Klub pripovedanja stigao i u Beograd

Klubovi pripovedanja, ili takozvanog "storitelinga", najpre su osvojili Britaniju, a sada pokušavaju da se dopadnu i Beograđanima.

Neke priče završe u pozorištu, neke ostanu zapisane, a nekima je dovoljno da budu samo jednom ispričane, što je i formula po kojoj funkcionišu ovi klubovi.

Uz pomoć reči, slike i glasa, često uz muziku, već poznata priča može dobiti novo ruho. Improvizacija je obavezna, jer pored osnovne priče, pripovedanje se nastavlja u improvizaciji u kontaktu sa publikom.

Pripovedač i vlasnica storiteling kluba, Milica Krković, kaže da storiteling ne treba mešati sa monodramom, zato što je u monodrami glumac neko ko dolazi iz drugog sveta, a scena je prozor u taj svet.

- Kod storitelinga pripovedač, odnosno storiteler, je osoba putnik koja putuje između dva sveta i priča publici kojoj zapravo i sam pripada ono što je tamo video - objašnjava Milica Krković.

Storiteling podseća na klasičnu muziku, džez i pozorište. Važan deo priče je performans.

- Performansi su vrlo raznoliki. U zavisnosti od teme koja se obrađuje te večeri uvek imamo neke dodatne sadržaje. Da li je to neki muzičar koji uživo prati priču, imali smo veče iluzionista, imali smo veče posvećeno Petru Petroviću Njegošu povodom jubilije dvestote godišnjice njegovog rođenja, onda smo imali guslara - kaže menadžerka kluba Jovana Jaramaz.

Storiteling klubovi postoje u Londonu, Edinburgu, Njujorku. Kod nas je zasaf samo jedan, u Beogradu.

- Za sada sam ja jedini storiteler, ali nadam se da će ih biti više zato što u januaru mesecu pravimo propozicije. Nadamo se da će se budući potencijalni storiteleri javiti, da će se odazvati na konkurs i da će biti više pripovedača - kaže Milica Krković.

Nije važno koliko vrediš, već kakvu priču pričaš o sebi. To su odavno shvatili Klinton, Buš, Obama, Bler i Sarkozi. I mnogi drugi koji to koriste u svakodnevnoj politici.