Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Žarko Zečević i Vladimir Cvetković - Nekad smo bili ponosni ratnici
Ponedeljak, 24.02.2014.
14:35
Komentari
Penal Darka Pančeva bacio je navijače "Crvene zvezde" u stanje transa čuvene majske noći u Bariju 1991. Milivoje Ćirković je 2003. uveo "Partizan" u Ligu šampiona, a večno će se pamtiti majstorije Prosinečkog, Savićevića, Mijatovića, Ćirića i ostalih legendi s Topčiderskog brda... Ipak, teško da je bilo ko od njih uticao na sudbine beogradskih večitih rivala koliko Vladimir Cvetković i Žarko Zečević, ljudi koji simbolizuju zlatne godine srpskog klupskog fudbala, iako im, po starom srpskom običaju, mnogi neće priznati takve zasluge.
Bez obzira na to što je, recimo, baš Vladimir Cvetković sa saradnicima (mada komplimente u tom slučaju prepušta Miši Slijepčeviću) večitom rivalu ispred nosa ukrao Darka Pančeva, dok je njegova supruga u Londonu čekala bankarske garancije za transfer u Humsku. Ili bez obzira na to što je baš Žarko Zečević sa kolegama izgradnjom sportskog centra "Zemunelo" postavio temelje sada već evropski čuvene Omladinske škole "Partizana".
A opet šampionska trka u Srbiji sada se najbolje može opisati onom krilaticom "Bolje biti prvi u selu, nego drugi u gradu". Evropa nas je obišla za krug.
– Više nikada neće biti isto – sa žaljenjem konstatuje Cvetković još i pre nego što smo formalno počeli intervju sa legendarnim operativcima "Partizana" i "Zvezde".
Povod za razgovor je očigledan – u maju će Srbija dobiti osvajača 26. titule nacionalnog prvaka, što znači da beogradske velikane već od subote očekuje borba za prevlast (25:25 u titulama). Naime, od 1956. godine je "Partizan" kaskao za večitim rivalom, a sada bi konačno mogao da preuzme epitet kluba s najvećim brojem titula u domaćem šampionatu.
Navijačke armije proleće će provesti na iglama, a Vladimir Cvetković i Žarko Zečević iz fotelja bodriti timove kojima su doneli osam, odnosno 10 šampionskih pehara u našoj elitnoj ligi. Ali obojica će vam uglas reći da ova polusezona neće biti sudbonosna.
– Lično nisam opterećen rekordima. Ako je mogla "Zvezda" tolike godine, zašto sada ne bi "Partizan" držao rekord? Ne vidim tu tragediju jednog, niti fantastičan uspeh drugog kluba. Ako "Partizan" osvoji titulu, što da ga "Zvezda" malo ne juri? Naravno da navijam da "Zvezda" osvoji, ali i to mora da ima neku granicu – kaže Cvetković, a Zečeviću nije trebalo postavljati pitanje da bi se nadovezao:
– Zbog trenutka u kojem se sport nalazi nije toliko važno večito rivalstvo, kao ni celo to takmičenje koje se pretvorilo u neku negaciju sporta. Sve ono što se dešava oko terena mislim da nema veze s pravim sportskim rivalitetom. To prozivanje – ne samo između navijača, već i između klubova – ne vodi ničemu. I u vreme kad smo Cvele i ja bili žestoki rivali imali smo neodoljivu želju da pobedimo u derbiju, ali se nismo tako nisko prepucavali. Sarađivali smo, pomagali se, išli ka cilju da unapredimo fudbal. A ko će pobediti? Onaj koji je u tom trenutku spremniji i veštiji.
To su stavovi s kojima bi se najokoreliji navijači danas, maltene ogrezli u mržnji, teško pomirili. Ali nisu toliko začuđujući kada se zna zajednička istorija Cveleta i Zeke.
– Mi smo najbolji mogući sportski prijatelji već pet decenija. Za to vreme nismo imali niti jedan jedini sukob. Imate i činjenicu da su, kad smo mi ulazili u sport, prvo navijači, a posle i igrači, posle utakmica na stadionima koje deli samo 200 metara zajedno išli peške do Slavije ili Terazija. Zeka i ja smo kao košarkaši odrasli na Kališu, na terenima udaljenim 50 metara. Nije se desilo da posle toga ne sednemo zajedno. Uopšte nije postojala ideja da ti je ovaj s druge strane stola neprijatelj. Sada je u to sportsko rivalstvo ušla zla krv.
