Ko stvara firmu, a ko uživa? - Pred naslednicima porodičnih kompanija veliki izazovi, samo najuspešniji nastavljaju tradiciju

Kažu da "prva generacija stvara preduzeće koje cveta, druga uživa u njemu, a treća generacija mora da krene sve iz početka". Da li je to zaista tako pokazaće istraživanje o statusu porodičnih firmi u Srbiji koje su pokrenule kompanije "Vip mobile", "Chapter 4 Communications Consulting" i "Pro Educa" centar za edukaciju iz Banja Luke u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS). Istraživanje je početni deo projekta "Vip Porodične firme – stub razvoja ekonomije Srbije".

Cilj ovog projekta je podizanje svesti javnosti, privrednika i predstavnika vlasti na svim nivoima o značaju porodičnih firmi koje predstavljaju jak oslonac razvoja ekonomije svake zemlje, kaže u razgovoru za "eKapiju" Milena Avramović Bjelica izvršna direktorka i suvlasnica agencija "Chapter 4".

- Iz upitnika o poslovanju porodičnih firmi, koji je poslat na preko hiljadu imejl adresa iz baze kompanije "Chapter 4" i PKS-a, saznaćemo kakav je položaj porodičnih firmi u Srbiji, prepreke sa kojima se susreću u svakodnevnom radu, načinima na koji ih prevazilaze i rešavaju, planovima za budućnost... Dobićemo pregled kakvu strategiju država ima prema ovim firmama i na koje načine bi dodatno mogla da pomogne razvoj porodičnih firmi. Osim toga, na osnovu rezultata istraživanja bićemo u prilici da uporedimo status porodičnih firmi u Srbiji sa zemljama regiona, ali i sveta, i da ponudimo savete za unapređenje prakse i inicijativa porodičnih firmi – naglašava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, na ideju su došli nakon istraživanja koje je "Pro Educa" centar za edukaciju iz Banja Luke sproveo u BiH. Prema podacima koji su predstavljeni na konferenciji u maju prošle godione, u Republici Srpskoj je dve trećine porodičnih firmi osnovao sadašnji vlasnik, svaku četvrtu vodi druga generacija vlasnika, dok je samo 1% porodičnih firmi u Republici Srpskoj preživelo do treće generacije. Samo u polovini porodičnih firmi je poznat naslednik, a poverenje u spoljne menadžere je na veoma niskom nivou.

- Sve ovo ukazuje da će se i srpska privreda uskoro suočiti sa problemom transfera iz prve u drugu generaciju koji će stvoriti dodatne izazove zbog nepostojanja tradicije u rukovođenju firmama, nasleđa socijalističkog sistema, nedovoljno stručnog i menadžerskog kadra. Zbog toga je dodatna vrednost istraživanja o statusu porodičnih firmi u našoj zemlji u činjenici da će njihovi vlasnici biti detaljnije upoznati sa svim poteškoćama na koje uskoro mogu naići u procesu razvoja svojih komapnija – navodi Avramović Bjelica i dodaje da će istraživanje trajati do kraja februara.

Prema definiciji EU, porodične firme su kompanije u kojima većinu prava odlučivanja ima osnivač ili osoba koja je kupila preduzeće i najbliži članovi porodice, te da je u upravljanje preduzećem uključena najmanje jedna osoba iz porodice, a u slučaju akcionarskog društva osnivač sa članovima porodice ima najmanje 25% prava odlučivanja. Pod pojmom "porodična firma" najčešće se podrazumeva preduzeće u kojem je većina glasova u rukama porodice, uključujući osnivača koji namerava da prenese firmu na svoje potomke.

"Ford", "Zara", "Peugeot" u Srbiji

Jedan od retkih primera preduzeća koje postoji i u trećoj generaciji u Srbiji je kompanija "Aleva" koja zapošljava preko 300 radnika i uspešno posluje decenijama unazad. Predsednik kompanije Hristivoje Milošević u razgovoru za "eKapiju" ističe da su ćerka i zet, ekonomisti uključeni su poslovanje firme. Sin, lekar, je nakon rada u struci odlučuo da nastavi karijeru u fabrici za dečju hranu u Kruševcu kada je pokrenuta 2003. I dok ovih dana uvodi u posao svog unuka koji je završio ekonomiju i master studije u Nemačkoj, Milošević kaže da i unuka koja je na master studijama u Italiji takođe ima želju da nastavi porodičnu tradiciju.

- Prednost porodične firme je što ne postoji mimoilaženje u pristupu kako treba upravljati kompanijom. Mi se trudimo da celo preduzeće fukcioniše kao porodica gde nema kazni, već stimulacija na osnovu jakih kriterijuma – kaže Milošević i dodaje da svi su njegovi potomci spontano došli do toga da žele da karijeru razvijaju u "Alevi".

Rade Vučićević, vlasnik kompanije "Art Ival", koji je sa suprugom Tatjanom 1992. pokrenuo proizvodnju čokolade, kaže da je danas teže započeti porodični biznis nego u vreme kada su oni počeli.

- Vi sada ne možete da pokrete posao u našoj delatnosti bez početnog kapitala. Konkurecija je jaka i zato ne dozvoljava improvizacije, a mi smo tada bili avangarda – kaže sagovornik "eKapije".

Dok Vučićević upravlja celokupnom firmom, negova supruga se bavi proizvodnjom, polako i naslednici ulaze u posao.

