Depresijacija pezosa neće rešiti probleme u Argentini

Depresijacija argentinskog pezosa ubrzana je u januaru 2014. U prve tri nedelje januara, zvanični kurs pezosa u odnosu na dolar depresirao je za 23%. Dok je Centralna banka nekada prodavala dolare na tržištu da bi usporila depresijaciju, uzdržala se od intervenisanja 22. januara, puštajući pezos da slobodno pada ba 7,14 pezosa za dolar, što je bio pad od 3,5% u jednom danu. Sledećeg dana, Centralna banka je nastavila svoju intervenciju da stabilizuje pezos na 8 za jedan dolar. Čak i posle ovog 24-časovnog slobodnog prometa, i dalje postoji značajan jaz između ovog i kursa na crnom tržištu (12 za jedan dolar). Ovaj drugi depresirao je još više (30%) u istom periodu.

ZAŠTO?

Sve manje rezerve valuta, visoka inflacija i pogoršanja u spoljnom računu su ključni nosioci.

1) Uprkos deviznim kontrolama, rezerve su pale sa 52 mlrd USD početkom 2011 na 43,3 milijardi na početku 2013. Na kraju 2013. iznosile su 30,6 milijardi. U prve 3 nedelje 2014., preko milijardu je isparilo (vidi grafikon gore). Bez praktično nikakvog pristupa finansijskim tržištima od neplaćanja i restrukturiranja duga 2001. godine, Argentina se oslanja na svoje rezerve da plati svoje reprogramirane poverioce, da ne pominjemo još neplaćenih iznose zvaničnim bilateralnim poveriocima Pariskog kluba i holdout poveriocima (nerestrukturiranim vlasnicima obveznica) koji traže isplatu u celosti na američkim sudovima.

2) Sa godišnjom stopom inflacije od preko 20% (procenjena na 28% u 2013. u odnosu 10,9% zvanično) depresijacija pezosa je nedovoljna da se održi konkurentnost izvoza Argentine. Ne iznenađuje da je trgovinski suficit opao (manje od 2% BDP-a u 2013). Poljoprivredni i auto izvoz (70% od ukupnog) bili su pogođeni realnom apresijacijom pezosa koja se sada usložnjava padom valute i potražnjom iz Brazila, glavnog trgovinskog partnera. Štaviše, poljoprivrednici će radije da zadrže žitarica i izbegnu menjanje svojih prihoda od izvoza po nepovoljnom kursu. Da stvar bude gora, cene robe su stabilizovane, u najboljem slučaju. Ubrzana depresijacija je način da se, makar delimično povrati konkurentnost, ali poboljšanje treba da bude privremeno, obzirom na ponovnu prisutnost tradicionalne razlike između inflacije i puzajuće depresijacije. Štaviše, ona nema nikakvog uticaja na rast uvoza energije pojačan rastom potražnje koja je pospešena obimnim subvencijama za gorivo i struju, pošto Argentina nije u stanju da razvije svoje rezerve ugljovodonika i hidraulički potencijal.

RIZICI?

Stagflacija u 2014.: nizak rast i visoka inflacija.

1) Depresijacija će indukovati rast domaćih cena. Uvezena roba je važna komponenta argentinske proizvodnje, da ne pominjemo uvozno gorivo, jačanje inflatornih i depresijacijskih očekivanja kod stanovništva, koje još uvek ima u vidu neprijatno iskustvo iz 2001. Trgovci u maloprodaji kažu da pod novim okolnostima nisu mogli da poštuju dogovor (Precios cuidados ili Kontrolisanje cena) potpisan sa Vladom na početku 2014. da bi se zamrzle cene mnogih potrošnih dobara. Sindikati su upozorili da nameravaju da izađu sa pitanjima o pregovorima o platama koji se očekuju u martu. Da bi se napravila protivteža ovom negativnom uticaju i privukli investitori, Centralna banka je već podigla kamatne stope na hartije od vrednosti denominovane u pezosima i dolarima, kao i bankarske depozite.

2) Dizanje kamatnih stopa će se odraziti aktivnost za koju se ex ante očekivalo da će rasti za svega 2,5%. Prema tome, stagnacija se ne može isključiti uprkos i dalje slaboj fiskalnoj politici. Sa opštim izborima koji će se održati 2015., od vladw se ne očekuje da odlučno dovede javnu potrošnju na umereni nivo. Fiskalni deficit, koji bi bio još veći bez transfera iz Centralne banke i Socijalnog osiguranja, porastao je otkad se pojavio 2011., a finansira ga kreiranje novca. On će nastaviti da podstiče inflaciju.

Uprkos pratećeg delimičnog ukidanja ograničenja na kupovinu dolara da bi se sprečila potencijalna panična kupovina dolara i smanjenje jaza između zvaničnog kursa i onog na crnom tržištu, let od pezosa mogao bi se povećati sa rastućim očekivanjima za inflaciju i devalvaciju. Ljudi, imajući u vidu krizu iz 2001-2002., i dalje štede i plaćaju velike stavke u dolarima. Prema tome, kriza poverenja u pezos nije gotova.

Prognoza BDP-a Argentine za 2014: 2,5%
Prognoza inflacije (neslužbena) za 2014: 31%
"Coface" procena rizika zemlje: C

Napomena: Autor analize je Yves Zlotowski, glavni ekonomista kompanije "Coface".