(Ekonomist) Šta je izazvalo streloviti rast akcija pojedinih banaka na Beogradskoj berzi?

Akcije Privredne i Jubmes banke za svega dve nedelje skočile su za po 20 odsto, Univerzal banke 15, Komercijalne banke 12, Agrobanke oko sedam odsto.

Da nije predizborne kampanje i carinske mafije, udarne vesti u domaćim medijima verovatno bi bile zarade na akcijama banaka na Beogradskoj berzi. Akcije “neprodatih” banaka za protekle dve nedelje prosečno su skočile oko petnaest odsto, te izazvale pravu pometnju na tržištu. Istovremeno je akcija Komercijalne banke koja je u rukama države, dostigla fantastičnih 71.000 dinara, što je dvonedeljni rast od oko dvanaest odsto.
Počele su da kolaju razne priče: od toga kako akcije banaka i dalje beleže rast zbog potencijala bankarskog tržišta, te kako su uglavnom sve banke potencijalne mete preuzimanja, pa sve do toga da su pojedine banke u trećem kvartalu ostvarile fantastične rezultate poslovanja. Špekuliše se da je ulje na vatru dodala i priča o dolasku američke Siti banke u Srbiju, ali i o ulasku nekih ruskih banaka.

Za sada je međutim sigurno samo jedno - tražnja za akcijama banaka i njihova vrednost sve je veća. Pitanje je samo da li zbog onoga što je gore navedeno ili zbog činjenice da na Beogradskoj berzi nema atraktivnijeg i likvidnijeg sektora od bankarskog? Ili zbog toga što bi početkom naredne godine trebalo da s radom počnu prvi domaći investicioni fondovi u čijim bi portfeljima trebalo da se nađe bar nekoliko banaka.

Razlozi rasta
Bankarski sektor na Beogradskoj berzi privlačan je od početka godine. Samo od septembra do kraja novembra, akcijama banaka ostvaren je promet od oko 22 milijarde dinara, što je 61 odsto ukupno ostvarenog prometa akcijama na Beogradskoj berzi. (Uzgred, za prvih devet meseci najveći promet na berzi - 11 milijardi dinara - ostvarile su akcije niške Aik banke koje su od početka godine više nego duplirale svoju vrednost i krajem oktobra se domogla maksimalne vrednosti od oko 5.900 dinara.)

Istinski se, međutim, zahuhtalo poslednjih nekoliko nedelja. Za prethodne dve nedelje akcije Privredne i Jubmes banke skočile su za po oko 20 odsto, akcije Univerzal banke oko 15, Komercijalne banke oko 12 i Agrobanke oko sedam odsto. Tražnja za akcijama banaka svakodnevno je obarala rekorde, a na kraju radne nedelje akcije banaka su obavezno bile među pet najtrgovanijih akcija na Beogradskoj berzi.

Prvo što je moglo da se primeti jeste da je do “bankarskog buma” došlo neposredno posle treće emisije akcija beogradske Agrobanke. Šta se desilo: Naime, potražnja za akcijama Agrobanke je bila tolika da je realizovano svega oko sedam odsto zahteva. Dakle, velika količina novca, oko 44 milijarfde dinara, ostala je neiskorišćena. Prema rečima Đorđa Mandića, analitičara brokerske kuće Sinteza Invest, čak 80 odsto te sume “vraćen je na Beogradsku berzu i to uglavnom u akcije banaka”. Posledično, visok nivo oslobođenih sredstava i visoka tražnja upravo su i doveli do ovog ne baš očekivanog rasta vrednosti bankarskih vlasničkih hartija.

