Hoće li švajcarac opet da podivlja?

Švajcarski franak dostigao je ovih dana najvišu vrednost za skoro godinu dana, što ne ide u prilog dužnicima u toj valuti.

Posle rešenja koje je Narodna banka Srbije zajedno sa komercijalnim bankama ponudila onima koji imaju stambene kredite u švajcarskim francima, kako bi im olakšala plaćanje rata, postavlja se pitanje da li je pred njima nova opasnost zbog ponovnog rasta švajcarca.

U novim turbulencijama koje su zahvatile svetska finansijska tržišta, švajcarski franak i američke državne obveznice jedina su preostala sigurna utočišta, piše "Financial Times".

Nekad sigurna utočišta poput evra, japanskog jena ili zlata više nisu tako atraktivna. Evro je pod pritiskom zbog stanja evropske ekonomije i opasnosti od deflacije, jen zbog ekspanzivne monetarne politike japanske centralne banke, a zlato je izgubilo sjaj jer je izostala očekivana inflacija u razvijenim ekonomijama.

Zanimljivo je da u takvim uslovima potražnja za švajcarskim frankom opet raste iako su analitičari do nedavno predviđali njegovo slabljenje iznoseći tri čvrsta argumenta za to, prenosi Tportal.

Prvo, Švajcarska centralna banka skoro sigurno neće menjati svoju monetarnu politiku što znači da će kurs franka u odnosu na evro i dalje ostati zamrznut. Takođe, verovatno je to da, za razliku od ostalih centralnih banaka poput FED-a i ECB-a koje spremaju zaoštravanje monetarne politike, centralna banka te zemlje još dugo neće morati da podiže referentnu kamatnu stopu zbog opasnosti od deflacije.

Drugo, čini se da se završilo veliko razduživanje koje su preduzele švajcarske banke od početka finansijske krize. U razdoblju od 2007. do 2012., prvenstveno kroz prodaju imovine u inostranstvu, u Švajcarsku je vraćeno više od 200 milijardi franaka. U prva tri tromesečja prošle godine, uočljiva je promena trenda pa se očekuje da će u 2013. platni bilans prvi put u deset godina zabeležiti odliv kapitala.

Treći važan argument u prilog slabljenja franka je taj da su švajcarski portfolio menadžeri u poslednje vreme sve skloniji ulaganju u strane vrednosne papire što dodatno podstiče odliv kapitala.

Doduše, snažnu valuta verovatno će i dalje podupirati veliki suficit na tekućem računu koji se može očekivati i ove godine. Za prošlu godinu, taj suficit će iznositi oko 10% BDP-a što podupire status franka kao sigurnog utočišta imovine. S druge strane robna razmena čini skroman doprinos suficitu budući da velik deo zarada švajcarskih kompanija ostvarenih van zemlje, denominiran u dolarima, ostaje izvan zemlje.

Podrška snažnom franku dolazi i zbog straha od deflacije u evrozoni, koju podupire politika niskih kamatnih stopa Evropske centralne banke.

Za dužnike u švajcarskim francima utešno je to što većina prognostičara smatra da će aktuelni rast franka ipak biti kratkog daha. Analitičari veruju da će ulagači neskloni riziku ipak shvatiti da je dolar bolje utočište od franka uzimajući u obzir nepopustljivu monetarnu politiku švajcarske centralne banke, uz očekivani oporavak vodećih svetskih ekonomija i niži rizik u perifernim evropskim zemljama.

Kurs

Srednji kurs švajcarskog franka, prema listi NBS, danas (7. februara 2014. godine) iznosi 94,8 dinara. Prvog dana ove godine srednji kurs je iznosio 93,5 dinara, a šest meseci ranije 92,4 dinara. Prvog januara 2013. godine za jedan švajcarski franak trebalo je izdvojiti 94,1 dinar, pola godine ranije 96,3 dinara, dok je 1. januara 2012. godine trebalo 85,8 dinara.