(Evropa) Srpska pravoslavna crkva prelazi na računanje vremena po gregorijanskom kalendaru ?

Uoči svake proslave Srpske nove godine počnu polemike o prelasku SPC na računanje vremena po Gregorijanskom kalendaru.

Suprotstavljene strane, po pravilu, ističu toliko puta ponovljene argumente.

S jedne strane su, uslovno rečeno, tradicionalisti koji Julijanski kalendar smatraju gotovo srpskom tekovinom i svaku priču o prihvatanju novog kalendara shvataju kao izdaju pravoslavlja i tradicije i povlađivanje papi i Zapadu.

Pristalice Gregorijanskog kalendara, opet, uzvraćaju da ceo svet slavi praznike po novom kalendaru, a glavni dokaz njihove pravovaljanosti su, kažu, i one pravoslavne crkve koje su takođe prihvatile gregorijansko računanje vremena.

U takvoj situaciji stidljivo promiču mišljenja onih koji su, po svojoj dužnosti, jedini merodavni da presude – a to su jerarsi Srpske pravoslavne crkve.

Srpske vladike su više puta raspravljale o ovom problemu, pa čak i razmatrale predlog da se zvanično pokrene inicijativa o prelasku na novi, Gregorijanski kalendar.

Upućeni tvrde da je tekst ovog predloga odavno sačinjen i, kako stoje stvari, većina vladika se u načelu slaže sa promenama.

Sagovornici Evrope tvrde, međutim, da Srpska crkva, ipak, neće prihvatiti novi kalendar sve dok se ne usaglasi s Ruskom i Jerusalimskom patrijaršijom koje se, podsetimo, takođe pridržavaju starog kalkenadara.

Većina vladika nema ništa protiv prelaska na novi kalendar, ali neće biti jednostranog prihvatanja Gregorijanskog kalendara.

Razlog za opreznost leži u bolnom iskustvu koje s prelaskom na novi kalendar imaju Grčka i Bugarska crkva.

Ove dve crkve su pretrpele bolni raskol, neprevaziđen do danas, upravo zbog napuštanja starog i prihvatanja novog kalendara.

Poznavaoci ove problematike često podsećaju na reči patrijarha Pavla, koji je pre par godina istakao da, mada „kalendar nije dogma, dotiče se jedinstva svete vere i svetog bogosluženja, što je jednako dogmatima“.

– Veća je šteta i od dogmatske razlike, jednostrana promena kalendara, raskidanje verskog jedinstva, cepanje jedne, svete, saborne i apostolske crkve, rekao je srpski patrijarh.

Profesor i jedan od vodećih srpskih teologa Radovan Bigović, takođe, ocenjuje da je Gregorijanski kalendar staro pitanje, ali ima sasvim jasan stav.

– Daj Bože da se takva odluka donese. Smatram da bi to bilo dobro i da kalendari treba da budu usaglašeni – kazao je jednom prilikom Bigović.

Svaka crkva ima svoje razloge zašto je ostala pri starom ili prihvatila novo računanje vremena.

Tako se često navodi primer Jerusalimske patrijaršije, koja je iz krajnje praktičnih razloga ostala na Gregorijanskom kalendaru.

Pravoslavni Arapi, koji čine većinu vernika Jerusalimske patrijaršije, ostali su na starom kalendaru da ne bi slavili u isto vreme kada i katolici i protestanti i na taj način imali problem s bogosluženjem na svetim mestima.

Protivnike julijanskog kalendara predvodi protojerej Žarko Gavrilović, koji ne prihvata napuštanje starog kalendara.

On je u više navrata tvrdio kako su čelnici SPC-a dali „obećanje Vatikanu da će preći na gregorijanski kalendar“.

– Ukoliko SPC učini takvu glupost i pređe s Julijanskog na Gregorijanski kalendar, to će biti povod za novi raskol u srpskom narodu, i to raskol najvećih razmeta.

Međutim, postoji obećanje dato Vatikanu da će se ne samo preći s jednog kalendara na drugi već i da će novi poglavar Rimokatoličke crkve biti uskoro pozvan da poseti Srbiju – smatra protojerej Gavrilović i kao glavnog pobornika ideje o prelasku na novi kalendar navodi episkopa bačkog Irineja.

Gavrilović optužuje pojedine članove Sinoda da su kupljeni.

– Vladike koje se slažu s ovom izdajom svetosavskog puta i puta naših predaka i potomaka to rade iz razloga što su kupljeni vatikanskim novcem – ubeđen je otac Žarko.

Srbi uobičajeno Julijanski kalendar nazivaju pravoslavnim, mada u njegove vreme nije postojalo ni hrišćanstvo odnosno pravoslavlje.

U vreme reforme kalendara u 16. veku, koju je inicirao rimski papa Gregorije XIII, većina pravoslavnih bila je pod turskom vlašću, pa stoga nisu mogli ni da prihvate reformu.

