Falsifikovana roba sa ulica preseljena na Internet - Sajtovi i "Facebook" profili postali Meka za prodaju satova, garderobe, parfema, lekova...

"Nike" patike za 2.000 dinara, "Fossil" sat za 1.500 dinara, lekovi kojih trenutno nema ni u jednoj apoteci – samo su neke od ponuda na koje svakodnevno nailaze korisnici Interneta. Bez obzira da li kupujete putem sajta ili preko "Facebook" profila, princip je gotovo isti. Vlasniku pošaljete vašu želju, on vama robu poštom ili nekom kurirskom službom, a vi platite pouzećem.

Nadležni procenjuje da je ove godine klikom miša trgovalo 900.000 naših građana. Uglavnom, reč je o falsifikovanoj robi. Tako je, sve ono što se donedavno moglo kupiti na ulici ili u kineskim radnjama, sada postalo dostupno iz fotelje. Sa druge strane, doduše u mnogo manjoj meri, moguće je kupiti i originalne proizvode, koji opet, (polu)ilegalnim kanalima stižu do potrošača. Zbog svega ovoga, proizvođači i oni koji posluju čisto, gube zaradu, a kupci često dobiju "mačku u džaku". Setite se samo slučaja Nenada Petrovića, koji je nedavno putem Interneta naručio kompjuter, a dobio cepanicu za 11.500 dinara.

Prema podacima Tržišne inspekcije, broj ilegalnih prodavaca na ulicama znatno je smanjen, ali je količina zaplenjene falsifikovane robe povećana. To samo znači da se ta roba preselila na globalnu mrežu. Takva roba se ne oporezuje, pa država gubi novac od poreza, zbog nelojalne konkurencije zatvaraju se legalne radnje, a kvalitet i zdravstvenu ispravnost proizvoda niko ne kontroliše. A prodaje se sve - od kozmetike i parfema preko obuće i odeće, do satova i nakita.

Sigurnost kao vrbov klin

Ako kupac umesto originalnih dobije lošu kopiju primera radi, Nike" patika ili "Gucci" torbe, pretrpeće materijalnu štetu. Međutim, šta je sa onima koji umesto pravog, dobiju falsifikovani lek?

– Internet je savršen alat za anonimnu prodaju. Znamo da su čak i neke bolnice naručivale lekove sa uverenjem da kupuju naše proizvode. Problem je što ne postoje međunarodni zakoni protiv trgovine falsifikatima preko Interneta – prenela je Mirta Rivas iskustvo kuće "Novartis", za okruglim stolom u Privrednoj komori Srbije, o problemu prometa krivotvorene robe preko Interneta.

(Foto: vipman/shutterstock.com)

Predstavnik Međunarodne organizacije za zaštitu žigova (INTA) Milan Milojević kazao je tom prilikom da sve može da bude krivotvoreno - od cipela do elektronskih uređaja i lekova, a vrednost međunarodne trgovine krivotvorenom robom u 2011. godini dostigla je 380 mlrd USD. Kako je rekao Milojević u PKS, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 10% svih prodatih lekova krivotvoreno, a ta cifra u Aziji i Africi dostiže i 60%. On je, dalje, objasnio da se promet krivotvorenom robom odvija preko Internet strana koje stvaraju zabludu da se radi o ovlašćenim domenima i on lajn prodavnicama, putem posredničkih Internet platformi i korisničkih naloga na društvenim mrežama.

Stati na kraj

Govoreći o problemima koji se javljaju na posredničkim platformama, Milojević je naveo da domaće platforme uglavnom imaju definisane uslove korišćenje kojima sarađuju sa vlasnicima prava i MUP-om, zatim praktikuju skidanje oglasa koji prodaju krivotvorenu robu i zabranu daljeg oglašavanja. Zbog toga, on smatra da je potrebno oformiti koordinaciono telo koje bi uključivalo MUP, carinu, vlasnike prava, RNIDS i prodajne platforme.

Predstavnik Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) Dejan Đukić objasnio je da propisi ne nalažu proveru lica koja registruju domene, niti kakav će biti sadržaj. Do sada su reagujući na sudske naloge, nekoliko domena blokirali. Međutim, ukidanjem domena se ne rešava problem, jer će sadržaj za nekoliko sati da osvane na drugoj adresi.

Izvršna direktorka kompanije "Limundo" Olga Maksimović kazala je da bi na posredničkoj platformi "Kupindo", koja posluje u okviru ove kompanije, do kraja godine trebao da bude postavljen i milioniti artikal. Maksimović je navela da je do septembra bilo 3,3 miliona aktivnih predmeta, a prodato je više od 1,4 miliona predmeta. Prema njenim rečima, od početka godine prijavljeno je oko 15.000 problematičnih predmeta, što je 0,45% svih predmeta koji postoje na ovim platformama. Oko 1.330 predmeta (9%) su prijavili članovi, 895 zastupnici robnih marki, a ostatak je detektovala sama kompanija.

Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za informatičku delatnost PKS, istakla je da je ovaj problem sada regulisan u više od deset domaćih zakona, a neophodno je i da se naša regulativa uskladi sa međunarodnom. Regulativu je potrebno sistematizovati, kako bi je razmotrilo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija u procesu javne rasprave o novom Zakonu o elektronskom poslovanju.

Najviše robe stiže iz Zaječara, Pirota i Prijepolja

Statistički podaci izneti u PKS, ukazuju da u Srbiji najviše krivotvorene robe koja se porodaje preko Interneta dolazi iz gradova u blizini granice. Tako na primer, iz Zaječara dolazi najviše odeće, iz Pirota parfema, iz Prijepolja patika sa lažnim etiketama...

Falsifikovana roba mahom se pravi u Kini, Južnoj Koreji, Tajvanu, odakle se potom transportuje na Bliski istok gde se pakuje u ambalažu koja je identična originalnoj i potom se distribuira na naše tržište.

J.Đ.