Jabuka je srpsko zlato - Na plantaži "Ćirić agro MĐŽ" kod Titela do 2015. biće milion stabala

Kada se iz pravca Novog Sada ulazi u Titel, pitomo bačko mesto sa nešto više od 5.000 duša, slika koja vas čeka s leve strane puta je zaista impresivna. U neprekidnom nizu od ravno tri kilometra, na svaka tri metra su redovi vitkih betonskih stubova koji drže specijalne protivgradne mreže, a između njih beskrajni špaliri mladih jabuka koji se protežu do prvih padina Titelskog brega, udaljenih otprilike četiri kilometra.

- Ovo što sada vidite jeste samo prvi deo našeg voćnjaka koji smo, na 110 hektara, zasadili 2012. i 2013. - objašnjava Uroš Novaković, rukovodilac proizvodnje na ovoj plantaži koja pripada preduzeću "Ćirić agro MĐŽ", iz sela Sakule, u Banatu.

- Sve je spremno da ovog proleća zasadimo još 60 hektara, a voćnjak ćemo, na ukupno 240 hektara, zaokružiti 2015. godine.

Reč je, nastavlja sagovornik "Novosti", o najsavremenijem zasadu u kojem je razmak između redova 3,25, a između sadnica u redu 0,8 metara, pa na svakom hektaru raste, i rađa, oko 4.000 stabala. Na sadašnjih 110 hektara ih je, dakle, oko 440.000, a kada voćnjak 2015. bude zaokružen, biće ih gotovo milion! Na do sada završenom zasadu je, naravno, instaliran najsavremeniji izraelski sistem za navodnjavanje "kap po kap", zaštitne mreže su stigle iz Italije, a za svakih 50 hektara instalirana su i po dva rezervoara od po 7.500 litara, u kojima se, posebnom tehnologijom, priprema tečna hrana za voćke. Do svake od njih tu hranu doprema specijalna pumpa, kapaciteta 1.000 litara na sat.

- Jabuke dobijaju različite "obroke", u zavisnosti od toga da li su u fazi cvetanja, zametanja ploda ili zrenja - priča Novaković, dok jedna grupa radnika radi na orezivanju, a druga na prvom ovogodišnjem prskanju stabala.

- S druge strane, funkcija zaštitne mreže nije samo da spreči da grad ošteti jabuke. Ispod nje se, naime, stvara zasena u kojoj je temperatura niža i za dva-tri stepena, što, za najvećih vrućina, može da bude presudno da ne dođe do ožegotina na plodovima.

Sve pobrojano će biti instalirano i na delu plantaže čija sadnja tek predstoji. Novakoviću je, inače, jedva nešto više od 30 godina, agronomiju je završio na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, a za ono što radi dodatno je važno i to što je rođen i odrastao u Arilju gde je, veli, voćarstvo gotovo način života. Titelski zasadi iz 2012. i 2013. (sorte su "zlatni" i "crveni delišes", "greni smit", "gama", "fudži" i "jonaprins"), već su dali solidan rod, ali se onaj pravi tek očekuje.

- U 2013. smo po hektaru prosečno brali između 30 i 35 tona - precizira Novaković.

- Eksploatacija jednog zasada jabuke traje 20, a maksimalan rod se dobija od četvrte godine. Tada očekujemo prosek od 70 do 80 tona po hektaru, a profit je najmanje 20 puta veći nego kad se gaje ratarske kulture.

Upravo zato su, kaže Milan Ćirić, vlasnik preduzeća "Ćirić agro MĐŽ", a time i za naše prilike nesvakidašnje plantaže u Titelu, i ulaganja izuzetno velika.

- U sadnice, zaštitnu mrežu, sistem za navodnjavanje i prihranjivanje i sve drugo što je bilo potrebno da bismo dostigli najviše svetske standarde u gajenju jabuka, po hektaru smo uložili oko 30.000 EUR - veli Ćirić.

Prosta računica, dakle, govori da će, kada svih 240 hektara pod jabukama u Titelu bude zaokruženo, ukupna ulaganja premašiti 7 mil EUR. U povraćaj tog novca i dugoročnu zaradu Ćirić se uzda iz dva razloga: jabuke koje proizvodi su svetskog kvaliteta, a tražnja je izuzetno velika, i na Istoku i na Zapadu.

Jabuka, izgleda, postaje novo srpsko zlato. Uz ovu titelsku, širom Vojvodine niču i druge nasavremenije plantaže. Jedna takva je, nedavno, na 200 hektara, podignuta kod Bele Crkve, na severu Bačke niče još jedna na 110, a na onoj koja se podiže nadomak manastira Mala Remeta jabuka će se, po najvišim svetskim standardima, gajiti na preko sedamdeset hektara.

Helikopterima protiv mraza

U Titelu će, u perspektivi, biti instaliran i sistem za zaštitu od mraza koji, po hektaru, košta između sedam i deset hiljada evra. Do tada, traže se alternativni vidovi te zaštite.

- Evo, upravo sa stučnjacima razgovaramo da za to, bude li jakih kasnih mrazeva, već ovog proleća koristimo helikoptere - kaže Ćirić.

- Kad oni kruže iznad voćnjaka, ispod se naime stvara topliji vazduh, što može da ih spase od izmrzavanja.

Nigde takve zemlje nema

- Za svoga veka gazio sam i mirisao zemlju u 46 država i tvrdim da ovakve kakva je naša nema nigde - kaže Ćirić.

- Lanjski rod smo prodali partnerima iz Rusije, potražnja na tom tržištu je ogromna, ali imamo i vrlo konkretne razgovore i sa partnerima iz zapadnoevropskih zemalja.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 2.3.2014.)