Slovenački investitori žele u srpske poslovne zone

Preduzeća iz Slovenije su veoma zainteresovana da deo proizvodnje presele u slobodne zone Srbije, jer ona koja već posluju u nekim od njih, veoma su zadovoljna ostvarenim poslovnim rezultatima, rečeno je u četvrtak na stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije.

Na skupu koji su organizovali Slovenački poslovni klub i PKS, savetnica za ekonomiju Ambasade Slovenije Liljana Figar-Kužnar je rekla da je Srbija na prvom mestu po broju kompanija koje Slovenija ima u inositranstvu, jer u njoj posluje 1.400 slovenačkih firmi. Po visini investicija Srbija je na drugom mestu, prva je Hrvatska, gde je ulaganje samo 100 mil više.

Ona je dodala da je Srbija jako poželjna destinacija za slovenačke investicije i tu su prisutne sve veće slovenačke firme, a "Impol Seval" i "Gorenje" su među 15 prvih izvoznika.

Srbija je do pre izvesnog vremena imala 11 slobodnih zona, ali su upravo dozvolu za rad dobile još dve u Vranju i Apatinu, navela je sekretar Udruženja za trgovinu PKS Gordana Hašimbegović.

Ona je rekla da se te zone razlikuju od onih u drugim zemljama, ali da su značajan instrumet za privlačenje stranih investicija.

Direktor Upave za slobodne zone Milan Ristić je predočio da su te zone dobro raspoređene po celoj Srbiji i da gotovo u svakoj posluje po neka slovenačka firma.

Prema njegovim rečima, slobodne zone u Srbiji imaju najpovoljnije uslove u regionu i svake godine ostvare rast od 100 odsto u svim segmentima - proizvodnji, izvozu i investicijama. Tako je izvoz iz njih 2012. godine iznosio 800 mil EUR, a prošle godine je premašio dve mijarde evra.

Na današnjem skupu je predočeno da se u Srbiji preko zona obavlja sedam odsto prometa, dok u svetu taj procenat ide do 25%, što ukazuje da njihov potencijal nije sasvim iskorišćen.

Osnovne povoljnosti zona su oslobođenje od carine i PDV-a na repromaterijale, sirovine i energente, a mnoge opštine su dale dodatne okalšice u vidu od oslobađana dela poreza na imovinu, zaradu i slično.

Navedeno je da u Evropskoj uniji ima više od 50 slobodnih zona, ali da Srbija u pregovorima mora nastojati da što duže zadrži te pogodnosti, kad bude ušla u EU, po ugledu na Poljsku, koja je uspela da ih zadrži do 2026. godine.

Slovence je ineresovalo gde i kako mogu da izvoze bez carine, ukoliko se rade doradni poslovi, zbog pravila o poreklu robe. Dobili su odgovor da, ukoliko se roba vraća u EU, onda nema carine, a ukoliko se plasira na tržište Srbije, onda se plaća carina i PDV na sirovine i repromaterijal koji su uvezeni u zonu.

Ukoliko se ta dorađena roba izvozi u Rusiju, oslobođena je carine ako 51 odsto vrednosti potiče iz Srbije, a ako ide na tržište SAD, onda prozvod mora da ima 30 odsto komponenti srpskog porekla.