NIN-ova nagrada ide Goranu Gociću za "Tai"

Dobitnik jubilarne 60. NIN-ove književne nagrade za 2013. godinu je Goran Gocić za knjigu "Tai" koju je objavila "Geopoetika" odlučio je petočlani žiri.

Odluku je doneo žiri u sastavu Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujičić i Vasa Pavković (predsednik), a od ogromne prošlogodišnje produkcije - pristigla su ukupno 182 naslova objavljena u 2013. godini - izabran je "Tai".

Čak petoro pisaca čiji su se romani takmičili i prošle godine bili su i ove godine u konkurenciji, a dvojica pisaca (Bojan Babić i Živojin Ivković) imali su po dva objavljena romana, koji su ispunjavali uslove takmičenja. U najužem izboru za prestižnu književnu nagradu bili su i romani "Mi, izbrisani" Slobodana Vladušića (Laguna), "Zlatno doba" Silvane Hadži-Đokić (Interpres i Tema), "Arkadija" Milete Prodanovića (Arhipelag) i "Vazdušni ljudi" novinarke Tanjuga Sonje Atanasijević (Prosveta).

Svečano uručenje nagrade Goranu Gociću zakazano je za 17. januara u 17h u Skupštini grada. Pokrovitelj NIN-ove nagrade je "Pošta Srbije".

O romanu "Tai" Vladislav Bajac je napisao: "Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifikacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad.

Da nije roman, ovo bi bila "studija o izvodljivosti" na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišćanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim "pasivnim" postojanjem, prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuće poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da će njemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika.

Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i Beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest Lepu umetnost.

Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošću Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – "zalečenog" Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda."