Uređenje države košta i malo boli

Za stvaranje ambijenta koji će omogućiti razvoj privrede potrebno je: sveobuhvatno reformisati javni sektor i učiniti ga efikasnijim; poboljšati infrastrukturu, posebno saobraćajnu; povećati ulaganja u nauku, inovacije i obrazovanje; izvršiti reindustrijalizaciju u skladu sa potrebama tržišta; smanjiti poreze i doprinose, povećati bazu poreskih obveznika i uvesti elektronski katastar nepokretnosti kako bi se smanjile administrativne procedure za izdavanje dozvola.

Ovo su zaključci panel diskusije na temu "Makroekonomski trendovi – kako uspešno poslovati u nestabilnom okruženju" održane u utorak, 19. novembra u svečanoj sali Gradske kuće Užice u organizaciji Poslovnog kluba zapadne Srbije.

Privrednici koji žele da opstanu i uspešno posluju, bez obzira na nepovoljno ekonomsko okruženje, moraju da investiraju u inovacije i obrazovanje kadrova, pažljivo promišljaju resurse i poslovne planove, sa fokusom na tržišnu konkurentnost, neke su od poruka sa ovog skupa. Učesnici panel diskusije bili su profesor dr Goran Pitić, redovni profesor i predsednik Saveta Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) i predsednik Upravnog odbora banke Societe Generale banke Srbija, prof. dr Mihailo Crnobrnja, redovni profesor FEFA, Ninko Tešić, direktor "Impol sevala" i Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe. Moderator panela bio je Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista "Danas".

Neefikasna administracija i politička neizvesnost

Loša saobraćajna infastruktura u pojedinim područjima Srbije, kao što je to slučaj sa zapadnom Srbijom, predstavlja osnovnu prepreku za investitore koji se opredeljuju da investiraju tamo gde blizina autoputa i aerodorma omogućava brži i jeftiniji transport, istakao je u uvodnom izlaganju prof.dr Goran Pitić. Problem za ozbiljne investitore su neefikasnost administracije, permanentna politička neizvesnost, neizvesnost oko ulaska u Evropsku uniju, nepoznanice vezane za javni dug, kao i reformu kompletnog javnog sektora. Mnogo toga zavisi od spremnosti da se prekine sa političkim projektima i ukinu subvencije preduzećima koja su u procesu restrukturiranja i pred stečajem i zaista nemaju nikakve izglede da opstanu na tržištu. Privatni sektor ima šanse ako bira najbolje, najkreativnije ljude, ukoliko u svom poslovanju ima dobru percepciju rizika i procenu kada je pravo vreme za kreditno zaduženje. Euribor koji utiče na kamatne stope je na istorijskom minimumu i očekuje se da će na približnom nivou ostati u naredne dve godine, kada se može očekivati blagi rast. Jedan od načina da se privrednici zaštite od nestabilnog kursa je da u dogovoru sa svojim bankarima koriste valutno hedžiranje kao osiguranje od potencijalnih gubitaka u budućnosti.

Makroekonomske prognoze za narednu godinu mogu biti optimističnije, kaže Pitić, ukoliko se slomi otpor birokratije, dosledno sprovedu sistemske reforme i stvore povoljniji uslovi za investiranje i povećanje izvoza.Privrednici moraju da ostvare dodatvni pritisak na kreatore ekonomske politike i privrednog ambijenta da se smanje porezi i doprinosi i poveća baza poreskih obveznika.

Prof.dr Mihailo Crnobrnja smatra da je Srbiji potreban proces reindustrijalizacije koji će dati podstrek izvozu bez koga nema oporavka privrede. Podsećajući da smo u prošlosti ostvarivali zavidan nivo izvoza u tekstilnoj industriji i proizvodnji nameštaja izneo je stav da treba obnoviti deo ove proizvodnje, a posebnu pažnju bismo morali da posvetimo ulaganju u informacione tehnologije. Dilema da li treba da idemo ka Evropskoj uniji prestaje da bude dilema pred realnim pokazateljima, kao što je činjenica da je naš celokupan izvoz u Kinu, Rusiju, Latinsku Ameriju, Australiju i Novi Zeland manji od izvoza u Italiju.

Zahvaljujući tome što je u procesu privatizacije Valjaonicu aluminijuma u Sevojnu kupila fabrika sa 1.600 deoničara, investicijama, ne samo u savremenu opremu nego i ljude, potpunoj posvećenosti poslu od menadžementa do zaposlenih, uspevamo u uslovima krize da povećamo proizvodnju i opstajemo na tržištu, istakao je Ninko Tešić, direktor "Impol Seval" – Valjaonice aluminijuma. On je izrazio nezadovoljstvo sistemom obrazovanja, jer na tržištu rada nema zanimanja koja su potrebna ovoj kompaniji i poručio mladima da upisuju obrazovne profile sa kojima mogu da se zaposle, kao i to da iza njihovih diploma treba da stoji znanje.

Dragoljub Vukadinović, predsednik "Metalac grupe" je umereni pesimista kada je reč o podizanju nivoa investicija u ovom delu Srbije, kako zbog saobraćajne infrastrukture, tako i zbog toga što je teško investirati u zemlji u kojoj se ne zna šta će se dešavati narednih pet godina. Mere Vlade Republike Srbije, u oblasti finansija i privrede su donete da se ugasi požar i same po sebi nisu dovoljne. Prema njegovom mišljenju, neophodne su nam sveobuhvatne reforme u oblasti javne uprave, javnih preduzeća, zdravstvu, prosveti. Mere koje moramo sprovesti nisu bezbolne, ali uređenje države košta i malo boli, naglasio je Vukadinović navodeći primer Slovačke koja je zahvaljujući bolnim reformama uspela da ubrza svoj ulazak u Evropsku uniju i da danas bude daleko ispred država kojima je , koliko juče, gledala u leđa.

U diskusijama se moglo čuti da u aktuelnoj vlasti postoje ljudi koji imaju autentičnu nameru da realizuju promene u našem društvu, ali da još uvek nema konkretnih poteza, već sve ostaje na nivou deklarativnog, da borj zaposlenih u javnom sektoru treba drastično smanjiti i hitno realizovati neophodne mere koje su pretpostvka oporavka privrede. Ukoliko se to ne desi, očekuje nas tamni vilajet, smanjenje privrednih aktivnosti i veliki potresi u društvu.