Zaista, iz svake reči koje upućuju jedan drugom jasno se vidi iskreno prijateljstvo. Inače, Zečević i Cvetković nisu slučajno izabrali hotel "Radmilovac" kao mesto našeg sastanka.
– Sa gazda Perom sam prijatelj 40 godina, kao i Zeka. Baš često se viđamo, tako je bilo i dok smo bili aktivni. A ovde je božanstveno, posebno leti u bašti. Hrana... Isuse! Sve što naručiš je prva klasa. Za Zeku je dobra i jedna rakijica, za mene jedna flaša vinca. Zeka misli da je njegova prednost što ima vikendicu preko puta, ali je u stvari najbolje kada imaš prijatelja koji ima vikendicu. On mora da obezbedi piće, klopu – šaljivo će Cvele koji se posle 12 godina van fudbala navikao na dane bez poslovnih obaveza.
U penziju ga je, možda oni mlađi ne znaju, po odlasku iz "Zvezde" ispratio baš Žarko Zečević, prijemom na stadionu "Partizana", kada je Cvetkoviću uručen crno-beli dres sa brojem osam.
– Neko je morao to da učini, pošto me je u "Zvezdi" ispratilo samo sportsko društvo, ne i fudbalski klub – priseća se Cvetković.
– Ti si srećan, tebi je ručak priredilo sportsko društvo, meni ni sportsko društvo! – dodaje Zečević.
Stiče se utisak da im ne nedostaju svakodnevni stresovi koje donosi klupska operativa, iako su decenije proveli pokušavajući da "Zvezdi" i "Partizanu" obezbede večnu slavu. Naravno, ne spore da im teško padaju sva posrnuća beogradskih giganata poslednjih godina. Logično, Cvetkoviću više, jer je od njegovog odlaska pre sada već 13 godina "Zvezda" osvojila samo tri titule.
– Ne da nisam mogao da zamislim da će se to desiti, nego se iznova i iznova čudim koliko nisko padamo. A najviše zbog nedomaćinskog i bahatog ponašanja.
Nije bilo tako nekad. Gradske priče kažu da, kad je Cvele odlazio, u klupskoj kasi ostavio cirka 11.000.000 nemačkih maraka?
– Ma nema šta gradske priče, to sve stoji u knjigama i tako je i bilo. Pa dok sam bio tamo, a znam da je tako bilo i u "Partizanu" dok je Zeka bio aktivan, nije bilo šanse da neko popije kafu, kamoli nešto više, a da mi ne znamo. Da vam kažem, opstao sam samo zato što sam se razveo. Tu nema porodice, nego samo 15 sati dnevno posvećenosti životu kluba, a da pritom nikad ne znaš gde ćeš biti sutra. To ne može da se opiše, ali nijednom nismo ručali na "Zvezdin" ili "Partizanov" račun, vozili službena kola, imali plaćene telefonske račune...
– Prezentacija – nula! – rukama je pokazao Zečević, aludirajući na to koliko se nekada štedelo na obe strane Topčiderskog brda.
Ali za plate se znalo – prvog u mesecu, pa i pre toga.
– Pa evo, recite, ko je u tom periodu tužio "Zvezdu" ili "Partizan"? Neki hotel, možda "Jat", igrač, klub? U našim su komisijama sedeli ljudi sposobniji od 50% onih u vladama ove zemlje u poslednjih 10 godina. To su bili genijalci. Pa taj Miša Slijepčević je pravio haos, on je sa Begovićem najzaslužniji za našu titulu evropskog prvaka iz 1991.
Naravno, nije to bilo lako i ne samo zbog moći bogatih evropskih klubova. "Partizan" i "Crvena zvezda" umeli su jedan drugom dobrano da zagorčaju život.
– Pančev je bio "Partizanov" 300%, njegova supruga je čekala u Londonu da stignu bankarske garancije i da završimo sve. Ali pare nisu legle, a u "Zvezdi" su to saznali i iskoristili trenutak. Prethodno je Piksi bio na pregovorima sa jednim našim čovekom iz Uprave, ovaj ga dovezao do Slavije i rekao: "Hajde ti, sine, sad peške na železničku stanicu". Kako je zamakao, eto ga crveni "mercedes", poslao ga Cvele da vodi Piksija direktno za Niš. Zato smo mi Milku Đurovskom dali stan, oteli Peđu Mijatovića "Hajduku" koji je imao neki interni ugovor sa Splićanima, ali sam ga ja ubedio da se predomisli.
