Do investitora preko stranih privrednih komora

Seminar "Mogućnost saradnje lokalnih samouprava i stranih privrednih komora", koji je u organizaciji VIP Fonda u petak (6. decembra 2013. godine) održan u SB "Termal Vrdnik" u Vrdniku, okupio je oko 70 učesnika iz lokalnih samouprava iz Vojvodine i domaćih kompanija.

Aleksandar Stojkov, direktor VIP Fonda je objasnio da je cilj VIP Fonda bio da omogući lokalnim samoupravama da stupe u direktan kontakt sa stranim privrednim komorama:

- Iz našeg iskustva znamo da su one prva instanca kojoj se obraćaju strane kompanije koje su zainteresovane za investiranje u drugim zemljama, veliki broj upita dolazi nam upravo od njih i od stranih ambasada, a ta saradnja je važna i zbog brige o postojećim investitorima, što je veoma važno u današenje vreme krize.

Martin Knapp, direktor Delegacije nemačke privrede u Republici Srbiji je rekao da je učešće nemačkog kapitala u srpskoj privredi znatno manje nego u nekim drugim zemljama, te da je u 2013. godini u Srbiju, od oko 40 velikih kompanija koje su došle, samo pet iz Nemačke, sa kapitalom od 5% u odnosu na ukupni kapital tih projekata.

- Mislim da je razlog za manje učešće Nemačke u tome što jezgro nemačke privrede čine srednja preduzeća koja su se devedesetih godina suočila sa porastom cene radne snage, zbog čega je veliki broj tih kompanija investirao u druge zemlje, ali je Srbija u tom periodu prolazila kroz teške probleme i nije učestvovala u toj preraspodi nemačkog kapitala. U poslednjoj deceniji je oko 30 nemačkih kompanija došlo u Srbiju i zaposlilo oko 14.000 ljudi.

On je istakao, međutim, da je kroz razgovor sa nemačkim kompanijama koje posluju u Srbiji, saznao da se one vrlo zadovoljne poslovanjem ovde i da gotovo sve planiraju neke reinvesticije.

- Mi radimo sve što možemo, i mislim da će uskoro doći do promene i već su nam se javile neke kompanije koje imaju pogone u Kini, gde je jeftina radna snaga, ali iz koje transport robe traje dugo i zato je Srbija zanimljiva, jer se nalazi blizu srca Evrope.

Sanja Ivanić, direktorka Francusko – srpske privredne komore godine je istakla da u Srbiji trenutno ima 90 francuskih kompanija, od kojih je 55% u proizvodnji, 28% u finansijskom sektoru i 17% u uslužnim delatnostima, a sve one zaposlile su oko 10.000 ljudi.

- Naš posao je, izmeđju ostalog, i da informišemo francuske kompanije o mogućnostima investiranja u Srbiji. Planirali smo da u 2014. godini održimo niz konferencija u šest velikih gradova Francuske, na kojima ćemo predstavljati investicione potencijale Srbije i bilo bi nam važno da imamo komunikaciju sa opštinama kako bismo znali sa kakvim lokacijama raspolažu."

Vladimir Grišin, predstavnik Trgovinsko – industrijske komore Ruske federacije je rekao da je Rusija 2009.godine obnovila rad svog predstavništva u Srbiji i da je prvi i jedan od najvažnijih projekata bio informacioni portal (www.tikvf.org).

- Pored mnogo drugih informacija koje se tiču uslova poslovanja, ovaj portal ima i ponudu ruskih preduzeća koje žele da investiraju ili traže partnere u Srbiji, kao i informacije o investicionim potencijalima Srbije, tako da na njemu mogu da se pronađu i informacije koje nam opštine šalju o svojim lokacijama. Ruske kompanije su najviše zainteresovane za sektor energetike, poljoprivredu, mašinsku industriju, preradu drveta i turizam.

On je napomenuo da Srbija i Rusija imaju potpisanih 19 sporazuma na nivou regionalnih privrednih komora, ali da to nije dovoljno iskorišćeno i da bi trebalo iz samih regiona da bude više inicijative.

Natalia Popesku, izvršna direktorka Srpsko – azerbejdžanske privredne komore je istakla da je Azerbejdžan od 2003. utrostručio svoj ekonomski potencijal, da je danas jedna od vodećih rastućih ekonomija u svetu, koja je 2006. godine beležila rast od 345% BDP, što je bio najveći rast u celom svetu, te da se kriza u ovoj zemlji, zahvaljujući razvoju gasne i naftne industrije, ne oseća.

- Zahvaljujući svemu tome, Azerbejdžan je krenuo da investira u druge zemlje i, pored ostalih, zainteresovan je i za Srbiju, a naročito za poljoprivredu, prehrambenu industriju, zdravstveni turizam i ugostiteljstvo. U pitanju su uglavnom manje investicije od nekoliko miliona evra, ali ima i velikih kompanija koje traže nova tržišta.

Jan Štark, šef Ekonomsko - trgovinskog odeljenja ambasade Republike Slovačke kaže da trenutno ova zemlja po visini investicija u Srbiji zauzima 18 mesto, sa ukupno 111,815 mil EUR investicija u periodu od 2000. do 2010. godine.

- Slovačka preduzeća su danas više zainteresovana za investiranje u Srbiji i trgovina između dve zemlje beleži rast. Slovačke kompanije su, osim za energetiku, zainteresovane za investicije u mašinsku industriju, posebno u proizvodnju vagona, elektroopreme i tekstilnu proizvodnju.

Ovo je bio 27. modul seminara koje VIP fond organizuje za lokalne samouprave u Vojvodini od 2006. godine. Sledeći seminar će biti održan početkom marta, opet u nekoj od opština Vojvodine, i opet sa nekom od tema koja za cilj ima upoznavanje lokalnih samouprava sa trendovima i neophodnim koracima u privlačenju stranih direktnih investicija, saopštio je ovaj Fond.