Suad Kumbarić, generalni direktor KWS Srbija - Sejemo budućnost od 1865.

(Suad Kumbarić)

Moj životni moto je: učiti, učiti i samo učiti, tako da stalno pokušavam da napredujem i menjam ponešto, kaže u razgovoru za "Profit" magazin Suad Kumbarić, generalni direktor KWS Srbija. Kompanija KWS trenutno predstavlja jednog od tržišnih lidera u oblasti selekcije i proizvodnje semenskog materijala šećerne repe, kukuruza, uljarica i drugih ratarskih, industrijskih, povrtarstkih kultura i krmnog bilja.

Gde ste rođeni, odrasli i školovali se?

- Osnovnu školu i gimnaziju završio sam u Orašju, gde sam i rođen. Poljoprivredni fakultet završio sam u Zemunu, a trenutno sam pri kraju doktorskih studija na Univerzitetu za biofarming u Bačkoj Topoli.

Kako je tekao put vaše karijere pre dolaska na poziciju generalni direktor KWS Srbija? Koliko dugo ste na ovom radnom mestu?

- Pet godina sam bio direktor izvoza u mešovitom preduzeću PIK u Varvarinskom Polju, zatim sam od 1996. do 2001. bio Key Account Manager u Nemačkoj firmi "AgrEvo", koja je prerasla u "Aventis CropScience", današnji "Bayer". A od 2002. sam na čelu KWS-a Srbija.

KWS je nemačka kompanija koja već deset godina uspešno posluje na srpskom tržištu. U kojim još zemljama vaša kompanija ima predstavništva i koliko zaposlenih ima na globalnom nivou? Kada je osnovana?

- KWS je nezavisna porodična firma koja je osnovana davne 1856. godine u Nemačkoj. KWS grupa ima preko 40 zavisnih povezanih privrednih društava na celom svetu i posluje u više od 70 zemalja. KWS tim čini 4.400 ljudi, a od toga njih 1.200 rade na razvoju.

U Srbiji smo prošle godine obeležili jubilej, 10 godina rada.

KWS je svih ovih godina bio prepoznatljiv po uvođenju novih tehnologija, po nagradama i priznanjima koje su ostvarili KWS hibridi, ali i po prepoznatljivom imidžu i jedinstvenom odnosu sa proizvođačima i drugim poslovnim partnerima.

Kompanija KWS Srbija ima cilj da postane lider na srpskom tržištu nudeći proizvode i usluge vrhunskog kvaliteta. Koliko ste blizu ostavrenja ovog cilja?

Iz godine u godinu sve više ratara se oslanja na KWS-ove hibride kukuruza. KWS-ov kukuruz se danas uzgaja čak na 2,5 miliona hektara u Evropi, što je više nego udvostručeno u odnosu na do pre 10 godina. Kompanija KWS to shvata ne samo kao dokaz učinka i partnerstva već i kao izazov za budućnost i kao činjenicu da rast kompanije KWS sledi rast poverenja zadovoljnih proizvođača.

Mi u Srbiji zaista želimo da pratimo pravac razvoja naše kompanije u Evropi. Za sada smo na dobrom putu.

Biti lider zaista je veliki uspeh u poslovanju, ali naš cilj je pre svega selekcija i proizvodnja visokoprinosnog semena; povećanje prinosa, izdržljivost, tolerancije na sušu i bolesti i stvaranja hibrida i sorti koji su prilagođeni i zahtevima lokalnih uslova.

Jedna od osnovnih vrednosti našeg selekcionog programa jeste snažna usmerenost ka lokalnom, ka prozivođaču koji proizvodi u specifičnim uslovima, a sve u cilju pronalaženja optimalnih rešenja za potrebe i izazove u različite regije.

Sam KWS trenutno jedini ima selekciju kojom se za 2–3 godine dobijaju novi hibridi i u svetu smo po tome veoma poznati. Naše selekcione stanice nalaze se na svim meridijanima i to nam pomaže.

Kakve poslovne rezultate beležite u 2013. godini? Da li se i koliko oni razlikuju od očekivanih?

- Posle 10 godina rada sa zaista jasnom slikom onoga čemu teži, ne samo sa komercijalnog aspekta već i sa aspekta potreba proizvođača, KWS u ovom trenutku treba i može da bude zaista zadovoljan.