- Sin je završio hotelijstvo, ali posle fakulteta nije tražio posao u struci već je preuzeo upravljanje našim maloprodajnim objektima Galerije čokolade "Premier" i pronašao je sebe u tom poslu. Ćerka još studira i ne znam da li će se i ona uključiti. S obzirom na to kakva je trenutna situacija, pretpostavljam da će nastaviti porodični biznis, ali najbitnije da su oni srećni ma kojim poslom se bavili – kaže naš sagovornik i dodaje da ukoliko njegovi naslednici nastave porodičnu tradiciju moraće da drže korak sa trendovima u proizvodnji.

(Rade Vučićević sa porodicom)

Predstavnik treće generacije porodične firme DIS Nenad Tirnanić, izvršni direktor, kaže da su trenutno u upravljanje tog trgovinskog lanca uključena četiri člana porodice Tirnanić, odnosno 2 generacije.

- Porodična firma je sama po sebi specifična, jer se kroz nju prožima mnogo emocija iz kojih se može crpeti kako pozitivna, tako i negativna energija. Samim tim taj prefiks porodična može biti kako ograničavajući, tako i faktor koji može veoma mnogo da donese. Glavne prednosti ovakvih kompanija vidim u poverenju, kao i u jasnoj strategiji razvoja. Ona se veoma dobro komunicira kada postoji više pojedinaca koji je u kompaniji komuniciraju na veoma jasan i zajednički iskoordiniran način. Organizacija je efikasnija, nego što je to slučaj u kompanijama sa drugačijim upravljačkim uređenjima – navodi Tirnanić i dadaje da su različita mišljenja uvek dobro došla, "a u porodičnim diskusijama uvek znate da je preko puta vas dobra namera te svaki argument vidite kao konstruktivan".

- Sa druge strane, cena koju morate da platite je ta da je malo toga privatnog i da se veliki deo islobodnog vremena često stavlja u službu posla. Nažalost, tu cenu moraju da plaćaju i oni kojih se taj posao direktno ne tiče, ali nam za sada to kompanija nadomešćuje kroz ostvarene rezultate. Veoma je važno da porodica funkcioniše kao jedna skladna celina, jer ako ne funkcioniše porodica, ne funkcioniše ni posao.

Jedno od glavnih pravila uspešnog polovanja porodičnih kompanija je planiran prenos upravljanja sa generacije na generaciju. Naš sagovornik kaže da su DIS i on "skoro pa generacija" i da je od otvaranja uključen u problematiku, pa ga je to spontano sve više zanimalo.

- Kao desetogodišnjak sam dosta znao o firmi - njene kupce, dobavljače, radnike. Slobodno vreme smo koristili radeći razne poslove - od izdvajanja robe u magacinu, trebovanja, kalkulacija, pa do onih strateških odluka o kojima su nas roditelji često pitali šta mislimo, šta bismo mi uradili. Sve to me je postepeno vodilo ka tome da sebe vidim u kompaniji DIS koja me je naučila kako funkcioniše svet biznisa. Bitno je da te prve zaključke izvučete na bazi zdrave poslovne logike jer pogrešni zaključci vas čine nesposobnim da sutra donosite ispravne odluke. Fakultet vas o mnogim stvarima ne može naučiti, a ja sam zahvalan kompaniji i roditeljima što sam na fakultet otišao sa nešto praktičnog znanja – kaže Tirnanić.

(Porodica Tirnanić)

Može li srpska treća generacija da preskoči 5%

Svaka generacija ima svoju misiju u preduzeću, kao i da kompanija ima svoje životne cikluse i da je svaki ciklus novi izazov. Kako kaže sagovornik našeg portala, u DIS-u se to potvrđuje kroz praksu dugu skoro dvadeset godina, jer je različito voditi preduzeće od 10, 100, 500 i 1.000 ljudi.

- Gledao sam kako prva generacija stvara preduzeće. Veoma je teško početi nešto iz početka, u pitanju je mnogo rada, rizikovanja, uložene energije. Veoma ste mali i na svakom ćošku vas čeka opasnost da vam ceo biznis propadne. Kad svemu tome dodate geopolitička i makroekonomska dešavanja u vreme kada je preduzeće nastajalo, prvih 8 godina preduzeća su uz dosta sreće i svega gore navedenog dovela do toga da se stvori jedna kompanija koja znači nešto na tržištu veleprodaje. Druga generacija takođe ima svoje izazove. Između 1999. pa dok nije zvanično došla treća generacija, firma beleži konstantni rast po svim parametrima.

Iako samo 5 do 15% preduzeća u svetu nastavlja da postoji u trećoj generaciji potomaka osnivača, sagovornik "eKapije" kaže da je treću generaciju sačekala kompanija DIS koja je "nikad spremnija za dalji razvoj".

- Mi, kao treća generacija smo već prošli kroz dosta izazova, a glavni izazovi su pred nama. Nas čeka konkurencija koja je internacionalnog karaktera, sa mnogo više kapitala, iskustva i resursa nego što je to konkurencija sa kojom smo se do sada borili. Mislim da nećemo kretati iz početka, a dokle ćemo stići vreme će pokazati.

Porodične firme čine jedan od ključnih temelja svetske ekonomije. U najrazvijenijim zemljama ostvaruju više od 50% BDP-a, stvaraju više od 60% zaposlenosti i otvaraju 75% novih radnih mesta. Iako je u industrijskim zemljama 70% firmi u rukama porodica, ujedno 70% tih porodičnih firmi ne preživi transfer iz prve u drugu generaciju, dok 95% porodičnih firmi ne nadživi treću generaciju. To je često posledica nedostatka pripreme narednih generacija da savladaju zahteve proširenog poslovanja, prepoznaju sve jake strane svoje firme, a slabosti otklone u najboljoj meri. Kakva situacija se može očekivati sa porodičnim firmama u Srbiji, ostaje da pokaže aktuelno istraživanje čiji rezultati će biti objavljeni u martu.

Irina Milošević