(Ekonomist) Privatizacija Beogradskog sajma - Početna cena 60 miliona evra

Privatizacija Beogradskog sajma trebalo bi da počne u aprilu, iako dosad još nije određen privatizacioni savetnik, niti je definisan model privatizacije.

“Prodaji sajma ne možemo pristupiti kao da prodajemo obično preduzeće. Ne postoji ni jedan dobar sajam u svetu koji ima samo međunarodnu komponentu. Osnova svakog sajma bi trebalo da bude domaća privreda”, kaže za Ekonomist Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma. On je time najavio mogućnost da 30 odsto beogradskog preduzeća ostane u državnom vlasništvu, čime bi se, kako kaže, osiguralo promovisanje domaće privrede.

(Anđelko Trpković)

Takav privatizacioni model odgovarao bi i austrijskoj kompaniji Reed Exhibitions (www.reedexpo.com), po rečima Trpkovića, najvećoj od četiri međunarodne kompanije zainteresovane za kupovinu Beogradskog sajma.

Trpković nije želeo da kaže koje su ostale tri kompanije koje će se nadmetati za kupovinu Beogradskog sajma.

“Privatizacijom sajma u Budimpešti napravljena je greška, jer je čitava kompanija prešla u privatno vlasništvo. Primeni li se taj model i na Beograd javne institucije neće imati nikakav interes da podržavaju sajamske priredbe”, kaže za Ekonomist Matijas Limbek, direktor Reed Exhibitions-a za centralnu, istočnu, jugoistočnu Evropu. Limbek je istakao da će austrijska kompanija, ukoliko postane novi vlasnik Beogradskog sajma, najviše novca uložiti u modernu i funkcionalnu infrastrukturu.

Još jedan aspekt privatizacije koji predlažu čelnici austrijske kompanije, a podržava je i direktor Beogradskog sajma jeste da se sajam proda dvema kompanijama.
“Uobičajena praksa u svetu jeste da se ovakva preduzeća dele na sajmište i sajmove, pa se sajmište prodaje kompaniji koja se ubuduće brine o objektima, a sajmovi postaju „vlasništvo“ kompanija koje se bave organizovanjem takvih vrsta priredbi”, kaže Trpković.

Prema rečima Matijasa Limbeka, ukoliko bi sajmište bilo organizator svih priredbi koje se na njemu dešavaju, teže bi bilo privlačiti nove izlagače. Ukoliko bi, pak, taj posao bio podeljen između dve kompanije, onda bi kompanija koja je vlasnik objekata bila zainteresovana da sarađuje sa svim privatnim organizatorima koji mogu na tržištu da pronađu dovoljan broj izlagača, kako bi sajmište radilo maksimalan broj dana u godini.

“Ovakav model odlično funkcioniše u Beču, gde smo mi zaduženi za organizaciju dešavanja, a imamo dugoročni ugovor o iznajmljivanju prostora, koji je 95 odsto u vlasništvu grada, a ostalih pet poseduje Privredna komora Beča”, kaže direktor Reed Exhibitions-a.

Rano je za cenu
“Beogradski sajam je, po ostvarenom prihodu, drugu godinu za redom milijarder”, kaže Anđelko Trpković. Prošlogodišnji prihod od 1,1 milijardu dinara (oko 1,2 miliona evra), po njegovom mišljenju jeste garant da minimalna cena ove firme treba da bude 40 miliona evra, uz 20 miliona obaveznih investicija, za koliko je prodat sajam u Budimpešti.

Beogradski sajam poseduje hale površine 106.000 kvadratnih metara, a ukupni prihodi u 2005. godini iznosili su 12 miliona evra, a rashodi 10,9 miliona evra.

Međutim, o ceni je teško pričati kad se još ne zna šta se prodaje. Predstavnici austrijskog sajamskog operatera bitnijim smatraju dobit koju će privatizacija doneti gradu i državi. Prema njihovoj računici dinar potrošen na sajmu donosi deset dinara privredi grada.
“Zato treba znati da za Beograd i Srbiju možemo učiniti mnogo više od pomenutih šezdesetak miliona”, kaže Matijas Limbek.

Cilj Reed Exhibitions-a je da Beogradski sajam, prvi koji planiraju da kupe u ovom delu Evrope, postane centar sajamske industrije u jugoistočnoj Evropi. Zagrebački i plovdivski sajam, koji su već ušli u proces privatizacije nemaju toliki potencijal. Takođe, Rumunija još nije rešila da li će međunarodnom operateru poveriti svoj sajam u Bukureštu. Da jeste predstavnici Reed Exhibitions-a kažu da bi rado kupili oba sajma, ali bi rumunski verovatno imao prednost u borbi za osvajanje vrha sajamske industrije.

Reed Exhibitions organizuje 460 priredbi u 34 zemlje. Ima poslovnice u 26 zemalja, a priredbe koje organizuje ta kompanija godišnje poseti 5,5 miliona posetilaca.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu