Marko Mrzel, Gorenje Srbija - "U saradnji s prirodom"

Dogovor za razgovor sa Markom Mrzelom, generalnim direktorom Gorenja za Srbiju, bio je tipično balkanski – „oko pola jedan, jedan“ u restoranu „Đorđe“. Mrzel je stigao okruglo u jedan. Precizan je i ne voli da gubi vreme, pogotovo na čekanje, ali to služi samo kao dodatna preporuka u svetu prvoklasnih menadžera.

Sa vrata je klimnuo glavom ka našem stolu u suprotnom uglu. Zatim je redom pozdravio sve konobare i ponekog gosta.

„Volim da idem u nekoliko kafana gde se lepo osećam, ali gde mogu na brzinu sve da završim, gde poznajem osoblje i ne moram puno da razmišljam oko hrane“.
Bilo je očigledno da ćemo ovaj ručak „igrati“ na gostujućem terenu. Pametno smo, stoga, prepustili izbor hrane konobaru. A i što ne bi. Mrzel i onako jednom nedeljno igra košarku sa vlasnikom restorana.

Glavni zadatak Marka Mrzela je da se brine o Gorenju na tržištu Srbije. Gorenje je u SFRJ nekad prodavalo 40 odsto svoje proizvodnje. Danas je taj procenat opao na manje od deset odsto. Ali, kao brend, kompanija je i dalje odlično pozicionirana.
„Srbija je uvek bilo domicilno tržište Gorenja. U Srbiji smo i dalje shvaćeni kao domaći brend“, kaže Mrzel.

Edukacija potrošača
Za Gorenje je tržište domaće, ali - da li je i domaćinsko? Mrzel kaže da su građani u Srbiji zahtevni potrošači. Iako, pomalo, staromodni. „U Srbiji je tehnološki razvoj bio otežan. Svest potrošača i znanje o proizvodima je danas na nižem nivou, nego u razvijenim državama. Razvoj te svesti je proces kroz koji su prošla sva tržišta i to je ono što sledi. Danas se kupci odlučuju za proizvod i po uslugama koje stoje iza njega. Proizvođač mora da daje duge garancije, da ima obezbeđene servise“.

Kakav je, dakle, ovdašnji potrošač?
„U suštini se ne razlikuju od drugih. Mislim da je potrošač u Srbiji odjednom dobio previše informacija koje ranije nije imao. On sad uči. Biće potrebno neko vreme da ljudi nauče da razdvoje šta je dobro od novih stvari koje se nude, a šta nije. Inače su potrošači u Srbiji jako zahtevni. S obzirom na to da imaju limitiranu količinu novca, još su i zahtevniji. A vole da troše, posebno na robu široke potrošnje. Ljudi ovde vole lepo da izgledaju“, kaže Mrzel.

Uz vreme, kaže Mrzel, i konkurencija će da pomogne da se potrošači „edukuju“.
„Konkurencija je super stvar“, kaže on. Ipak, Slovenci ne slove za najveće zagovornike liberalnog tržišta. „Liberalizacija tržišta može da se posmatra iz više uglova. U Sloveniju danas može sve da se uveze. Prisutne su mnoge robne marke. Ali, pitanje je ukusa potrošača. Tržište ne traži inostranu robu. U Beogradu mogu da kupim više stvari nego u Ljubljani, ali to je stoga što ljudi ovde više žele inostranu robu“, kaže Mrzel.

Marko Mrzel je u Gorenju počeo da radi 2002. godine. Pre toga je radio u jednoj trgovinskoj firmi. Diplomirao je na elektrotehničkom fakultetu u Mariboru, ali je magistrirao na ekonomiji. Posao u Gorenju na kratko ga je vratio u rodno Velenje, odakle je „prekomandovan“ u Beograd.

Na početku je planirao da se u Srbiji zadrži do isteka četvorogodišnjeg ugovora „Nikad ne znaš da li si negde poslat za nagradu ili po kazni. Kad sam došao u Beograd, to sam shvatio samo kao jednu stepenicu u karijeri“. Sad je siguran da želi da ostane bar još jedan „mandat“.

„U međuvremenu sam ovde formirao život. Srpsko tržište je puno izazova. Već sad vidim šta sve treba da odradim u sledeće četiri godine. Uz to, jako je kreativno biti na „prvim linijama“. Mogućnost kreacije ovde postoji u velikim količinama. U zaleđu, sa druge strane, stvari funkcionišu mnogo više šablonski“, kaže Mrzel.

Uz to, i porodica mu je u Beogradu. Ima troje dece. Dvoje starijih idu u internacionalnu školu u Beogradu, dok je najmlađa kćer još u obdaništu. „Potpuno sam se „integrisao“ u Srbiju. Ali čovek ne može drugačije dobro da radi. Ja moram da živim sa svojim potrošačima, da im upoznam navike, da razumem tržište i njegove potrebe. Čovek mora da bude deo sredine da bi mogao da je razume“, kaže naš sagovornik.

Edukacija menadžera
Mrzel još nema 40 godina. Pripada, dakle, mladoj generaciji Slovenačkih menadžera. Ta je država, više nego ostale razvijene zemlje, karakteristična po razlikama između mladih menadžera i onih sa više iskustva. Mladi u Sloveniji uglavnom su „impresionirani“ američkim konceptom upravljanja, dok su iskusnijim rukovodiocima, obrazovanim još u periodu socijalizma, bliži evropski modeli upravljanja, smatra Mrzel.

Iako je završio američku školu, Mrzel kaže da se nije opredelio ni na jednu stranu.
„Treba izabrati iz svake škole to što je najbolje i što pojedincu najviše odgovara. Ali, mislim da su promene bitne. Čovek treba da zna kad da oslobodi mesto za mlađe, ali i da ostane u funkciji kvalitetnog savetnika. Međutim, za to ljudi moraju da imaju pozitivnu energiju“.

Nije član ni jednog udruženja menadžera, jer mu, kaže, tako nešto nije potrebno. Slovenija je dovoljno mala država da ionako poznaje sve kolege koji bi mu mogli biti od pomoći. Slobodno vreme bi radije potrošio na nešto drugo.
„Nema ništa loše u takvom povezivanju. Ali ja ne volim da gubim previše vremena u stvarima koje me ne fasciniraju“. On dodaje da je u Sloveniji problem u „kritičnoj masi“ ljudi koji su predodređeni za lidere. „U svakom narodu određen procenat ljudi ima izražene liderske karakteristike. Slovenaca ima malo u odnosu na druge narode. Srazmerno tome, manje je i „rođenih“ lidera“, kaže.

Iako se bavi prodajom, ne misli da je dobro biti zaokupljen kupovinom. Potrošnja sve više fascinira ljude u Srbiji. Sa jedne strane to je razumljivo – srpsko tržište je takvo da mu je potrebno „sve“. „Ja to ne podržavam. Umesto da čovek odlazi u prirodu, on dane provodi u tržnim centrima. Ali, i to su faze koje moraju da se prođu. Za sve je potrebno vreme“.
Ipak, Mrzel kaže i da tradicija ima značajnu ulogu. Skandinavci imaju tradiciju da idu u prirodu, u Srbiji je tradicija kafane izraženija. Kafane nisu njegovo viđenje hedonizma, ali kaže da ih zbog posla često posećuje. Slobodno vreme više voli da provodi na basketu.
„Uživanje mi je i da idem na put sa porodicom, da pročitam neku dobru knjigu“. Kaže i da ne ide često u pozorište, ali da voli da gleda dobre filmove. Retko čita novine. Voli kratke i sažete informacije. Internet mu je idealan medij. „Danas ima previše informacija“

Mrzelovom duhu više odgovara stil života koji pruža Beograd. Ljubljana, kao i drugi slovenački gradovi, ponekad su mu „dosadni“. Ipak, ne misli da je noćni život jedino što Srbija može da ponudi strancima. Mada je, možda, ono najlepše.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu