(Ekonomist) ComTrade Group, Beograd - u potrazi za berzom

Prema najavama iz beogradske kompanije ComTrade Group ta firma bi mogla da bude jedna od prvih regionalnih kompanija čije bi se akcije kotirale na inostranoj berzi. Da li će, međutim, to biti Londonska, Varšavska, Bečka ili neka četvrta evropska berza, trebalo bi da bude poznato u drugom kvartalu ove godine. To je u razgovoru za Ekonomist rekao predsednik ComTrade Group Veselin Jevrosimović.

„Nije sigurno da će ComTrade izaći na Londonsku berzu. Naš finansijski savetnik, ING Banka iz Londona, treba da preporuči berzu na koju bi trebalo da izađemo sa akcijama. Postoji mogućnost da preporuka bude da je prikladnije da se pojavimo na veoma interesantnoj Varšavskoj berzi. Cilj nije samo da prodamo inicijalni paket akcija, već da zainteresujemo investitore i za naredne pakete, odnosno da se akcijama stalno trguje“, kaže Jevrosimović.

Do drugog kvartala ove godine kompanija bi trebalo da odluči i da li će samostalno izaći na berzu ili „zajedno“ sa nekim od investicionih fondova. Po tom modelu, određeni investicioni fond bi najpre kupio deo vlasništva ComTrade-a, nakon čega bi bila urađena javna ponuda akcija.

(Veselin Jevrosimović)

Novac
Jevrosimović kaže da ComTrade izlazi na berzu prvenstveno zbog toga što je toj firmi neophodan dodatni kapital, s obzirom na to da kompanija planira veću ekspanziju na tržištu jugoistočne Evrope. Finansijska podrška potrebna je za razvoj proizvodnje softvera, usluga i programskih rešenja, ali i jačanje distribucije i širenje maloprodajne mreže u Srbiji i regionu. Veći deo novca trebalo bi da se iskoristi za preuzimanje informatičkih kompanija u Bugarskoj, Albaniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

„Najverovatnije bi išli u akvizicije postojećih kompanija. U tim zemljama ne bi imali greenfield investicije. Već smo analizirali interesantne kompanije i poznato nam je koliko one mogu da vrede“, kaže Jevrosimović, dodajući da ne želi da u ovoj fazi špekuliše koliko je kompaniji za sve to potrebno novca.

Na koju berzu?
Ako ING Banka proceni da bi akcije ComTrade-a trebalo da se kotiraju u Londonu, biće to na delu Londonskog tržišta, poznatom kao „AIM“. Ono je uglavnom namenjeno za firme iz centralne i istočne Evrope i Rusije, odnosno za kompanije koje dolaze sa novootvorenih brzorastućih tržišta.

„AIM je liberalnije regulisano nego Londonska beza LSE. Ne postoji donji limit u pogledu vrednosti listiranih preduzeća kao i procenta akcija kompanije kojima se trguje na sekundarnom tržištu kao što postoji na LSE-u. U praksi, minimalna vrednost preduzeća koja se kotiraju je između 50 i 70 miliona evra, što nikako nije prosek tog tržišta“, kažu u kompaniji.

Varšavska berza se pokazala kao prilično interesantna, jer poljski investicioni fondovi još mogu da investiraju samo u ona preduzeća koja se kotiraju na berzi u Poljskoj, odnosno ne mogu da investiraju u akcije kompanija na stranim berzama.

