Raško Katić, košarkaš - Možda će se o ovim danima pričati za deset godina

Raška Katića je "Mozzart sport" intervjuisao dan posle velike pobede "Crvene zvezde" nad UNIKS-om u prvom meču polufinala Evrokupa. Bilo je jutro na prvi rođendan njegovog sina Vukana i snažni centar je u sjajnom raspoloženju priznao kako mu se čini da crveno-beli ove sezone mogu da postignu nešto veliko

"Crvenoj zvezdi" je završetak takmičenja u Evroligi doneo stidljivu nadu da u Evrokupu može da osvoji svoj drugi evropski trofej, prvi posle 40 godina. Pobeda u prvom meču polufinala protiv UNIKS-a (63:52) u veličanstvenoj atmosferi Beogradske arene nosila je zato u sebi mnogo simbolike, jer su crveno-beli baš 2. aprila 1974. savladali čehoslovačku "Zbrojevku" u finalu Kupa pobednika kupova. Ekipa iz Kazanja je mnogo pre dvomeča sa "Zvezdom" bila "viđena" kao osvajač Evrokupa, ali +11, koliko crveno-beli imaju pred revanš 9. aprila u Tatarstanu, donose realnu nadu da će srpska košarka imati klub u finalu evropskog takmičenja prvi put posle 1998, kada je "Zvezda" izgubila od "Meša" iz Verone u borbi za evropski "Kup Radivoja Koraća".

UNIKS je veoma moćna kombinacija rusko-grčko-američkih košarkaša, ali moraće mnogo da se potrudi da bi istopila "Zvezdinu" prednost u revanšu. Koliko je bilo teško zabeležiti tako ubedljivu pobedu dan posle utakmice pričao je Raško Katić.

– Krenuo sam jutro posle meča za Kragujevac, a imam još jedan povod za sjajno raspoloženje, jer je mom drugom sinu Vukanu prvi rođendan. Došli smo da proslavimo s porodicom u malo užem krugu. Ma sve je super, osećam se fenomenalno. Baš se sve nekako lepo poklopilo.

Malo ko se nadao da će "Zvezda" imati dvocifreni kapital za revanš?

– Pobedili smo bez bilo kakve mrlje u blistavoj atmosferi. Sve je bilo apsolutno savršeno. Mogu da kažem da smo od početka priprema za utakmicu imali utisak da su očekivanja velika, ali i da je retko ko verovao u naš uspeh. To je stvaralo određeni pritisak. Malo ko je pričao da smo sposobni da srušimo UNIKS. Videlo se i u novinama koliko se veliča kvalitet našeg protivnika i potencira njegova snaga.

Realno, tu možda i nije bilo preterivanja, jer Uniks zaista ima veoma kvalitetan tim?

– Slažem se, to su igrači koji su mnogo plaćeni, reč je o milionskim ugovorima. Klub ima ozbiljan budžet i sve to ide u prilog pričama o njihovoj moći, tako da to što se govorilo o UNIKS-u nije daleko od istine. Ne bih da pričam priču koja je ispričana, ali je to tim projektovan da kroz osvajanje Evrokupa dođe do Evrolige. Igrali su zaista fenomenalno tokom kompletne sezone, imali samo dva poraza koja su možda odraz određenog opuštanja, jer su se dogodila protiv slabijih ekipa. Uniks je pobeđivao zaista jake protivnike i zaslužio je respekt.

Postoji uvek to, međutim...

– Baš tako. Uvek je teško pričati pre utakmice, međutim, mi smo zaista verovali u sebe. I nije to sad prazna priča za novine ili javnost posle velike pobede. Starno smo smatrali da možemo. Svesni smo da imamo dovoljno kvaliteta da im pariramo.

Spustili ste tako jakog rivala na samo 52 poena, svega četiri u poslednjoj četvrtini. Očigledno je da ste svesno išli na što snažniju odbranu?

