NALED: Smanjiti porez na najniže plate

Smanjenje opterećenja na najniže plate stvorilo bi uslove da prijavljivanje radnika bude poželjnije, ocenjuju u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj.

Takođe dodaju da Srbija ima najmanji stepen progresivnosti u oporezivanju zarada u Evropi. Takvim sistemom su posebno oštećeni zaposleni sa najmanjim primanjima, ali i privreda, jer su opterećene radno intenzivne industrije u kojima radi veliki broj radnika i gde je najveća konkurencija na svetskom tržištu, navode u ovoj organizaciji.

Predsednik Upravnog odbora NALED-a, Vladan Atanasijević, kaže da bi uvođenjem progresivnijeg sistema oporezivanja rada, Srbija mogla znatno da smanji poresko opterećenje najnižih plata bez smanjivanja ukupnih poreskih prihoda.

- Tako bi se povećala konkurentnost, privredna proizvodnja, i povećala bi se zaposlenost. Veliki značaj taj potez imao bi i za suzbijanje sive ekonomije, jer bi prijavljivanje radnika bilo isplativije - ističe on.

Prema analizi NALED-a, razlika između poreskog opterećenja ispod prosečne i natprosečne plate u Srbiji je tek 1,2%, dok je najveća progresivnost u razvijenim ekonomijama - Irskoj (18,1%), Luksemburgu (14,2%), Finskoj (11,8%), Portugalu i Belgiji (10,5%) i Švedskoj (10%).

Istraživanje NALED-a pokazuje da bolje ne stojimo ni kada se posmatra razlika u oporezivanju najnižih plata i prosečne zarade, jer je progresivnost u Srbiji tek 2,6% i lošija od nas je samo Bugarska. U ovom rasponu plata, kako dodaju, još je veći broj zemalja u Evropi koje imaju progresivnost veću od 10% (čak 12 država).

Srbija je u evropskom vrhu po poreskom opterećenju najmanje plaćenih radnika, navodi se u ovoj analizi. Dok je kod oporezivanja prosečnih zarada, kako piše, naša zemlja ispod evropskog proseka (poreski klin u Srbiji je 39,2%, a u EU iznad 41%), po visini poreza i doprinosa na najmanja primanja smo peti u Evropi.

- Progresivni poreski sistemi rade raspodelu od bogatijih članova društva ka siromašnijim. Da li je tako nešto poželjno ili ne, pitanje je društvenog konsenzusa i odnosa prema pitanjima socijalne pravde. U većini evropskih društava postoji konsenzus da je neki stepen redistribucije između bogatih i siromašnih kroz poreski sistem poželjna stvar - navode u NALED-u.