Jasna Stanivuk, Magna pharmacia - "Pola prodaje, pola poklanja"

ZA Jasnu Stanivuk, direktora “Magna farmacije”, zastupnika najpoznatijih svetskih proizvođača instrumenata, ugradnog i potrošnog materijala za ortopediju, urologiju i ginekologiju na našem tržištu, biznis nije samo rad i profit. Negde između toga ima mesta i za-humanost.

(Jasna Stanivuk)

Kada poklanja, ona ne udara u sva zvona. A, zahvaljujući njoj pacijenti pet medicinskih centara u Srbiji mogu da stanu na svoje noge.Dobili su veštačke kukove i kolena.Inicirala je i uz pomoć proizvođača, koji je pristao da podeli trošak, Specijalnoj ortopedskoj bolnici “Banjica”, Kliničkom centru Srbije i opštim bolnicama u Užicu, Čačku i Požegi, poklonila ortopedske implantate u vrednosti 4,3 miliona dinara.

TEŽAK POČETAK
TRI sistema za navigaciju (kompjuterom vođena hirurgija) su, takođe, poklon “Magna farmacije” zdravstvu Srbije.Sisteme koji omogućavaju minimalne rezove,savršeno pozicioniranje implantata, komfornije lečenje za pacijenta i uštedu za bolnicu, imaju Vojnomedicinska akademija, “Banjica”, a stiže i u Klinički centar Srbije.Jedan će zadržati “Magna farmacija” i on će, po potrebi, biti na raspolaganju bolnicama u utrašnjosti.

- Minimalno invazivna hirurgija je trend u medicini, ali visokosofisticirana oprema bez treninga hirurga ne znači mnogo-kaže naša sagovornica.-Zato u naše centre u Čikagu, Švajcarskoj i Nemačkoj, šaljemo lekare iz Srbije na obuku.Vodimo ih na ciljanu edukaciju, jer nismo pobornici medicinskog turizma. Bolnicama predočimo koliko možemo da finansiramo, a one odlučuju koji će lekar ići na edukaciju.

U vreme kada je lečenje sve manje socijalna kategorija, a sve više biznis, ovakvi potezi su retki, ali i Jasna Stanivuk je potpuno neobična žena.Može da vam se dopadne,ili ne, ali svakako ostavlja utisak.Ambiciozna, samosvesne, ali ne i pretenciozna.Za nju kažu da je privatno bar tri puta zanimljivija nego poslovno.Ona za sebe “da ima mušku psihologiju”.
Gotovo deceniju i po, od 1993. godine, kada je kao apsolvent na Fakultetu za fizičku kulturu čekala prvo dete i otvorila firmu, do danas, Jasna sažima u nekoliko rečenica:
- Prvu firmu otvorila sam u Zrenjaninu.

Kada sam shvatila da novac neće meni, nego ja moram prema njemu, preselila sam se u Beograd.Prvo ekskluzivno zastupništvo dobila sam za oropedski ugradni i potrošni materijal i krenula sa nula odsto tržišta.Tek poslednje tri-četiri godine radimo bez ikakvog opterećenja i grča, i to isključivo zahvaljujući sistemu.

VEČITA DILEMA
U PRILOG tome Jasna navodi da je naš zdravstveni sistem sada mnogo uređeniji:potrošni materijal se nabavlja tenderom, oni su dobro organizovani, a mogućnost zloupotreba kakvih je bilo dok su pacijenti sami kupovali, recimo, implantate, po preporuci svog lekara, gotovo da i ne postoji.

- Ne postoji razlika među svetski poznatim brendovima u kvalitetu hirurškog ugradnog materijala-objašnjava naša sagovornica.-To je sam vrh proizvodnje, ali postoje ogromne razlike u kvalitetu servisa lokalnog dobavljača.U svakom trenutku u magacinu imamo toliko robe da možemo da zadovoljimo sve potrebe bolnica.U našim medicinskim centrima ugrađuju se isti implantati kao i u SAD.Ali, u SAD proteza i lečenje državu koštaju 90.000 dolara, a kod nas je cena “usluge” primerena uslovima smeštaja bolesnika.

Iako u svakom trenutku ostavlja utisak da tačno zna i šta želi i kako će to da postigne Jasna Stanivuk,po svim parametrima, uspešna poslovna žena, majka četvoro dece, kaže da ni jedan dan u poslednjih 14 godina nije prošao da se nije zapitala: da li radi ispravnu stvar, da li radi dobro , i svaki dan se pita: može li bolje .

SREĆA I STRAST
AKO Jasnu Stanivuk pitate da li je srećna, neće vam reći “jesam”, nego “jako”.U njenoj definiciji sreće postoje segmenti i svesna je da ne može u svakom od njih da bude savršeno zadovoljna i srećna, ali u bilansu -jeste. Realizovana je kroz decu, i za sebe kaže da spada među ponosne majke. Ima tri kćerke i jednog sina, najstarija ima 14, najmlađa tri godine.

Urbana kada je posao u pitanju. Za privatni život rađe bira mir i prirodu. Rangirajući strasti, kaže da je za nju na prvom mestu skijanje na vodi, a na drugom svi ostali sportovi. Možda je upravo strast prema sportu i opredeljuje da uvek bude igrač, nikad posmatrač.

(tekst je u potpunosti preuzet iz lista NOVOSTI, 04.02.2007)