Izgubljeni između šaltera za žalbe - Ko može da garantuje da neće opet doći do grešaka na računima za struju?

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Posle višemilionskih decembarskih računa za struju, koji su iznenadili mnoge građane u Srbiji, postavlja se pitanje zašto ne verujemo "Elektrodistribuciji".

Odgovor na to pitanje može biti: zbog toga što je skoro 40.000 računa bilo netačno, zato što niko ne može da obeća da do nove greške neće opet doći ili, pak, zato što nismo sigurni ko kontroliše tačnost računa osim EPS-a.

Sva tri odgovora su tačna kažu ogorčeni građani. Iako ubeđeni u grešku na računu mnogi su progunđali, glasno ili tiho, i ipak platili.

Struka kaže da u slučaju EPS-a loše namere sigurno nije bilo, ali kritično po ugled ovog giganta bilo bi ponavljanje kiksa.

- To je posledica neke loše koordinacije u okviru EPS-a, posledica sticaja okolnosti sa ovim praznicima, ali osnovni uzroci su u očitavanju brojila - smatra Dragutin Salamon iz odeljenja Energetike ETF-a.

Bolje rešenje kažu, bilo bi uvođenje daljinskog očitavanja, ali ono košta 3,5 mlrd EUR i ne garantuje da će i taj sistem raditi bez greške.

Posle brojnih netačnih računa koji su stigli potrošačima struje istraživali smo da li iko očitava brojilo gospodarima struje u Srbiji, odnosno, da li postoji nezavisno telo koje proverava tačnost računa. Odgovor je bio - ne postoji.

Žalbe se prilažu onome ko je pogrešio, a ako ste nezadovoljni njihovim odgovorom - tržišnoj inspekciji. U udruženjima potrošača predlažu superviziju računa javnih preduzeća. Preuzeli bi je sami, a sa njom i odgovornost pred potrošačima.

- Da li sistemom slučajnih uzoraka ili na neki drugi način, ali svakako da potrošačke organizacije neophodno da učestvuju u sistemu supervizije javno komunalnih preduzeća, dakle, ne samo EPS-a, nego i ostalih - kaže Ana Begenišić iz Centra potrošača Srbije.

V. d. direktor "EPS Snabdevanja" Željko Marković nema ništa protiv supervizije.

- Svakako da je svaka supervizija ne poželjna, nego i neophodna. Nama to apsolutno odgovara. Samo, podvlačim, mora da se stvori zakonski okvir jer smo mi sada zakonom obavezani da ne možemo davati svima slobodno račune i podatke o ličnosti - objašnjava Marković.

Dobri primeri su pred nosem, tačnije u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Preko Drine zaštitnici potrošača učestvuju čak u određivanju cene struje, preko Dunava sede u Javnim preduzećima i primaju reklamacije. Potrošači ne vole kada ih kadija i tuži i sudi, čak i kada je kadija u pravu.