KWS je kompanija sa najvećim rastom na evropskom tržištu, čijim se hibridima seje 2,5 miliona hektara širom Evrope, a istovremeno je i kompanija koja ima najprodavaniji hibrid u Evropi i koja ima jedan od najvećih selekcionih programa na celom tržištu.

Međutim, svi smo svesni činjenice kakva je bila godina za nama. Izuzetno loše vremenske prilike u protekle dve sezone uticale su na celekopune promene na našem tržištu, pa tako je bilo i u sektoru agrara, ali uvek postoji mogućnost postizanja još boljih rezultata kojima svi težimo.

Stvaranje svesti o prinosu (prihodu) poslednjih 5 godina postalo je osnovni motiv proizvođača i to je naša šansa da sa našim hibridima dobijemo zasluženo mesto kod najboljih.

Koje su to inovacije na tržištu koje nudite svojim potrošačima ove godine?

(Foto: kws.de)

- KWS je u Srbiji pokrenuo selekcioni program, pa će naši proizvođači biti na izvoru najsavremenijih selekcija kukuruza i suncokreta.

Kao posledica ovoga može se reći da KWS ima jedan savremeniji proizvođačima prilagođen portfolijo. U njemu se već sada nalaze vrhunski hibridi kukuruza različitih namena, a posebno onih za kombajniranje, što je i tendencija u proizvodnji poslednjih godina.

KWS ima plan da u narednoj godini sagradi novu fabriku za doradu semena u industrijskoj zoni u Bečeju. Kolika će to investicija biti? Koliko novih radnih mesta ćete otvoriti i kakve rezultate očekujete?

- Ova godina će za KWS u Srbiji biti zaista značajna i to sa više aspekata. Prvo, KWS je prva semenska kuća koja će napraviti direktnu grinfild investiciju u Srbiji. Vrednost ove investicije je oko 30 mil EUR u 2014. i 2015. godini.

Naime, KWS kreće sa izgradnjom doradnog centra sa kapacitetom od 10.000 tona semenskog kukuruza. Ovo je značajno ne samo sa stanovišta dorade semena nego i sa stanovišta proizvodnje jer će se u Srbiji prozvoditi zaista značaje količine semenskog kukuruza i suncokreta za izvoz.

Od ovoga će koristi imati ne samo KWS i proizvođači nego i veliki broj mladih i stručnih ljudi koji će se zaposliti, ali i šira zajednica. Planira se da bude negde oko 30–50 stalno zaposlenih radnika i oko 200 sezonskih radnika u doradnom centru, a posmatrano posredno, u proces primarne proizvodnje uključeno je sigurno oko 1.000 ljudi.

Kada su u pitanju rezultati, značajne količine kukuruza biće dorađene za izvoz, čime se utiče i na spoljnotrgovinski bilans Srbije.

Koliko zaposlenih ima KWS u Srbiji danas? Na koji način edukujete svoje zaposlene? Koliko su nama u Srbiji dostupna i primenljiva najnovija svetska dostignuća u oblasti poljoprivrede?

- U KWS-u u Srbiji danas ima 30 zaposlenih. Svi zaposleni u KWS-u imaju godišnje intervjue, na kojima zajedno pokušavamo da utvrdimo kakve rezultate su zaposleni ostvarili, ali isto tako i da odredimo ciljeve za narednu godinu.

Međutim, tada se dogovaramo i oko edukativnog programa, seminara i obuka koje zaposleni žele da pohađaju. Još jedna pozitivna stvar jeste ta što rad u stranoj kompaniji pruža mogućnost internacionalne razmene, tako da su naši zaposleni često na raznim obukama u inostranstvu, ali ono na šta sam izuzetno ponosan jeste da su i naši zaposleni često mentori kolegama iz susednih zemalja.

Sa tih brojnih sastanaka širom sveta mi se trudimo da prikupimo ono što je najbolje i najprimenljivije u našoj zemlji i da na taj način koristimo najnovija dostignuća i u oblasti poljoprivrede.

Najbolji primer nove tehnologije će biti upravo doradni centar – visoka tehnologija iz Nemačke koja će se primenjivati i kod nas.

Šta bi, po vašem mišljenju, država trebalo eventualno da promeni kako bi poljoprivredna proizvodnja u Srbiji bila efikasnija i profitabilnija?

- Sa potencijalom koji mi imamo u proizvodnji semena kao i ostale kompanije Srbija je ostala jedina oaza za proizvodnju visokokvalitetnog semena. Mislim da bi trebalo da se razmisli o subvencijama za proizvođače semena kao i o navodnjavanju.

