Na srpskim pijacama se obrću milijarde, a 70.000 ljudi zarađuje platu

Autor knjige "Upravljanje transformacijom pijaca" i bivši predsednik Odbora za komunalne delatnosti i pijace Privredne komore Srbije, Nebojša Batalović, izjavio je juče da se na pijacama Srbije "obrću milijarde a lični dohodak ostvaruje 70.000 ljudi", zbog čega država mora naći interes da investira u poljoprivredu.

- U Srbiji postoje 143 pijačne uprave, sa oko 400 pijaca i na njima radi 70.000 ljudi. Na pijacama se snabdeva 67% stanovništva, a više od trećine prometa poljoprivrednih proizvoda se plasira preko pijaca - rekao je Batalović Tanjugu.

- Pijace su ventil našeg društva, mesto gde se obavlja promet proizvoda, gde dolazi do velike koncentracije ponude i tražnje. Pijace predstavljaju tržišni barometar koji je veoma osetljiv na sve oscilacije u ponudi i tražnji - istakao je on.

Batalović je dodao da "niko tačno ne zna koliko je ljudi direktno vezano za pijacu - proizvođača, prerađivača, prevoznika, ali je sigurno da pijace pružaju egzistenciju zavidnom broju ljudi".

Pijace su najjače tržište u Srbiji na kojima građani troše 70% kućnog budžeta, tvrdi Batalović.

- Na 400 pijaca: zelenih, mešovitih, robnih, kvantaških, mlečnih, stočnih, sa više od 60.000 tezgi, godišnje se ostvari promet od nekoliko milijardi dinara. Samo na zelenim pijacama, kojih je 139, promet je oko sedam milijardi dinara - dodao je Batalović.

Prema njegovim rečima, oko 95% ukupne ponude na pijačnim tezgama čini individualni sektor, u čemu poljoprivrednici učestvuju sa 70%.

- Zbog ovako velikog učšća poljoprivrdnika, država mora naći interes da investira u poljoprivredu, jer tu su i radna mesta - ocenio je Batalović.

Batalović je istakao da "tržišne zakonitosti funkcionišu praktično jedino na pijacama". Čim se roba pojavi na pijaci, ona nije siva ekonomija, "nije lakše pratiti robu u hipermarketu nego na pijaci, ako se to valjano organizuje".

- O ukidanju pijaca niko u Evropi ne razmišlja. Naprotiv, rade intenzivno na njihovom razvoju, pre svega veletržnica na kojima se snabdevaju i hipermarketi - rekao je Batalović.

On smatra da je atarktivnost pijaca i u tome što malo koja druga prodajna mesta omogućavaju da se uspostavlja neposredni kontakt kupca sa proizvođačem.

- Pijace su jedino mesto gde tržišni mehanizmi funkcionišu bez ograničenja i gde se cene slobodno formiraju - rekao je Batalović.

Privatizacijom pijaca obezbeđuje se smanjivanje direktnih uticaja državnih intervencija, ali one, i u izmenjenim uslovima neće imati alternativu jer su, pre svega, fleksibilni tržišni instituti, ocenio je Batalović.

Batalović, koji je i član rukovodećeg tima JKP "Standard" u Jagodini, je mišljenja, da su, uz sve prednosti, pijace u Srbiji, a ima ih 166 gradova, "zapostavljena mesta i najmanje istraženi deo nauke o trgovini".

- Ne posvećuje im se dužna pažnja, marginalizovane su i tretirane kao komunalna delatnost i sporedne tržišne institucije - ocenio je on.

Batalović je istakao da će, na perspektivu pijaca "dominantan uticaj imati stanje, organizovanost i prespektiva poljoprivredne proizvodnje, razvijenost i organizovanost maloprodaje.