Smanjujemo plate za nepoznat broj zaposlenih - Koje su druge efikasne mere za štednju u javnom sektoru?

Da se pita Dragan Torbica privatne firme bi bile ukinute. Naime, želja lika iz humorističkog serijala "Državni posao" da svi rade u državnim firmama, ispunjena je nekim građanima odnosno taj broj je dostigao 800.000.

Kako bi zaustavili zapošljavanje u firmama na teretu države, početkom decembra Skupština Srbije usvojila je zabranu zapošljavanja u javnom sektoru do 31. decembra 2015. godine. Međutim, to nije sprečilo nova primanja radnika.

Krajem januara ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da je u poslednja dva meseca prošle godine u javnom sektoru na neodređeno zaposleno oko 3.000 ljudi. On je tada naglasio i da ukupno zaposlenih u državnim preduzećima u Srbiji ima 780.000, a da je na kraju oktobra taj broj iznosio 740.000 ljudi.

- Tu se ne govori o zapošljavanju 40.000 ljudi, nego o njihovom otkrivanju, i biće ih još - rekao je tada Krstić i dodao da će taj broj možda premašiti 800.000.

Iako se još prebrojavaju u javnim preduzećima, država je odlučila da im smanji plate. Za razliku od dosadašnjeg modela po kojem su solidarnim porezom bile opterećene zarade veće od 60.000 dinara, nova mera od 1. jula umanjiće za 10% zarade svima koju primaju više od 21.000 dinara.

(Ivan Nikolić)

Nije nepoznanica da u javnim preduzećima rade i oni koji nemaju svoje mesto odnosno bukvalno sto i stolicu, pa tako po ceo dan šetaju po firmi bez posla. Takođe, dešava se da oni koji su na vreme zauzeli fotelju nemaju posla jer su višak, pa kad im dosadi čitanje dnevnih vesti gledaju filmove.

Da li se "neradnici" mogu naterati da rade tako što će dolaziti ranije na posao (što je još jedna nova mera Vlade) ili će samo duže vremena presedeti na tom poslu? Da li je dobro rešenje smanjenje plata medicinskim sestrama i doktorima, dok istu platu primaju i oni koje se samo vode da rade a ništa ne doprinose svojoj firmi? Da li bi država trebalo da preduzme druge mere štednje? Da li bi država uopšte trebalo da "steže kaiš"?

Ivan Nikolić, viši stručni saradnik Ekonomskog instituta i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, smatra da je smanjenje plata u javnom sektoru mera štednje koja je kratkog daha kako bi se malo povećali ekonomski bilansi.

- Smanjenje plata je svakako manji efekat uštede nego što se na prvi pogled čini kada vidimo smanjenje zarada od 10%. Zbog smanjenje osnovice za plaćanje doprinosa PIO Fondu povećaće se rashodi PIO Fonda, na tržištu će biti manja tražnja, onda i manje uvoza, kao i manje nalate PDV-a na uvoz roba, manje će biti prihodi od akciza i drugo. Kada se sve to uzme u obzir efekat smanjenja zarada je daleko niži – objašnjava Nikolić u razgovoru za "eKapiju".

Sa druge strane, ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić smatra da je ideja o smanjenju plata u javnom sektoru dobra ideja za uštedu u budžetu.

- Nema mnogo rešenja. Vladi je potrebno da uštedi 45 milijardi dinara, a ove godine će smanjenje plata uštedeti 10 milijardi dinara pošto od polovine godine kreće ta mera, a sledeće će ta ušteda biti 20 milijardi. Ta mera neće mnogo smanjiti potrošnju jer su plate u javnom sektoru mali deo ukupne potrošnje.

(Goran Nikolić)

Mere štednje - otpuštanje radnika u javnim preduzećima?

Kako kaže Goran Nikolić za naš portal, država se nada da će bitne uštede moći da ostvari smanjenjem rashoda, smanjenjem administrativnih trškova, suzbijanjem sive ekonomije, kao i smanjenje kapitalnih izdataka odnosno novih većih investicija.

Ivan Nikolić ukazuje na to da bi trebalo da se štedi, najpre borbom protiv sive ekonomije koju vidi kao najveći potencijal za punjenje budžeta, a iznosi i druge mere štednje.

- Trebalo bi da se poveća efikasnost i racionalizacija u sektoru javnih preduzeća. Država već pokušava da maksimalno štedi, pre svega u kupovini nekih roba i usluga, kao i smanjenjem subvencija. Troši se manje nego što se ranije trošilo. Slovenija i Hrvatska su imale višestruko veće povećanje javnog duga nego što je imala Srbija, i po tom indikatoru su u nepovoljnijem položaju od naše zemlje. Srbija jeste u lošoj ekonomskoj situaciji, ali nije u kritičnoj.

Viši stručni saradnik Ekonomskog instituta ističe da je neophodna reforma javnih preduzeća, odnosno optimizacija broja tih organizacija.

- Rešenje je smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru odnosno svođenje troškova na primerenu meru. Postoji dosta prostora za uštedu, a da se ne štedi na zdravstvu i obrazovanju – kaže Ivan Nikolić.

On navodi da bi se radnici, koji su dobili otkaz, postepeno zapošljavali kako bude jačao privatni sektor.

- Za to je potrebno da se obezbede investicije odnosno neki veći projekti koji će nadomestiti gubitak smanjenja zaposlenosti u javnim preduzećima, i barem zadržati nezaposlenost na sadašnjem nivou. Konačni izlaz iz sadašnje situacije je povećanje niske privredne aktivnosti, ako toga ne bude sve što se danas uštedi sutra će da nestane.

Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije smatra da zakonski nije moguće otpustiti tolike radnike u javnom sektoru jer su, kako kaže, prema zakonu i dobili posao.

- Ta mera koja se predlaže je nerealna jer je nesprovodiva. Otpuštanje radnika nije moguće, a i da jeste, izazvala bi razne psihoze kod tih ljudi. Nemoguće je odrediti koji su parametri na osnovu kojih neko treba da bude otpušten a njegov kolega zadržan u službi – napominje Goran Nikolić.

Međutim, sindikati nude rešenje kako otpustiti radnike, i odbijaju bilo kakvo smanjenje plata.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) zalaže se da svi koji su u javnom sektoru dobili posao u poslednje tri godine, sada treba da budu otpušteni jer su to uglavnom partijski kadrovi. Predsednica ASNS Ranka Savić je prošle nedelje rekla da taj sindikat ne podržava smanjenje zarada u javnom sektoru.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović izjavio je prvog maja da se reprezentativni sindikati protive najavljenom smanjenju plata u javnom sektoru za 10% i "učiniće sve da ta mera ne uspe".

Inače, gde su bili 1. maja ti radnici kojima smeta smanjenje plata i uopšte toliko ljudi koji nemaju posao. Na prvomajskoj šetnji nezadovoljnih radnika, bila je nekolicina predstavnika pojedinih sindikata, za druge je Prvi maj raspaljivanje roštilja. Ostali, koji su taj dan za svoj groš šetali glavnim ulicama prestonice, posmatrali su kolonu protestanata i neprestano ih fotografisali. Neko bi pomislio da igra mečka u sred Beograda, kao što su nekad sa velikim interesovanjem širom Srbije ljudi posmatrali te životinje, dok taj "performans" nisu zabranile organizacije za zaštitu životinja. Ko je radnicima zabranio da se bore za svoja prava?

Suzana Obradović