Srbija druga po broju abortusa u Evropi!

I u 21. veku za većinu žena u Srbiji abortus i dalje najefikasnije sredstvo kontracepcije i način planiranja porodice. Istina, prema zvaničnim statistikama, u Srbiji je došlo do smanjenja broja ovakvih prekida trudnoće, ali prema mišljenju stručnjaka, to nije realan podatak i ne znači da se u Beogradu i Srbiji povećava natalitet. Većina obavljenih abortusa ostane neprijavljena, iako postoji zakonski propis za to.

Prema rečima dr Katarine Sedlecki iz Republičkog centra za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, u Srbiji godišnje se, prema nezvaničnim statistikama, obavi oko 200.000 abortusa.

Srbija se, posle Rusije, nalazi na vodećem mestu u Evropi po broju prekinutih trudnoća. Na godišnjem nivou, u centralnoj Srbiji se svaka deseta žena podvrgne namernom prekidu trudnoće, a svaka 13. žena u Vojvodini. Žene nisu dovoljno informisane o kontraceptivnim sredstvima i strahuju od primene pilula ili spirale, jer smatraju da će im one ugroziti zdravlje. Neželjena trudnoća u razvijenim zemljama uglavnom se dešava pripadnicama lepšeg pola mlađeg uzrasta, a kod nas najčešće trudnoću prekidaju udate žene s jednim detetom.

Abortuse u prestonici zvanično obavljaju lekari u devet zdravstvenih ustanova i u pet privatnih ordinacija. Zanimljivo je da je broj prekida u stalnom opadanju – s 37.931 u 1990. godini na 10.577 u 2004. godini. Najveći broj prekida obavlja se na Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front”, 46 odsto, zatim sa 24 odsto u Institutu za ginekologiju i akušerstvo KCS i u KBC Zvezdara sa 11,6 odsto.

Oko dve trećine prekida trudnoće se obavi u privatnim ustanovama koje su u 2004. prijavile samo 217 ovakvih intervencija u svojim ordinacijama. Na osnovu zakona o medicinskim dokumentima, ginekološke ordinacije su dužne da nadležnim službama dostave jednom mesečno evidenciju o obavljenim prekidima trudnoće.

Primarijus dr Đurđa Kisin, iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, kaže da sve ginekološke zdravstvene ustanove koje se bave abortusima moraju zbog mogućih komplikacija da imaju tim lekara – ginekologa, transfuziologa i anesteziologa.

Prema rečima dr Danice Mihajlović, načelnice zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja, Zakonom o postupku prekida trudnoće utvrđeno je da se abortusi mogu raditi do 10. nedelje trudnoće.

U Pravilniku o bližim uslovima za rad lekarskih ordinacija piše da se prekid trudnoće može uraditi u periodu od 10. do 20. nedelje trudnoće ako se na osnovu medicinskih indikacija utvrdi da je zdravlje majke ugroženo, ako se očekuje da će se dete roditi sa teškim mentalnim i duševnim manama ili ako je plod začet silovanjem. Posle 20. nedelje trudnoće, po zakonu, abortusi se obavljaju samo uz saglasnost etičkog odbora zdravstvene ustanove u određenim zdravstvenim ustanovama.

Abortus je u SCG legalizovan 1969. godine i ozakonio je pravo žene da odlučuje da li će zadržati plod. Stručnjaci su saglasni u jednoj stvari – da se obučavanjem žena o primeni modernih kontraceptivnih sredstava može smanjiti broj neželjenih trudnoća, a ako dođe do neplaniranog začeća abortuse treba obaviti isključivo u ustanovama koje imaju dozvolu Ministarstva zdravlja.