Beogradska berza
Na Beogradsku berzu ComTrade ne planira da ide iz nekoliko razloga. Jedan od njih je, kako navode u kompaniji, činjenica da nema dovoljno kapitala i investitora.
„Daleko od toga da mi potcenjujemo domaću berzu, ali mislimo da raspoloživ kapital nije dovoljan za veličinu i profil naše kompanije. Morate i da shvatite da mi govorimo o tržištu gde su profitne stope u distribuciji oko jedan do 1,5 odsto“, kaže Jevrosimović, objašnjavajući kako informatička delatnost ne može da se poredi sa trenutno vrlo atraktivnim bankarskim sektorom na Beogradskoj berzi. Drugi i jednako važan razlog za „ne“ Beogradskoj berzi jeste činjenica da je ComTrade sa svojom majkom kompanijom u Holandiji, pre svega regionalna kompanija. U ComTrade-u kažu da je pitanje je da li bi investitori na Beogradskoj berzi na odgovarajući način sagledali vrednost cele grupacije čijih sedam kompanija se ne nalaze samo u Srbiji. Takođe, kako očekuju u kompaniji, tržišna kapitalizacija kompanije mogla bi da bude prilično velika.

„To bi za uslove u Srbiji bio veliki IPO, a ovde praktično dosad nije postojala ni jedna klasična javna ponuda akcija. Akcije kojima se trguje na Beogradskoj berzi tu su došle po sili zakona. Zbog svega ovoga mislimo i da bi ovde mogle postojati određene zakonske prepreke za IPO, u odnosu na to kako se javna ponuda inače radi u nekim drugim zemljama“, kažu u kompaniji. Između ostalog problem je i to što je informatička industrija visoko sofisticirana. Dakle, potrebno je zainteresovati domaće investitore tako da na pravi način razumeju i prepoznaju potencijal ove delatnosti.

U kompaniji ComTrade se pripremaju za izlazak na stranu berzu oko godinu i po dana. Bilo je neophodno i konsolidovati bilanse u svim firmama u regionu, knjigovodstvo prilagoditi međunarodnim pravilima i pripremiti izveštaj o planovima kompanije za narednih pet godina.

Računari albanskim školama

NT Computers, članica kompanije ComTrade Group koja posluje u Albaniji, dobila je tender za nabavku računara za Ministarstvo obrazovanja Albanije. Time će ova kompanija da obezbedi hiljadu računara vrednih 600 hiljada dolara. NT Computers je na ovaj tender izašla u konzorcijumu sa jednom od najvećih lokalnih kompanija Computer & Copier Systems. Ovo je, dosad, najveći tender u Albaniji za nabavku računara kojim bi za Ministarstvo obrazovanja Albanije trebalo da se obezbedi ukupno 2.500 računara.

IT u Srbiji i svetu

Prema rezultatima objavljenim u Ekonomistovoj ediciji Top 300, ComTrade koji zapošljava oko 380 radnika, 2005. godine je bila jedna od najbrže rastućih kompanija. Poslovni prihod od oko sedam milijardi dinara skočio je za oko 30 odsto u odnosu na godinu ranije.

ComTrade pokriva tržišta Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije, Hrvatske, Bugarske.To je najbrže rastući region u IT industriji u Evropi, koji će po nekim procenama rasti po stopi od oko 20 odsto godišnje. Srpsko tržište IT-a se procenjuje se na 300 miliona evra, što je godišnja potrošnja od 35 do 40 evra po stanovniku. U Danskoj se godišnje troši 1.500 evra po stanovniku.

Region jugoistočne Evrope u kom posluje ComTrade godišnje troši oko 1,5 milijardi evra. Mađarska troši oko dve milijarde evra, a Engleska čak 50 do 60 milijardi evra. Hrvatska sa upola manje stanovnika na IT troši dvostruko više od Srbije – 600 miliona evra. Pri tom, u Srbiji i Hrvatskoj se proda približno isti broj kompjutera. Razlog je to što je u Hrvatskoj prošlo takozvano “računarsko kameno doba“, odnosno faza kada ljudi kupuju kompjutere bez dodatnih usluga. U toj državi sada postoje napredni servisi, dok u Srbiji godišnje svega deset odsto potrošnje, odnosno 30 do 40 miliona evra odlazi na IT usluge. U Holandiji se na IT servise godišnje potroši oko sedam milijardi evra.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu