(Evropa) Američki fudbal na srpski način

Savez američkog fudbala Srbije (SAFS) www.safsrbija.com, prema rečima njegovih čelnika, dobio je zeleno svetlo za pripremu projekta održavanja Evropskog šampionata 2010. godine.

U tom slučaju bi ovakvo takmičenje u Evropi prvi put bilo održano van zapadne Evrope i Skandinavije.

Da sve nije šala, govori i podatak da je u porodici srpskog američkog fudbala čak 23 registrovana kluba, a među najboljima su beogradski Vukovi www.vukovi.org, kragujevački Vajld Borsi www.wildboars.org.yu, novosadski Djuksi www.dukes.org.yu i Legionari.

Prema rečima generalnog sekretara Saveza Nenada Akšića, jeftinije je organizovati takmičenje na svom terenu nego poslati ekipu od 50 igrača da igra na tuđem.

O počecima i posebnostima za Evropu govore Nenad Akšić i trener Vukova Zoran Damjanović.

POČECI
Američki fudbal je jedan od najdinamičnijih sportova današnjice, tvrde sagovornici Evrope.

Svaka akcija nosi nova uzbuđenja, a jedini miran period je između dve akcije, kada timovi odlučuju šta će učiniti sledeće.

Jedni igrači su krupni i snažni dok su drugi sitniji i brzi. Brutalna snaga je često neophodna u ovoj igri, ali takođe i inteligencija, brzina i veština.

Iako je ovo igra velike kompleksnosti, naročito na profesionalnom nivou, osnovna pravila su lako razumljiva.

Svaki tim ima na raspolaganju 54 igrača, od kojih za jednu utakmicu može da prijavi 45, a na samom terenu svaka ekipa broji po 11 igrača.

Tim koji ima loptu u posedu predstavlja napadački tim (ofens) i njihov je cilj da trčanjem ili dodavanjem prenesu loptu preko protivničke gol linije, odnosno unesu je u protivničku end zonu (end zone).

Ukoliko iz četiri pokušaja napadački tim ne uspe da pređe deset jardi, on gubi posed lopte.

Drugi, odnosno odbrambeni tim (defens) nastoji da zaustavi napadački tim i natera ih da im prepusti posed lopte.

Kada napadački tim postigne pogodak ili izgubi loptu, uloge se menjaju.

Prema rečima sagovornika Evrope, reč je o snažnoj, atraktivnoj i kompleksnoj igra koju mnogi definišu kao kontaktni sport, ali je čuveni američki trener Vinslov Bardi izjavio jednom prilikom da je ples kontaktni sport, a američki fudbal sport kolizije, odnosno sudara.

Kolevka ovog sporta, koji se rodio iz ragbija je Amerika s kraja 19 veka. Popularnost mu je rasla zahvaljujući sredstvima masovnog informisanja, pa se vremenom transformisao u pravu industriju sporta i zabave na svim kontinentima u više od 50 država sveta.

Neki ga proglašavaju i za sport 21 veka! Televizijske prenose gleda milionski auditorijum, a kapaciteti najvećih stadiona su nekada nedovoljni.

Televizijska prava za emitovanje utakmica NFL-a dostižu neverovatne cifre! Prema rečima Akšića, koji je jedini član Saveza još uvek aktivan na terenu, zahvaljujući upravo utakmicama NFL koje je prenosio

Treći kanal, ovaj sport je postao popularan i u Srbiji.

– Pravila ovog sporta učili smo zajedno s prvim komentatorima Trećeg kanala. Momci koje je ovaj sport privukao počeli su širom Srbije da se skupljaju na obližnjim livadama.

Od tog amaterskog dodavanja lopte vremenom su formirani klubovi i ovaj sport je počeo da živi i kod nas – priseća se Nenad Akšić.

– Mnogi su zbog neuspeha u bazičnim klubovima, bilo zbog nekog nedostatka ili velike povrede počeli da treniraju američki fudbal jer je poznato da mnogi sportovi, naročito prvoligaški nivo ne opraštaju velike pehove.

Izgubljena godina je i gubitak svih mogućnosti za veći napredak – objašnjava Akšić.

Za neke je ovo ekstreman sport, ali prema rečima trenera Vukova Zorana Damjanovića, u osnovi čitave igre je kontakt, sudar kao osnovni element, mada i ovde postoji penalizacija i ne sme se protivnik udariti bilo kako.

Za razliku od ragbija, koji je, prema njegovom ubeđenju, statičan jer, dok na jednoj polovini terena igrači igraju, na drugoj stoje, u američkom fudbalu sve je akcija, od četiri do sedam sekundi traju, pa samo laiku može izgledati da je sve guranje – tvrdi Damjanović, ističući da se ovaj sport razvio iz ragbija i da je osnovna razlika u opremi i načinu dodavanja, odnosno osvajanja poena.

– Ragbisti od opreme koriste samo gumu za zube i po neki štitnik, a mi koristimo zaštitnu opremu, kacigu i šolder pedove.

Druga razlika je u lopti koja je veća za ragbi i sme samo unazad da se dodaje rukom, a unapred da se šutne nogom.

U američkom fudbalu smete loptu da bacite rukom unapred. U oba sporta, poenta je u osvajanju terena da bi se lopta unela u protivničku en zonu, taj neki prostor koji vam omogućava da ostvarite poen, a to je taj tač daun, oko kog se sve vrti – objašnjava Damjanović.

AKCIJA
Jedan od fudbalskih terena Ade Ciganlije je stalna adresa Vukova, koji svaki vikend bez obzira na vremenske prilike treniraju američki fudbal. Na terenu više od 50 igrača raspoređeno je u pet grupa.

Treneri za svaku poziciju rade s mladićima na njihovoj fizičkoj spremnosti i taktici. Sa centra se čuje: „Sisa, sisa, sisa“, s jednog krila: „Piletina, hat, ćuretina, hat“, s drugog krila: „Udari ga, jače, hoću da čujem udarac!!!” I tako iznova i iznova.

Ovako zvuči trening mladih Vukova. Prema rečima njihovog trenera, sisa je naziv za loptu (interesantno), a pošto Amerikanci za akcije koriste šifre boja i brojeva, Srbi više vole šifre tipa piletina i ćuretina, krompir i meso, Beograd i Niš, lada i jugo.

Sve su one vezane za hat, koji označava start neke akcije.

– Mnogo je čudnih izraza u ovom sportu. Sve može biti šifra i označavati šta neko treba da uradi. One se mogu menjati od utakmice do utakmice.

Svaki tim ima mnogo trenera i igrača jer je i puno pozicija. Hat znači start i samo ga govori kvoterbek, koji je mozak ekipe, kao plejmejker u košarci – objašnjava Akšić i ističe da ovaj sport ne trpi nespremne, ne trpi kukavice, jer onaj ko hoće da igra američki fudbal mora da bude spreman da trpi i zadaje udarce.

U protivnom može da igra fleg fudbal, blažu varijantu ovog sporta koji je popularan sport za žene u Americi, tvrdi Akšić.

I dok u Americi i žene igraju američki fudbal, u Evropi je to retkost i još ne postoji ženska liga u ovom sportu.

PLANOVI
Prema rečima Akšića u Srbiji pet najstarijih klubova ima opremu, a još pet je u proceduri nabavke jer su našli sredstva, koja nisu mala, ako se ima u vidu da je za jedan klub i 40 kompleta potrebno oko 10.000 evra.

– To je velika cifra za razliku od basketa, za koji vam treba terenče i koš, koji može da se kupi i na buvljaku za 100 evra i postavi cela konstrukciju – objašnjava Nenad Akšić.

Oprema se zasada može nabaviti samo u inostranstvu, Americi, Holandiji, Nemačkoj ili preko Interneta, kaže Damjanović.

– Nadam se da ćemo od sledeće godine i mi otvoriti neki NFL šop, pa će se konačno i u Beogradu moći nabaviti sve što je vezano za ovaj sport.

Oprema u proseku košta oko 250 evra. U to spadaju i kaciga, dres, guma za zube, štitnici za kolena, butine...

Zasada sponzora nemamo, snalazimo se sami. Nešto novca dobijamo od Grada jer smo ušli na budžet Sekretarijata za sport, ali ta sredstva smo dosad trošili na organizaciju utakmica i sitnih potrepština.

U Srbiji čak ni mnogo trofejniji sportovi, kao što su fudbal i košarka, ne donose novac, a američki fudbal nema ni na turnirima novčane nagrade.

Zasada je najisplativiji u Americi, gde profesionalci zarađuju od 500.000 do 15 miliona dolara godišnje – objašnjava Damjanović.

– Skandinavske zemlje, Nemačka, Velika Britanija i Rusija su u vrhu ovog sporta u Evropi, ali kod njih ta tradicija postoji više od 25 godina, a mi smo počeli pre pet.

Reprezentacija postoji od pre godinu dana, pa se može reći da smo na najnižem stepeniku te hijerarhije.

Međutim, s obzirom na našu želju i rezultate mi uz kvalitetan rad možemo da doguramo jako daleko i da vremenom postanemo konkurentna ekipa.

Za sada smo na početnom stepeniku – objektivan je trener Damjanović.

- Reprezentacija je prvu zvaničnu utakmicu imala u oktobru prošle godine, kada je pobedila Sloveniju, a nedavno se vratila sa međunarodnog turnira u Austriji kao prvoplasirana ekipa.

Sledeća akcija za koju se priprema reprezentacija Srbije je EP u julu sledeće godine – optimistično najavljuje Damjanović.

ŠKOLE
SAMOUKI TRENERI
– U Srbiji ne postoji trenerska škola za američki fudbal. Pratimo utakmice, informišemo se putem Interneta, kupujemo knjige.

Sticajem okolnosti, poslednje dve godine smo imali i posete stručnjaka iz SAD, pa su nam i oni preneli neka znanja.

Od prvih susreta su bili iznenađeni stepenom našeg znanja, a letos su konstatovali priličan napredak i već prepoznaju igrače koji su interesantni da sa ovih prostora odu na američke koledže.

Potrebno je da Savez stremi ka popularizaciji ovog sporta kroz flag fudbal, i to kod dece od 11 godina, gde bi se upoznala sa osnovama AF, ali je neophodna i edukacija trenera jer je to nešto što nas može vremenom podići na neki viši nivo.

poziv na pretplatu na nedeljnik

na www.evropanedeljnik.co.yu