Ovo je, međutim, samo opis onoga što se dešavalo. Pravo pitanje je zašto su akcije banaka porasle. Praktično jedinstven stav berzanskih stručnjaka jeste da su akcije banaka danas atraktivne iz više razloga. “Pre svega reč je o bankama koje tek očekuje privatizacija, odnosno prodaja strancima. Dosadašnje iskustvo govori da su akcije banaka prodavane po cenama znatno većim od knjigovodstvenih pa i onih koje su postizane na tržištu u nekim prethodnim trgovanjima. Otuda se očekuje da se slična situacija ponovi i kod nekih preostalih, kako se to u bankarskom žargonu kaže, neprivatizovanih, tj. banaka sa starom vlasničkom strukturom ili onih u koje još nisu ušli strateški partneri i veliki igrači”, smatra Dejan Erić, sa Beogradske bankarske akademije. Odnos tržišne i knjigovodstvene vrednosti (PB) srpskih banaka u momentu prodaje bio je između tri i tri po, a kod nekih i više. Ovaj pokazatelj danas je prešao tri kod Agrobanke, Privredne banke, Univerzal banke i Čačanske banke. PB Komercijalne banke dostigao je 4,12 a Jubmes banke 2,89.

Pitanje je, međutim, šta će se na tržištu događati posle najnovijih informacija. Jer, sve do pre neki dan, recimo, verovalo se da bi Siti banka vrlo lako mogla da postane strateški partner nekoj od domaćih banaka. U prvom redu ciljalo se na Agrobanku i Privrednu banku, mada su je špekulacije vrlo često dovodile i u vezu sa Jubmes bankom. Izvan ovih priča sa Siti bankom jedino je ostala Univerzal banka za koju se veruje da je nedavno preuzeta od strane jednog poznatog, ali za sada još neimenovanog, srpskog privrednika.

“Demanti” iz Siti banke, koje je usledio prošle nedelje, nakon otvaranja njenog predstavništva u Beogradu, razbio je mnoge nedoumice i ohladio mnoge “igrače”. Regionalni menadžeri američkog finansijskog giganta izjavili su, naime da se u ovom trenutku ne razmišlja ni o kakvoj akviziciji u Srbiji (o tome više u rubrici Tržište i novac).
S druge strane, nije zgoreg potsetiti da je direktor Kredi Agrikol (Credit Agricole) za centralnu i istočnu Evropu, Božidar Đelić, nedavno izjavio da je “nepovratno prošla ‘zlatna groznica’ koja je tresla celu Jugoistočnu Evropu tokom dosadašnje privatizacije bankarskog sektora”. “Oni koji su hteli da dođu ovde to su veći i uradili i zato više nije realno očekivati da će cene prilikom prodaje pojedinih banaka biti i 5-6 puta veće od nominalne vrednosti njihovih akcija”, rekao je Đelić na konferenciji Ekonomist magazina o finansijskim uslugama.
Ali, ako više i neće biti takvih razlika, to ne znači da cene banaka, tj. njihovih akcija, neće i dalje rasti, naprotiv. Prema rečima analitičara Bojana Jelenkovića iz Sosiete ženeral banke, akcije banaka još uvek nisu iskoristile sav makropotencijal domaćeg tržišta. U Srbiji je, recimo, aktiva bankarskog sektora na kraju 2005. godine bila ispod polovine (tačnije - 46 odsto) bruto domaćeg proizvoda, dok je u Hrvatskoj ona iznosila 114, a u Sloveniji 104 odsto bruto domaćeg proizvoda. Istovremeno su u Srbiji ukupni krediti domaćih banaka iznosili 25 odsto BDP, u Hrvatskoj oko 68 odsto, a Sloveniji 56 odsto. Slična situacija je i sa ukupnim depozitima koji su na kraju prošle godine dostigli 25 odsto BDP u Srbiji, što je za oko dve trećine manje nego u Hrvatskoj.

Još jedan razlog za skok bankarskih akcija moglo bi da budu i očekivanja daljeg rasta novih bankarskih proizvoda, gde po mišljenju mnogih eksperata još uvek postoji značajan prostor.