Šta je Mijatović dobio?
– Perspektivu – zagonetno odgovara Zečević sa osmehom na licu.
Cvetković dodaje:
– Bitno je samo da niko nije lomio kičmu nikome. Svodilo se na to ko će koga prevariti na najlepši način. A interesantno je da su u slučaju svih tih najvećih igrača, koji su obeležili jednu epohu, detalji odlučivali. Mogli su i na jednu i na drugu stranu. Eto recimo taj Milko... Ja sam mu obećavao stan, a Zeka mu je dao ključeve. Zbog Boška nisam ni pretpostavljao da će Milko otići kod njih. A šta je radio sa loptom... Ono gore protiv "Seltika" kada je igrao za "Partizan". Ma idi bre!
Zečević ide još dalje:
– Tvrdim da je Milko Đurovski najtalentovaniji fudbaler kojeg je Jugoslavija imala. Samo zbog glave nije napravio više. A po talentu... Maradona? Taj je bio malo dete za Milka.
U međuvremenu se mnogo toga promenilo, pa publika sve ređe može da prisustvuje čarolijama istinskih asova, a srpski klubovi na evropskom nivou predstavljaju topovsko meso?
– Erozija sporta... Pre 10 godina smo igrali barabar sa "Realom" u "Ligi šampiona". Ovo drugo učešće, pa i kasnija takmičenja u "Ligi Evrope", nisu dostojna renomea i imena "Partizana". Niti sve ovo što se dešava u "Zvezdi". I sad ova serija "Partizana"? Pitanje je koliko su ti trofeji zasluga samog kluba, a koliko posledica stanja kod komšija. Te titule se pamte, ne mogu da se izbrišu, ali...
– Bežimo od prave istine – nastavlja Cvetković.
Zečević kao da je osetio šta njegov prijatelj želi da kaže:
– Pričamo o tome ko je koga prevario ili ko je koliko uzeo, pa da li je sudija svirao za "Zvezdu" ili za "Partizan" i da li je to namerno. Bavimo se trivijalnijim stvarima, a deca nam odlaze čim napune 18 godina. I nisu tu problem samo menadžeri, već i roditelji koji im prodaju decu već sa 12 godina, jer hoće da promene sebi život za šest meseci. Eto vam primer Danila Pantića koji nije igrao šest meseci, jer roditelji imaju svoju viziju. Onaj ko je bio pametan, da pusti dete da se razvija, e taj je uzeo velike pare... Pa ja ranije namerno nisam davao igračima sve pare odmah, jer bi potrošili za dva meseca, pa posle bili nezadovoljni. Nego sam imao sistem – podelim na šestine, recimo, i taman kad počne vrat da mu se steže dam mu još. Na kašičicu! – kaže Zečević.
Sumorna razmišljanja dvojice ljudi koji znaju kako bi trebalo da funkcionišu veliki sportski kolektivi. Privatizacija bi mogla da bude rešenje, u tome su obojica saglasni, ali kažu i da je Srbija jednu kolosalnu šansu već propustila.
– "Partizan" je imao gotov projekat, "Zvezda" kompletan regulacioni plan. Prošli smo celu proceduru javnog uvida i publikovanja, došlo se do poslednje instance i samo je trebalo da planska komisija to aminuje, pusti to na usvajanje Skupštini grada. Mi smo imali dogovor za šoping-mol sa Francuzima, sa Švajcarcima za hotel, a u "Zvezdi" bi gradili Portugalci. Ne znam za njih, ali nama je trebalo da pripadne 44% investicije, stadion u vlasništvo, 15.000 kvadrata poslovnog prostora i još 1.500 za Sportsko društvo, plus dvorane... Ali sve je stopirano u decembru 2007. Niske pobude valjda i neodgovornost nadležnih. Uvek je u Srbiji tako, sve se gleda u negativnom kontekstu. Pričalo se da, ako je projekat vredan trista miliona, neko mora da uzme 30 ili 40. Samo mala deca zamišljaju da se to tako radi – jasan je Zečević.
Tada je, dakle, podrška političara izostala, ali istorija nas uči da bez njih u Srbiji nema ni vrhunskog sporta?