Tokom narednih vekova zaostajanje Julijanskog za Gregorijanskim kalendarom stvorilo je vremensku razliku od 13 dana, što je na kraju i dovelo da razmimoilaženja hrišćanskih kalendara, najpre, kod izračunavanja pokretnih praznika kao što je Vaskrs.

Neusaglašenosti među kalendarima dovele su vremenom do ozbiljnih podela među hrišćanima, pa čak i pravoslavnima.

Vrhunac neslaganja bio je 1923. godine kada je Carigradska patrijaršija, prekršivši dogovor postignut iste godine na kongresu u Carigradu, uvela novi kalendar.

Slično su učinile još neke crkve, pa je danas u pravoslavnom svetu stanje po pitanju kalendara sledeće:

crkveni Julijanski kalendar i pashaliju drže Jerusalimska, Ruska, Srpska, Gruzijska, Ruska pravoslavna zagranična crkva i Sveta Gora; Gregorijanski kalendar, a julijansku pashaliju drže Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Rumunska, Bugarska, zatim crkva u Grčkoj, na Kipru i autonomne crkve zavisne od Carigradske patrijaršije.

Finska pravoslavna crkva u potpunosti je prihvatila Gregorijanski kalendar i pashaliju.

Kada je 1924. godine u Grčkoj usaglašen crkveni i državni kalendar, došlo je do talasa nezadovoljstva, protesta i, na kraju, do rascepa.

Izdvojili su se starokalendarci, koji sebe smatraju pravim pravoslavnim hrišćanima.

Protojerej dr Radomir Popović, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, smatra da će pitanje kalendara postati sve više deplasirano jer „izmeštamo našu pažnju sa onoga što je glavno“.

On je za Pravoslavlje, novine srpske patrijaršije, rekao da postoje suštinska pitanja i postoje manje suštinska ili periferna pitanja.

– Naše je da osmislimo i lični život i naše lično vreme koje živimo svakog trenutka, naravno i na širem planu.

Verujem da će nekakva novija astronomska i matematička proračunavanja biti još savršenija i tačnija, govorim o digitalnoj elektronskoj tehnici merenja vremena.

Nauka u tom pravcu napreduje. Pravoslavna crkva neće nikada po tom pitanju ništa posebno činiti, niti zabranjivati, niti striktno odobravati.

Naše je da mi čuvamo ono što je važno, da čuvamo veru, da čuvamo hrišćansko učenje, koje svemu daje smisao, svakom kalendaru kao takvom, da li je to Julijanski ili neki drugi nije važno.

Ovde nećemo ulaziti u matematičke i astronomske proračune da li je naš kalendar sto posto tačan.

On dodaje da nema apsolutno tačnog kalendara na svetu.

– Naravno, nisam ni matematičar, ni astronom, nije to bio ni Mojsije u Starom zavetu, pa ipak je napisao Petoknjižje i koristio hronološke pojmove: početak, dan, noć, jutro, veče, mesec, godina.

To je ono što mi svakodnevno na kraju živimo, ali kad je reč o crkvenom kalendaru, treba imati u vidu da Crkva nikada, pa čak ni rimokatolička, nije se suštinski bavila matematičkom i astronomskom tačnošću vremena – zaključuje dr Popović.

PASHA
Sporovi o Vaskrsu
Po pitanju datuma praznovanja hrišćanske Pashe, među hrišćanima su vođeni sporovi o tome kada treba slaviti Vaskrs.

Kada je hrišćanstvo početkom 4. veka steklo objektivnu slobodu u Rimskom carstvu, pored ostalih spornih pitanja rešavano je i pitanje datuma praznovanja Pashe, kao najvažnijeg i središnjeg hrišćanskog praznika.

Tako je Prvi vaseljenski sabor hrišćanske crkve, održan u Nikeji 325. godine, pored ostalih pitanja rešavao i pashalni spor.

Saborska odluka o Vaskrsu može se svesti na četiri osnovne tačke: Vaskrs se slavi posle prolećne ravnodnevnice; hrišćani ne slave Vaskrs kada i Judeji svoj Pesah; Vaskrs se slavi posle punog meseca; Vaskrs se slavi uvek u nedelju.

Kada se steknu ova četiri navedena uslova i kriterijuma, a po posebnim proračunima matematičkim i astronomskim, izračunava se kada pada Vaskrs u određenoj godini.

Vaskrs je kao pokretni praznik i od njegovog datuma zavise datumi, pre svega pripremnih sedmica Velikog ili Časnog posta, zatim sedmica po Vaskrsu do Vaznesenja i Duhovi, od čega opet zavisi dužina trajanja posta Svetih Apostola.

poziv na pretplatu na nedeljnik

na www.evropanedeljnik.co.yu