– Vrlo dobro se zna da je teško protiv vrhunskih ekipa igrati na veliki broj poena. To su ultratalentovani igrači koji nisu slučajno mnogo plaćeni. Ukoliko ih pustite da se razigraju, stvarate rizik da se nađete u problemu. U takvoj igri sa Uniks-om ne bismo imali šta da tražimo. Oni su u tom smislu kvalitetniji od nas. Ali ako ih svedemo na to da moraju da igraju čvrsto, da zarade svaki poen, e to je nešto što nama odgovora. Kroz jaku odbranu videli smo svoju prednost. U poslednjoj četvrtini odigrali smo besprekorno u defanzivi, na najvišem nivou. Nisam stigao da odgledam meč i tako mi se čini iz ove perspektive. Igrali smo čvrsto, fizički jako, otežali smo im kretnju i terali smo ih da se prilično namuče za svaki koš. Za to smo se i spremali.

Kako si se snašao pod košem? Završio si utakmicu sa 14 poena, jedino je Blažič imao bolji učinak.

– Oni su na svim pozicijama ekstremno kvalitetni, imaju visoke centre koji igraju dosta čvrsto. Generalno, više puta sam naglašavao da volim da igram utakmice protiv ekipa koje imaju takve igrače. To su timovi sa školovanim igračima, pa onda znate kakve reakcije možete da očekujete. Mnogo je teže igrati protiv ekipa koje nisu taktički kvalitetne. Meni prija da ispred sebe imam adekvatnog protivnika.

Arena je gorela drugi put u samo sedam dana. Može li da se uporedi atmosfera sa onom koju ste imali protiv "Budiveljnika"?

– Protiv Ukrajinaca je možda za nijansu bila slabija atmosfera nego protiv Uniks-a, iako je bilo više navijača. Čini mi se da se protiv Rusa osećala određena opuštenost i da se nekako stvorila pozitivnija atmosfera. Kompletno gledajući navijače i igrače. Ambijent je svakako bio fantastičan.

Misliš li da je bio veći pritisak u utakmici protiv "Budiveljnika" zbog jurnjave za rezultatom i rekordnih 24.232 navijača?

– Ne bih rekao... Prva stvar je da se nama dogodila promena dvorane, i tu se menja unutrašnji osećaj kod igrača. To nam je bila tek druga utakmica ove sezone u Areni koja se ipak razlikuje u određenim elementima od Pionira. E onda se protiv UNIKS-a dogodila druga utakmica zaredom u kratkom periodu u Areni i sve je bilo prirodnije. Ne može to baš da se dočara rečima, jer se radi o psihologiji i osećaju koji igrač ima u glavi.

"Crvena zvezda" nije igrala evropsko finale od 1998. godine. Da li će ova sezona postati istorijska?

– Od nade koja je tinjala očekivanja su porasla, to je definitivno, ali još smo daleko. Stvorena je euforija među navijačima i mislim da je to dobro. Prija nam. Čak i kad šetam ulicom, po reakcijama prolaznika, očigledno navijača "Zvezde", oseća se ta euforija. Mada, to može da bude mač sa dve oštrice. Nekako smo u Srbiji navikli da budemo u strahovima, da očekujemo nešto loše, tako da smatram da nije loše imati malo euforije oko sebe. Godinama se čekalo na "Zvezdine" dobre rezultate i ko zna, možda se sad piše istorija koju će neko za 10 godina prepričavati.

Da li je 11 poena dovoljno za prolaz u finale?

– Reću ću najiskrenije... Mislim da je 11 poena više nego zadovoljavajuća i obećavajuća razlika. Opet, siguran sam da nije dovoljna da kažemo kako idemo u Kazanj rasterećeno. Imamo dovoljno dobru zalihu da nas drži u tenziji i da nas čini zadovoljnim. Za ekipu kao što je UNIKS to nije prevelika razlika. Očekujem da budu daleko agresivniji na svom terenu. Jasno je da njima ne odgovora tvrda igra. Dosta toga može da utiče na konačan ishod, pa ćemo videti šta će se dogoditi.