– Da, ali samo onih koji hoće da pomognu, a ne da se afirmišu preko sporta, jer onda oni sebe stavljaju u prvi plan. Pa stalno pominjem primer – Krcun je napravio "Zvezdi" stadion. Kakve "ciglice"?! Od "ciglica" su možda napravili četvrtinu severne tribine. Sve ostalo je država završila. I nemam ništa protiv – priseća se Zečević, dok Cvetković sa osmehom dodaje:
– Dobro, lepo zvuči to sa "ciglicama". A-ha-ha... Ali činjenica je da smo zbog politike napravili atletsku stazu. Samo tako smo od države mogli da dobijemo pare.
Međutim, duboko mešanje politike u klupske stvari na kraju je označilo i početak kraha beogradskih večitih rivala.
– Ne mogu da prežalim 1991. Već smo osvojili Evropu, imali fascinantan tim i program da ih sve zadržimo. Sa ozbiljnim parama. S tim timom, u tom sistemu takmičenja "Zvezda" bi, da nije bilo rata, verovatno još nekoliko puta bila najbolja u Evropi. A "Partizan" sa Mijatovićem, Jokanovićem... Zamislite taj rivalitet! Bili bismo, u tom periodu, uspešniji od "Milana" i "Intera" – sa setom govori Cvetković.
Na kraju, prekaljeni fudbalski radnici su nam učinili uslugu sami završivši intervju. Jer bolji kraj teško da smo mogli da osmislimo.
– Šteta samo što ne možemo Zeka i ja da napišemo knjigu o svim stvarima koje smo doživeli. Uf, bilo bi tu pikanterija...
– Bio bi to bestseler! – Zečević je zaključio.
DARKO, DARKO, DARKO!
Morali smo da proverimo još jednu urbanu legendu po kojoj je Žarko Zečević, kada je Darko Pančev u Bariju 29. maja 1991. "sa kreča" doneo "Zvezdi" naslov najboljeg na Starom kontinentu, istog sekunda ugasio televizor i počeo da smišlja plan kako da "Partizan" učini još boljim.
– Ma kakvi... Bilo mi je drago što je naš klub dostigao taj zenit, pogotovu u onoj situaciji u kojoj se SFRJ raspadala. Kao što sam ponosan na to što je "Partizan" prethodno u Briselu 1966. igrao finale Kupa evropskih šampiona. Navijao sam i budilnik da me probudi da vidim da li je "Zvezda" pobedila u Mančesteru. Pa to je normalno, jer imam prijatelje tamo, kao što i Cvele ima u "Partizanu" i sigurno razmišlja na isti način. Zli jezici pričaju drugačije... A da volim da "Partizan" dobije "Zvezdu", baš volim – odgovara Zečević, dok Cvele sve potvrđuje uz ironičnu opasku:
- Majke ti?!
IDEJA O NACIONALNOM STADIONU?
Svako morada ima svoju kuću…
Ne tako davno srpska fudbalska javnost brujala je o ideji predsednika FSS-a Tomislava Karadžića za izgradnju nacionalnog stadiona na kojem bi igrali i crno i crveno-beli. Cvetković i Zečević, ipak, dele većinsko mišljenje i tvrde da to ne bi bilo dobro rešenje.
– Pa onda bi i "Mančester" imao jedan stadion, London takođe. Ne bi "Milan" i "Inter" godinama pokušavali da se osamostale, zar ne? Znate kako, svako mora da ima svoju kuću. Uostalom, svaki stadion ima svoj život, specifičnu atmosferu, ima i svoj miris – reči su Vladimira Cvetkovića.
"REGIONALNA LIGA? NEMA OD TOGA NIŠTA"
Spas "Zvezde" i "Partizana" mnogi vide i u formiranju regionalnog takmičenja po ugledu na košarkašku Jadransku ligu (ABA), ali ni Cvetković ni Zečević nemaju dilemu da se tako nešto neće desiti!
– Košarka je druga priča, jer je FIBA Evrope bespomoćna. Dokle god UEFA vodi fudbal nema šanse niko više da se udruži. Sada šest država ima između 18 i 24 učesnika u Evropi, a kada bi se ponovo osnovala ta liga išla bi tri ili četiri kluba. Pa ko bi to prihvatio? Pritom, to bi možda odgovaralo "Zvezdi" i "Partizanu", ali gde su ostali srpski klubovi? Ako je to rešenje, što onda takvu ligu nisu napravili Skandinavci? Ili Belgijanci i Holanđani? I oni su hteli – decidan je Zečević.
Pišu: Dejan Stanković i Milan Vuković
Izvor:
Beograd
nacionalni fudbalski stadion