Održivi razvoj, priroda i ekonomija - Šta mora da bude naš prioritet?

Sve progresivne ideje, tokom istorije civilizacije, iako najčešće duboko neshvatane, omalovažavane i odbacivane od većine, neretko gušene i krvlju svojih pristalica, ipak, naknadnom pameću, postaju oni zlatni, idealistični trenuci ljudskog roda. Setimo se ideja poput, romantizma, prosvetiteljstva, naučnika poput Nikole Kopernika...

Danas čovečanstvo nema veću, humaniju i progresivniju ideju od ideje održivog razvoja. Smisao ideje održivog razvoja jeste ostvarivanje boljeg kvaliteta života, svih građana, svih socijalnih kategorija, polova i rasa, kroz ekonomski razvoj, ali uz smanjenje pritisaka na životnu sredinu, efikasnije i racionalnije korišćenje resursa, ostvarivanje humanijeg i pravednijeg društva i odgovornost prema budućim generacijama. To danas možda izgleda utopijski, mnogi ne razumeju, ne shvataju, većina odbacuje. Ali upravo ideja održivog razvoja predstavlja ideju koja ljudsko društvo može učiniti kudikamo humanijim i pravednijim.

Na prvi pogled, zaista, koncept održivog razvoja izgleda kao iluzija onih koji i nemaju baš mnogo dodira sa realnošću. Briga o životnoj sredini i resursima prirode kao i o budućim generacijama, u trenucima teških ekonomskih kriza i nemaštine?! Borba protiv klimatskih promena, očuvanje vrsta, efikasnije i odgovornije korišćenje resursa? Pravednija i ravnomernija raspodela materijalnih bogatstava, smanjenje jaza između bogatih i siromašnih, eliminisanje siromaštva i gladi, u trenucima kada širom sveta bez posla ostaju i građani najrazvijenijih zemalja zapadne civilizacije? Ili inkluzija, odnosno unapređenje položaja manjinskih, ranjivih, društvenih grupa?

Održivi razvoj predstavlja upravo to. To je univerzalno pitanje ekologije, ekonomije i sociologije, ali i etike, morala, humanosti, pravde. I najrazvijeniji, najumniji deo globalnog društva pokušava da koncept održivog razvoja, tako suštinski važan za ljude današnjice, ali i buduće generacije, približi i predstavi svim ljudima, kako bi bili svesni značaja i potencijala te ideje.

Kako bi ostvarivanje održivog razvoja izgledalo u Srbiji? Smanjenje nezaposlenosti na jednocifreni procenat. Uspostavljanje univerzalnog obrazovanja, odnosno punog obuhvata dece osnovnim i srednjim obrazovanjem (trenutno pet odsto dece ne pohađa osnovnu, a čak 15% dece srednju školu). Obrazovanjem se najlakše obezbeđuje posao, a time se najefektivnije utiče na smanjenje siromaštva i unapređenje socijalnog statusa građana. Trenutno, nešto manje od polovine nezaposlenih u Srbiji (44%) jesu lica koja pripadaju dvema najmlađim starosnim grupama (15-24, 25-34 godina), (Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2013.), a broj korisnika socijalne zaštite povećava se tokom proteklih godina u Srbiji, na oko 700 hiljada 2012. godine.

Dalje, očuvanje i unapređenje stanja životne sredine svakako je jedan od prioriteta održivog razvoja. Racionalnije trošenje energije, ulaganja u čistije i obnovljive izvore energije. Dostupnost kvalitetne vode za piće i priključenje na kanalizacionu mrežu svim građanima. Povećanje procenta reciklaže otpada. Prečišćavanje otpadnih voda, u znatno većoj meri od sadašnjih 14%. Indikativan je podatak da Republika Srbija trenutno ulaže samo 0,3% BDP u životnu sredinu, deset puta manje od evropskog proseka.

To naprosto nije dovoljno za adekvatno unapređenje životne sredine. Pregovori sa EU predstavljaju realnu šansu da se situacija umnogome unapredi, na dobrobit svih građana. Jer, i naučno je potvrđeno da loše stanje životne sredine, predstavljeno štetnim, zagađenim vazduhom, gubitkom ekosistema, slabim kvalitetom i nedostatkom vode, bukom... u kombinaciji sa današnjim dominatno urbanim i stresnim načinom života, značajno doprinosi razvitku bolesti poput dijabetesa, bolesti kardiovaskularnog i nervnog sistema, kancera.

Inkluzija i ravnopravnost svih građanki i građana zemlje, moraju dostići znatno viši nivo...

Izborna kampanja prilika je da političke elite predstave svoje programe, strateška opredeljenja i prioritete. Političke partije, koje žele da budu odgovorne i posvećene prosperitetu građana, usmerene ka opštem dobru, moraju pitanja održivog razvoja imati na vrhu svojih političkih agendi. To pitanje danas jeste važnije i od ideoloških opredeljenja. Možda i u Srbiji dolazi vreme kada će pitanja strateških razvojnih opredeljenja i pravaca biti usklađeno sa principima održivog razvoja. A to nije lako, jer održivi razvoj zahteva mnogo promena. Moramo promeniti način na koji organizujemo naše radne aktivnosti, način na koji organizujemo i planiramo naselja, industriju, način na koji razmeštamo dobra.

Način na koji vrednujemo svet oko sebe. Najzad, mora se promeniti naš način života, generalno.

Ekonomski razvoj, očitan kroz statističke pokazatelje, poput GDP, sam po sebi, više nije dovoljan. Takav razvoj nema instrumente kojima bi vrednovao socijalnu i ljudsku cenu plaćenu za efekte nastale usled ekonomskih aktivnosti (zagađenje vazduha,npr.). Nije moguće imati kvalitetan i dostojanstven život u nezdravoj i devastiranoj životnoj sredini.

Kvalitetnog i dostojanstvenog života nema u društvu duboko raslojenom i otuđenom, društvu bez šansi i ravnopravnog tretmana polova, manjinskih i drugih ugroženih društvenih grupa. U svetu je održivi razvoj pitanje koje ubrzano napreduje na listi prioriteta, dobijajući pri tome podršku sve većeg broja država, organizacija, nevladinog sektora, građana. Srbija ima priliku da, najzad pravovremeno, prepozna globalna kretanja i tendencije, i da svoje strateško, razvojno opredeljenje usmeri ka održivom razvoju. Izbori su šansa i za to.

Da li ste znali?

Ne postoji jedinstvena i opšteprihvaćena definicija pojma održivog razvoja. Najčešće se navodi definicija održivog razvoja koju je 1987. godine dala Svetska komisija za okruženje i razvoj pri Ujedinjenim nacijama (takozvana Bruntland komisija) u svom izveštaju pod nazivom "Naša zajednička budućnost". Definicija glasi: "Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, ne dovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe". Održivi razvoj podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti obnavljanja prirodnih sistema.

Jedna sveobuhvatna definicija održivog razvoja glasi: "Održivi razvoj predstavlja integralni ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života".

Autor: Ivan Jojkić, Centar za istraživanje održivog razvoja

(Napomena: tekst je preuzet iz časopisa "Eko list")