Kako vidiš drugi polufinalni par, Valensiju i Nižnji Novgorod?

– Ne želim da nama dižem cenu, ali mislim da je UNIKS kvalitetniji od obe ekipe. Gledao sam tu prvu utakmicu polufinala i, što se tiče kvaliteta, ni jedni ni drugi ne mogu da se porede sa UNIKS-om koji je po kvalitetu ozbiljna evroligaška ekipa. Pa "Lokomotivu" su pobedili dva puta, čini mi se jednom i sa 30 razlike.

Čini se da "Zvezda" igra zrelije u poslednje vreme. Da li to pokazuje da je ekipa u formi?

– Čudno je to kako se uopšte u Srbiji definiše forma. Jedna loša utakmica i odmah ste van forme, dobra utakmica i odmah ste u usponu. Statistika ne znači ništa, rekao sam to i pred Uniks. Mislim da smo prilično zrela ekipa koja zna da se nosi s teretom. Ako nekad odigramo lošije, to ne znači da smo u padu forme. Imamo bolje i lošije treninge. Ne možete uvek da budete dobri. Ponekad se dogodi lošiji trening iz neobjašnjivog razloga. Tako je i sa utakmicama. "Zvezda" je stabilna ekipa koja dobro grabi napred. Dobar smo tim sa mnogo košarkaških i ljudskih kvaliteta. Nije slučajno što imamo dobre rezultate.

Pred Beogradom je Fajnal for ABA lige. "Crvena zvezda" ide na "Cibonu", "Partizan" na "Cedevitu", bitka za dve ulaznice u Evroligu

– Spektakl u kojem bi trebalo da se uživa u košarci. Da se zanemare prepucavanja "Partizan" – "Zvezda". Ne bi trebalo da budemo isključivi, već da gledamo opšti intres. Ako bude sve kako treba, biće mi drago što će Srbija imati dva predstavnika u Evroligi. To sam nedavno već rekao. Polufinala ne mogu da se preskoče. Biće teško, ali ipak igramo na domaćem terenu, pred svojom publikom, kao i "Partizan". Siguran sam da su obe ekipe dovoljno kvalitetne da bismo u finalu gledali večiti derbi. Za to ću iskreno navijati.

Kako bi ocenio sopstveni učinak u dosadašnjem delu sezone?

– Nije zahvalno pričati o sebi. Ne znam... Sigurno je da sam imao lošiji start. Više je razloga, ali nikad ne tražim opravdanja. Jednostavno, to je normalno, pa ne mogu cele sezone da budem u vrhunskoj formi. Imao sam povredu zgloba koja me je "resetovala" jedno mesec dana. Trebalo mi je vremena da se vratim. Mislim da već nekoliko meseci igram u dobroj formi, negde na nivou prošle godine, možda čak malo bolje i zrelije u određenim segmentima.

Da li razmišljaš o reprezentaciji i Svetskom prvenstvu u Španiji?

– Ne, nisam ni prošle godine. Naravno da bi mi bilo drago da se nađem ponovo u reprezentaciji. Šta god da se dogodi, ja sam tu.

NISI RAVNODUŠAN KADA NOLE NAVIJA ZA TEBE

Analizira se pobeda "Zvezde", ali se gotovo podjednako komentariše i dolazak Novaka Đokovića na utakmicu?

– Stvarno nije potrebno trošiti reči i objašnjavati koliko Nole znači srpskom sportu. On je jednostavno ikona srpstva. Od Srbije je stvorio na najpozitivniji način brend u svetu. Nije pred početak dolazio u svlačionicu, a znali smo da će gledati utakmicu. Ne bih da zvučim patetično, ali nije mala stvar da jedan takav sportista i čovek navija za vas. Nisam sigurno da bilo ko može da bude ravnodušan. Ja sigurno nisam.