Dužnici koče poslove preduzetnika - Izvesno je da 80% malih i srednjih preduzeća neće naplatiti svoja potraživanja ni nakon izmena Zakona o privatizaciji

Intervencijom Vlade Srbije koja je u utorak (6. maja 2014. godine) usvojila izmene i dopune postojećeg Zakona o privatizaciji, preduzeća u restrukturiranju biće zaštićena od prinudne naplate poverilaca i u narednih 5 meseci. Međutim, dok će država i državna preduzeća nastaviti da štite te firme za dugovanja nastala pre 2008. godine, privatni poverioci će, kada predlog bude usvojen, moći da traže i dobiju novac koji im preduzeća u restrukturiranju duguju. Privatnim poveriocima biće omogućeno i da nastave sudske postupke koji su bili prekinuti, kao i da pokrenu nove sudske postupke koje nisu smeli da vode zbog zakonske zabrane.

U prvi mah vest je obradovala preduzetnike, ali su i dalje, s razlogom, skeptični. Zbog nove procedure i oni će na svoja potraživanja morati da sačekaju bar 150 dana, pa bi čak i ovakva odluka Vlade mogla da ugrozi njihovo poslovanje.

Milan Knežević, predsednik Komore malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, smatra da je bilo nemoralno da mala i srednja preduzeća kreditiraju firme u restrukturiranju zbog nemogućnosti da ih tuže, ali i da će naplata dugovanja čak i sada ići jako teško.

- Sudski sporovi će trajati duže zbog postupka restrukturiranja, deo firmi će otići u likvidaciju, a jedan deo malih preduzeća je otišao u stečaj a da nije naplatio svoja potraživanja. Sve su to razlozi zbog kojih nije realno da će mala i srednja preduzeća i sada uspeti da ih naplate.

U razgovoru za "eKapiju", Knežević kaže da je trebalo doneti akt po kome bi privatni poverioci imali prioritet prilikom naplate potraživanja, tako da su preduzeća u restrukturiranju onog trenutka kada im podnesu fakturu u obavezi i da je naplate.

- Ovako, beznačajan broj privatnih poverioca će i nakon izmena zakona o privatizaciji uspeti da naplati svoja potraživanja - 80% malih i srednjih preduzeća neće naplatiti ni dinar.

Sagovornik "eKapije" upozorava da će preduzeća u restrukturiranju (a već su), za sobom povući veliki deo malih i srednjih preduzeća koja će zbog nemogućnosti naplate dugova biti prinuđena da prekinu poslovanje.

Sunovrat malih

Ljiljana Stanojević, vlasnica firme "Stanojević" iz Valjeva, koja se metalopreradom bavi duže od dve decenije, godinama je poslovala sa "Ikarbusom" i IMT. Ova dva preduzeća sada joj duguju oko 1,4 miliona dinara. Već 4 godine ima presudu Apelacionog suda u postupku protiv "Ikarbusa", ali još nije naplatila svoja potraživanja zbog čega ima velikih problema u poslovanju.

- Dugujem za porez, imam probleme sa dobavljačima a banke neće da mi odobre kredit jer zbog poslovanja sa firmama u restrukturiranju spadam u rizičnu grupu. Kao odgovoran privrednik, počela sam da prodajem imovinu da namirim sve obaveze jer ne želim da mene neko tuži – kaže Stanojević za "eKapiju".

Poučena iskustvom, i naša sagovornica je skeptična da bi izmene Zakona o privatizaciji mogle bitno da promene stvari.

- Samo želimo da nam se vrati novac kako bismo nastavili da radimo i kako i mi ne bismo propali zajedno sa njima. Voleli bismo i nadamo se da će nešto da se promeni, ali nisam sigurna u to. Znamo da država nema para, ali postoje načini da se reše problemi. Godinama se prolongira naplata potraživanja od preduzeća u restrukturiranju, pa zašto država i nama ne bi mogla da produži rokove za uplatu poreza i doprinosa. Prihvatili bismo i da nam se umesto novca, potraživanja isplate obveznicama kako bismo bar vrednosnim papirima isplatili obaveze koje imamo prema državi.

Ovakav predlog izrastao je u ozbiljnu Inicijativu Udruženja poslovnih žena (UPŽ), čiji je Stanojević član, a koje smatra da treba izbaviti firme u restrukturiranju koje imaju šansu da "prežive", ali ne po cenu propasti malih i srednjih preduzeća.

Obveznice namiruju dug

Naime, jedan od predloga države za rešenje ovih problema bio je da poverioci dobiju učešće u kapitalu kod preduzeća u restrukturiranju, ali preduzetnici ističu da dugovi koje imaju ta preduzeća daleko prevazilaze njihov kapital. Udruženje poslovnih žena je stoga, na osnovu predloga svojih članica koje potražuju dugove, podnelo predlog amandmana na zakon o privatizaciji vezan za konverziju potraživanja preduzetnika prema državnim preduzećima u restrukturiranju u obveznice a ne u kapital, kako je zakonskim predlogom predviđeno.

Gordana Đurđević, predsednica Odbora za javno zagovaranje UPŽ, kaže da je hitna dopuna Zakona o privatizaciji doneta u cilju izbegavanja pravne nesigurnosti poverioca i da je to dobro, ali da država treba ravnopravno da tretira preduzeća u restrukturiranju i njihove poverioce, mala i srednja preduzeća.

- Potrebno je ovim privremenim rešenjem istovremeno zaštititi i poverioce od prinudnih naplata od strane Poreske uprave, a na osnovu dobijenih potvrda Agencije za privatizaciju o visini prijavljenih potraživanja prema preduzećima u restrukturiranju u državnom vlasništvu – ističe Đurđević.

- Zato je naš predlog amandmana na Zakon o privatizaciji dat ne samo u cilju rešavanja aktuelnog problema, već i poboljšanja opšte poslovne klime. Poverioci - mala i srednja preduzeća bi znatno popravila svoju likvidnost, jer bi obveznicama mogla da izmire svoje obaveze za poreze i doprinose, obaveze za kredite bankama, koje su zbog nemogućnosti naplate svojih potraživanja plaćala po veoma visokim kamatnim stopama. Obveznicama bi se mogle izmiriti i međusobne obaveze privrednih subjekata, a one bi i na ovaj način završile u državnom budžetu.

Obveznice bi, kako ističe Đurđević, povećale nivo likvidnosti privrede, a "ovakav predlog ne utiče na poziciju preduzeća u restrukturiranju i ona se mogu restrukturirati onoliko koliko je to potrebno".

Tačan iznos duga nepoznanica

Preduzeća u restrukturiranju samo prema državnim poveriocima akumulirala su dug od 1,5 mlrd EUR. Dug prema privatnim poveriocima je manji, ali ne postoji precizan podatak koliko preduzeća u restrukturiranju duguju privredi.

Procenjuje se da je država pomažući preduzećima u restrukturiranju da prežive do sada potrošila 4 mlrd EUR.

Za Predlog izmena i dopuna Zakona o privatizaciji

Preuzmite PDF dokument

Ivana Bezarević