Društvena odgovornost i zaštita životne sredine važni su segmenti poslovanja svake kompanije. Šta sve preduzimate kako bi vaša kompanija bila društvenoodgovorna?

- Mi smo kompanija sa razvijenom svešću o važnosti zaštite životne sredine. Poštujemo osnovne zakonske procedure u vezi sa ambalažnim otpadom – od korišćenja ambalaže proizvedene savremenom tehnologijom preko uspostavljanja optimalnog sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, sve u cilju očuvanja prirodnih resursa i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.

Vrlo često ćete pronaći na našem reklamnom materijalu ECO znak iako su često neke druge boje i materijali značajno upadljiviji. U svakom slučaju, mi se uglavnom opredeljujemo za ECO prozivodnju zbog društvene odgovornosti.

Svake zime KWS organizuje susrete sa poljoprivrednim proizvođačima, na kojima se razmenjuju iskustva i analiziraju rezultati iz protekle proizvodne sezone, ali i prave planovi za narednu. O čemu ste razgovarali ove godine? Kakvi su zaključci, a kakvi planovi za narednu sezonu?

- Kao i svake godine kompanija KWS organizuje susrete sa proizvođačima širom zemlje. Nekada su skupovi lokalnog, a nekada i centralnog karaktera. Na njima između ostalih gostuju i predavači koji tokom svojih predavanja iznose najnovija saznanja iz oblasti kako selekcije, tako i tehnologije prozivodnje, nege i zaštite useva, ali i proizvođači koji prenose svoja iskustva iz proizvodnje KWS hibrida i sorti.

Upravo na takvom jednom velikom susretu, koji je ove godine održan u Banji Vrujci, pored prezentacije portfolija naše kompanije, od gostujućih predavača mogli su se čuti odgovori o raznim temama: o navodnjavanju u sistemu kap po kap; o pojavi štetočina na poljima; o truleži korena šećerne repe itd.

Na tim skupovima se sumiraju rezultati iz prethodnih sezona, tako da se na osnovu njih i preporuka stručnog osoblja KWS-a prave planovi za narednu sezonu i pokušava da se pravilnim izborom hibrida za određeni rejon ili područje utiče na rentabilniju proizvodnju kukuruza.

Maj mesec je vreme kada se svake godine održava veliki Sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Da li ćete biti izlagači i ove godine? Šta očekujete od ovogodišnjeg sajma?

- Prošla godina je za nas bila jubilarna godina, obeležili smo 10 godina rada u Srbiji, a to smo želeli da podelimo sa što više poslovnih partnera i krajnjih potrošača. Upravo smo zato izabrali Sajam poljoprivrede u Novom Sadu, gde smo kroz čitav niz raznih aktivnosti sedam dana bili potpuno posvećeni posetiocima. Ove godine nam nije u planu izlaganje na Sajmu jer je pred nama mnogo važnih projekata o kojima smo i ovde razgovorali i kojima ćemo se svi posvetiti.

Vaš posao je dinamičan, ali i naporan. Na koji način uspevate da prevaziđete svakodnevni stres?

- Radom na različitim projektima i komunikacijom sa kolegama iz ostalih zemalja. Učeći o njihovim kulturama i načinima razmišljanja često shvatite da je vaš stres besmislen.

Čime se bavite u slobodno vreme? Gde izlazite?

- Slobodnog vremena imam malo, ali kada ga imam, trudim se da ga što kvalitetnije iskoristim. Najčešće je to na reci, u prirodi. Uživam u vožnji čamcem i plivanju u Savi. Kada je reč o izlascima, Madlenijanum, a neretko i Kolarac sa nekim dobrim koncertom pravi su izbor. Restoran "Tabor" ima odličnu poslovnu atmosferu, ali ga biram i kada sa prijateljima idem u večernji provod.

Kada biste bili u mogućnosti, šta biste promenili u svojoj dosadašnjoj karijeri?

Sigurno bih se posvetio učenju barem još dva jezika. Jer kada se ljudima obraćate na njihovom maternjom jeziku, to izaziva simpatiju i poštovanje. A bez dobre i pozitivne energije nema uspeha kako u poslu, tako i u privatnom životu.

(Napomena: tekst je preuzet iz magazina "Profit", februar 2014.)