Profit od profita
Konačno, ali nikako najmanje važno jedan od ključnih uzroka rasta vrednosti akcija ovih nekoliko banaka mogli bi da budu njihovi finansijski rezultati na kraju trećeg ovogodišnjeg tromesečja. “Za banke su dostupni kvartalni rezultati tako da je moguće pratiti kako posluju i uporediti to sa ranijim periodima. Agrobanka i Jubmes banka su zabeležili priličan rast profita ove godine, dok ostale imaju sasvim pristojne rezultate”, objašnjava Rade Rakočević, direktor Senzala.

Kako Ekonomist saznaje najveći uticaj na rast akcije Jubmes banke upravo su i imali poslovni rezultati banke za prvih devet meseci ove godine. Prema rečima zamenika predsednika Izvršnog odbora Jubmesa, Slobodana Lečića, za prvih devet meseci ostvarena je dobit od 315 miliona dinara, što je za čak 300 miliona više nego lani u istim razdoblju i što je banku svrstalo u prvih pet po ostvarenoj dobiti. Lečič kaže i da Jubmes od svih banaka ima najveću stopu prinosa na kapital (13,53 odsto) kao i na angažovana sredstva (7,42 odsto). Čini se, dakle, da sve češće špekulacije o dokapitalizaciji Jubmes banke, kao ni priče o “nekom partnerstvu” Siti bankom, nije imalo većeg uticaja na rast njenih akcija. “Razmišljamo o dokapitalizaciji, ali još uvek nismo doneli odluku. Sa Siti bankom nismo razgovarali”, tvrdi Lečić.

Skoro da je ista situacija i sa Agrobankom koja je, kako smo saznali u banci, za devet meseci ove godine ostvarila dva do tri puta bolje poslovne rezultate nego lane u istom razdoblju. “Akcije rastu jer su poslovni rezultati dobri, veći su prihodi, proširili smo klijentelu, restruktuirali kompaniju. Banka je konsolidovana, restruktuirana, tržišno orijenatisana, dobro transformisana”, objasnio je za Ekonomist Dušan Antonić, direktor Agrobanke. Za razliku od Jubmes banke, međutim, u Agrobanci čini se da u ovom momentu nisu zainteresovani za “nekog sa strane”, jer, kako kaže Antonić, “za sada smo obezbedili egzistenciju”, dodajući da su za njih sve velike svetske banke ipak zainteresovane.

Ono što, međutim, intrigira investitore, i već angažovane i potencijalne, jeste zašto rastu akcije Komercijalne banke. Poznato je, naime, da je 38 odsto akcija ove banke u rukama države, a da je još 24 odsto u rukama Evropske banke za obnovu i razvoj. Po mišljenju našeg sagovornika iz Sinteze, Đorđa Mandića, akcije Komercijalne banke su veoma interesantne zbog njene likvidnosti i sigurnosti na duži rok, a pre svega zbog prisustva EBRD-a. Dosadašnja praksa Evropske banke u našem regionu, naročito u finansijskom sektoru, pokazala je da ova institucija drži poziciju na rok od tro do pet godina, a nakon toga - na veliko zadovoljstvo svih vlasnika - obezbeđuje strateškog partnera. “Ovakav scenario veoma je moguć i u slučaju Komercijalne banke, koja je u poslednjih godinu dana poslovanja dobit pre oporezivanja povećala za više od osamnaest puta”, naglašava Mandić.

Pitanje je, dakle, šta sad? Da li je kasno kupovati akcije banaka ili se vredi uključiti u trgovinu, jer se ipak može očekivati i dalji rast njihovih akcija. Berzanski stručnjaci očekuju da će banke o kojima je bilo reči u ovom tekstu pre ili kasnije verovatno dobiti strateške partnere ili da će se spojiti sa nekim postojećim bankama. Veruje se, dakle, da će naredna godina biti obeležena novim transakcijama u bankarskom sektoru, te da se do kraja sledeće godine može očekivati prodaja većeg dela domaćih banaka koje se nalaze u rukama privatnih vlasnika. Do proleća, međutim, ne predviđaju se nikakvi konkretni aranžmani.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu