(Ekonomist) Domaći brendovi - Gorčina starog vina Bermet

Da li je domaća industrija vina izašla iz faze niskoprofitnog izvoza polusirovine u cisternama i destruktivnog krčenja vinograda? Ovde trenutno „fale“ i vinogradi i mašine i tehnologija i stručnjaci...Opet, i neupućeno oko mora primetiti značajna „komešanja“ na domaćem tržištu vina. Malo malo, pa se pojavi neka nova, kvalitetna marka. Stoga je projekat zaštite geografskog porekla „Bermeta“, slatkog crvenog vina, koji je realizovalo 25 fruškogorskih vinara, ne predstavlja iznenađenje. Pre bi se reklo da je reč o logičnom nastavku jednog ohrabrujućeg trenda. Desertno vino „Bermet“ se, inače, spravlja posebnom tehnologijom i mezacijom 20 trava od bilo koje sorte, ali ponajviše od portugizera i gamea.

Mala pomoć
Bora Živanović, savremeni predstavnik čuvene sremskokarlovačke vinogradarske i pčelarske familije, ističe da je na Fruškoj Gori tek 3.000 čokota od kojih se pravi „ Bermet“. Međutim, važnije je da je unazad nekoliko godina zasad uvećan za pola. Živanović objašnjava da se vrednost investicije u ovu proizvodnju penje i do 12 hiljada evra po hektaru, u zavisnosti od infrastrukture i mehanizacije. Kako je prva ozbiljnija berba tek u četvrtoj sezoni po sadnji, nije lako finansijski izdržati do ozbiljnijih prinosa. Država je do sada pomagala obnovu vinograda sa 1.800 evra po hektaru. Po mišljenju vinogradara – nedovoljno. To što su domaće nadnice male, ne predstavlja u startu konkurentsku prednost. Mukotrpna ručna obrada vinograda je i pored niskih nadnica skuplja od mašinske, kakva se primenjuje u Francuskoj, Italiji i Španiji, žale se fruškogorski vinari.

Proizvođači „Bermeta“ su okupljeni u neformalnom udruženju i očekuju da im se pomogne u proširenju i usavršavanju proizvodnje ali i izgradnji vinskih podruma u kojima se crvena i crna vina godinama čuvaju na ujednačenoj temperaturi. U lagumu Živanovića, ugrađenom u brdo nad kojim je 15 metara zemlje, a sve u okviru Muzeja pčelarstva, uvek je 12 stepeni Celzijusa, bez obzira na spoljnu temperaturu.

Mala količina vina otežava ritam isporuke za sve brojnije kupce. U Sremskim Karlovcima, koje je još arhimandrit Prokopije Bolić u Savršenom vinodjelcu iz 1816. godine opisao kao centar najkvalitetnijeg vina, do pre 100 godina bilo je i do 1.000 jutara pod vinogradom. Danas jedva da je 140 jutara kvalitetnih zasada. Za ozbiljniji nastup moralo bi biti i trostruko više. Tim pre što blizina Dunava, vrsta zemljišta i mikroklima ovog geografskog područja omogućavaju da grožđe ranije sazri i ima do dva procenta više šećera nego u okolnim regijama.

Osim skupoće zasada, vinogradari kao razlog sporog razvoja sopstvenog biznisa vide i previsoke troškove skladištenja. Po njihovoj računici, na državnih 10.000 evra podsticaja, valja obezbediti dodatnih i do 90.000 evra za dobar podrum. Ipak, stvari će uskoro biti jasnije i videće se da li će država zasad vinograda podržati sa obećanih 7.000 evra po hektaru, kao i da li će za izgradnju podruma obezbediti beskamatne kredite. Tada će na red doći faza „finog podešavanja“ koja podrazumeva ujednačavanje tehnologije proizvodnje, jedinstvenu flašu, etiketu, zapušač... Zasad, „Bermet“ se prodaje samo po elitnijim restoranima i specijalizovanim prodavnicama. Nedovoljne količine otežavaju kontinuirano snabdevanje i ne dopuštaju izvoz.

(Sremski Karlovci)

Pesma o Bermetu
Na svetskom tržištu, agresivnim nastupom promovišu se proizvođači iz Australije, Afrike, Novog Zelanda, Južne Amerike... U našem okruženju, Bugarska i Rumunija i bez vinarske tradicije, uspele su da odneguju prepoznatljive sorte grožđa i naprave dobra vina koja su počeli da plasiraju i na ovdašnje tržište. Domaći vinari ističu da je važno da proizvodnju vina učinimo većom i kvalitetnijom do ulaska u EU, kako bi Srbija dobili proizvodnu kvotu primerenu svom potencijalu. Opterećeni primarnom proizvodnjom, fruškogorski vinari ne stižu da dovoljno rade na promociju. Pesnik je poodavno opevao Bermet, razmišlja se da se ova oda uglazbi. Novosadski Festival vina je počeo da afirmiše kultura vina, gde nije cilj piti mnogo, već piti kvalitetno, ali to je tek početak savremene prezentacije...