Uskoro privatne privredne komore

Kada je u januaru počela primena izmenjenog Zakona o privrednim komorama, niko nije dovodio u pitanje opstanak jedine postojeće, Privredne komore Srbije koja je decenijama uživala u privilegovanoj poziciji zahvaljujući obaveznom članstvu i naravno članarini. Prvi nagoveštaj promene tog sistema stiže ovih dana iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, osnivanjem prve privatne privredne komore.

U nameri da ostvare veći uticaj kroz institucije, kako bi konačno počelo rešavanje problema na koje godinama ukazuju, privrednici okupljeni u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća okrenuli su se sebi. Zakonski uslov, da takvo udruživanje može da ostvari najmanje 100 privrednih subjekata ostvaren je, kaže inicijator, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Milan Knežević. On dodaje da Privredna komora, kakava postoji decenijama, nije bila okrenuta onima zbog kojih je osnovana.

- Privredne komore su vladine privredne komore . U njima je zaposleno 800 ljudi, imaju najveća primanja u Srbiji i naravno da se drže vlade i njenih instrukcija, jer zašto bi zaoštravale bilo šta na fonu : privrednik – vlada. Stanje u kakvom nam je privreda danas, jasno govori o tome kakav je bio njihov uticaj - kaže Knežević.

Knežević napominje da je za privrednike posebno iritantna činjenica da za članarinu koju su uplaćivali, nisu dobijali ništa.

- Kada je Asiocijacija malih i srednjih preduzeća nedavno zatražila poslovni prostor, od Privredne komore dobili smo ponudu, ali da taj prostor iznajmimo! Dakle ono što smo mi privrednici svojim članarimnama omogućili, oni nam sada rentiraju - ističe on.

Da je reč o preskupoj, pa i političkoj organizaciji, smatra i ekonomista Milan Kovačević.

- Mi smo imali komoru u kojoj je bilo obavezno članstvo. Ona je bila razgranata po teritoriji i nije se mogla videti njena prava uloga. Postala je praktično jedna od institucija države, a neretko smo mogli i da čujemo predstavnike Privredne komore kako zastupaju stavove koji sasvim sigurno nisu portekli od članova. To smo nasledili iz jednopartijskog sistema . Zbog toga je potrebno više transparentnosti u radu svih institucija, jer su Privredne komore, isto kao i Sindikati, same po sebi postale nekakva važna institucija - tvrdi Kovačević.

Predsednik Regionalne privredne komore Novi Sad Dragan Lukač smatra da je konkurencija uvek dobrodošla, ali i priznaje:

- Sadašnje privedne komore treba da pretrpe ozbiljnu rekonstrukciju u skladu sa težnjama da se ide u završetak tranzicije. Transformacijom bi trebalo od njih napraviti organizaciju koja će biti kompatibilna sa privredom, odnosno njen servis, jer je u suprotnom privrednici neće doživeti kao svoju instituciju - objašnjava Lukač.

U toj reorganizaciji moraće, međutim, da se uzme i zadatak koji zadaje prva privatna privredna komora. Milan Knežević nabrojao je tek deo podrške na koju će privrednici moći da računaju.

- Mi ćemo imati advokatske kancelarije koje će nas pratiti u sporovima sa državom odnosno preduzetbicima, imaćemo knjigovodstevno savetovalište, imaćemo poresko savetovalište i one koji će nas zastupati u poreskim sporovima. Neće biti nikakvih problema da dnevno podignemo stotine tužbi protiv onih koji ugrožavaju poslovanje i imovinu privrednika - zaključuje Knežević.

Izmene u Zakonu o privrednim komorama daju mogućnost izbora. A kome će preduzetnici plaćati članarinu, zavisi od toga šta će im biti ponuđeno.