila struja dnevno u vrednosti od 500.000 do milion evra.

- Nismo još saznali koja je cena zimskog uvoza struje, Vlada nikada nije obelodanila taj podatak. Srbija bi trebalo da radi na smanjenju uvoza struje. Najviše električne energije se uvozi zimi kada je najveća tražnja pa je i cena najveća. Najviše struje u vetroparkovima se proizvodi zimi, i tada bi moglo da se tom strujom supstituiše 90% uvoza.

Srđan Knežević (Foto: danas.rs)

Brnabić je navela da kada bi se na mrežu priključilo 500 MW iz vetroparkova do 2020. to bi značilo povećanje cene struje za krajnjeg potrošača za 0,2 centa po KWh, što je "u domenu statističke greške".

- Cena struje iz termoelektrana, da bi funkcionisala bez državne pomoći, treba da se poveća za 22%. Kada se dodaju eksterni troškovi odnsono negativni utacaj na zdravstvo i poljoprivredu, ta cena dostiže 115 EUR po MWh, a cena električne energije iz vetroparkova je 92,5 EUR po MWh. A iz države kažu kako vetroparkovi udaraju po džepu građana. Nema nijednog opravdanja da neko može da kaže da su obnovljivi izvori energije skupi i da idemo na ugalj – ocenila je Brnabić.

Ona je navela da će investicijom "Continental Wind Serbia" u vetropark "Čibuk 1" u Kovinu u narednih 25 godina država dobiti 259 mil EUR, od čega će najveći deo, od oko 90 mil EUR, ići u budžet.

Srđan Knežević, konsultant u savetodavnom odeljenju kompanije E&Y u Srbiji, istakao je da u našoj zemlji postoje veliki potencijali i mogućnost izgradnje obnovljivih izvora energije, posebno kada je reč o vetru i biomasi.

(Foto: Suzana Obradović)

- Termoblokovi, ne samo da su veliki zagađivači, već je za njih potpuno nemoguće da rade u uslovima katastrofa kakav je slučaj bio nedavno kada su Srbiju zahvatile nezapamćene poplave. Upravo zbog toga treba tražiti alternativu, a to su obnovljivi izvori energije. Izgradnja velikih kapaciteta kada je reč o obnovljivim izvorima energije povećala bi energetsku stabilnost i bezbednost Srbije i pozitivno uticala na očuvanje zaštite životne sredine i približila nas Evropskoj uniji kroz uspostavljanje evropskih standarda u toj oblasti.

S obzirom na to da je veliki deo rezervi uglja pod vodom, da će zbog ukrajinske krize biti neizvestan uvoz gasa, na panelu se govorilo i o tome da li se može desiti da naša zemlja ostane bez ikakvog grejanja predstojeće zime.

Da bi Srbija bila energetski nezavisna, govornici na skupu su bili složni u oceni da je neophodno iskoristiti obnovljive izvore energije i povećati energetsku efilasnost zgrada i postojećih postrojenja.

Predloženo da je da građani koliko mogu poboljšaju energetsku efikasnost svojih domova, a da se deo dobijenih sredstava za poplave opredele za fond energetske efikasnosti kako bi se odmah posle procene šteta od poplava gradile energetski efikasne kuće a u oštećenim poboljšala energetska efikasnost.

Iako je skupu trebalo da prisustvuje i predstavnik Ministarstva energetike, niko se od nadležnih nije pojavio na konferenciji, tako da se nije mogla čuti i druga strana.

S.O.