Spoljni dug Srbije smanjen na 25,7 mlrd EUR na kraju trećeg tromesečja 2013.

(Foto: I.Vukša)

Spoljni dug Srbije je u trećem tromesečju ove godine smanjen za 385,9 mil EUR, i na kraju septembra je iznosio 25,7 mlrd EUR, objavila je Narodna banka Srbije.

Smanjenje spoljnog duga zabeleženo je uprkos neto spoljnom zaduženju zemlje od 59,1 mil EUR, pre svega zbog jačanja evra u odnosu na ostale valute zastupljene u strukturi duga.

Pritom, neto spoljnom zaduženju zemlje u posmatranom periodu doprineli su javni sektor i preduzeća, dok se neto razduživanje banaka prema inostranstvu nastavilo.

Učešće spoljnog duga u procenjenom bruto domaćem proizvodu (BDP) je smanjeno u odnosu na prethodno tromesečje za 3,5 procentnih poena, na 80,3%.

Učešće spoljnog duga u izvozu robe i usluga, uvećanog za doznake iz inostranstva, smanjeno je za 12,5 procentnih poena, na 152,3%, što je u granicama održivosti prema kriterijumu Svetske banke.

Valutna struktura ukupnog spoljnog duga nije značajno izmenjena u odnosu na prethodno tromesečje. Učešće evra u ukupnom spoljnom dugu iznosi 70,8%, dolara 21,3%, specijalnih prava vučenja 5,2%, švajcarskog franka 2% i ostalih valuta 0,7%.

Spoljni dug javnog sektora smanjen je tokom trećeg tromesečja za 128,2 mil EUR, na 12,8 mlrd EUR.

Njegovo učešće u ukupnom spoljnom dugu povećano je za 0,3 procentna poena, na 49,8%, dok je učešće u procenjenom BDP-u smanjeno za 1,5 procentni poen, na 39,9%.

Iako je u posmatranom periodu neto zaduženje javnog sektora iznosilo 97,7 mil EUR, najvećim delom usled korišćenja kredita Vlade Ruske Federacije za podršku budžetu, do smanjenja duga pre svega je došlo usled negativne valutne promene i redovne otplate duga NBS prema MMF-u.

Spoljni dug države, čije je učešće u javnom spoljnom dugu dominantno sa 80,2%, povećan je tokom trećeg tromesečja za 101,2 mil EUR, na 10,3 mlrd EUR.

Spoljni dug privatnog sektora smanjen je tokom trećeg tromesečja za 257,7 mil EUR, na 12,9 mlrd EUR. Najveća neto zaduženja po osnovu dugoročnih kredita zabeležena su u prerađivačkoj industriji, rudarstvu i građevinarstvu, dok su najveća neto razduženja zabeležena u bankarskom sektoru, sektoru informisanja i komunikacija, saobraćaju i skladištenju i trgovini na veliko i malo.