Zbog nezaposlenosti, račune i dalje plaćaju roditelji

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Najveći broj nezaposlenih u Srbiji, njih čak 41%, između 21 i 35 godina starosti svoje troškove izmiruje uz pomoć roditelja, pokazalo je regionalno istraživanje o stanju na tržištu rada koje je sprovedeno tokom proteklog onlajn sajma zapošljavanja - Virtualni dan karijera i znanja 2013 koji se istovremeno održava u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Dok 30% Srba smatra da je za dobijanje posla najbitnija veza, isto smatra duplo više Hrvata, a od kad su nezaposleni, najveći broj anketiranih se uglavnom prijavilo na 11 do 30 konkursa za posao.

Istraživanje u kom je učestvovalo oko 300 nezaposlenih iz Srbije pokazalo je da, kada je dužina nezaposlenosti u pitanju nema pravila, te tako period nezaposlenosti traje od tri meseca pa i do nekoliko godina. Po 10% nezaposlenih ne radi do tri odnosno do šest meseci, između šest meseci i godinu dana nezaposlen je svaki peti anketirani, a isto toliko njih nema posao između godinu i dve dana.

Džeparac se daje i u 30. godini

Poražavajući podatak ipak je da čak 41% nezaposlenih kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj svoje troškove podmiruje uz pomoć roditelja. Ovaj podatak još dobija na težini ako se uzme u obzir da svega 17% učesnika ankete iz Srbije ima do 25 godina starosti.

Računi se još plaćaju i povremenim honorarnim radom, što čini četvrtina ispitanika, svaki deseti prima pare od zavoda za zapošljavanje, dok 10% anketiranih radi na crno.

Razlozi za nezaposlenost su razni, međutim čak 40% ispitanika iz Srbije navodi da nakon školovanja nije uspela da pronađe posao, bilo u struci ili van iste. Svaki peti anketirani ostao je bez posla zbog krize, dok je 15% ispitanika radilo na određeno, te im ugovori nisu produženi.

Nažalost, neki su dobili otkaz bez obzira na krizu - njih 10%, dok je 5% ispitanika sama dala otkaz.

Kako do posla?

Čak 62% anketiranih u Hrvatskoj veruje da se do posla može doći preko veze, taj procenat je duplo manji u Srbiji i Bosni i Hercegovini i iznosi oko 28%. Radno isukstvo i sreća su takođe bitni faktori smatraju nezaposleni, dok svega 10% njih misli da je fakultetsko obrazovanje bitno za pronalaženje posla.