Obeležen Svetski dan borbe protiv dijabetesa

Šećerna bolest je postala pandemija globalnih razmera, a statistika pokazuje da će do 2025. godine od ovog oboljenja patiti preko 380 miliona ljudi. U Srbiji oko 650.000 osoba boluje od dijabetesa, a pretpostavlja se da čak polovina od tog broja i ne zna da ima ovu bolest. Iako brojnost srpske populacije opada, tokom prethodnih 20 godina broj dijagnostikovanih osoba sa dijabetesom se skoro udvostručio, a pretpostavlja se da će do 2030. godine taj broj dostići 730.000. Na osnovu Studije opterećenja bolestima u Srbiji, dijabetes se nalazi među vodećim uzrocima smrti, na visokom 6. mestu.

Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, 14. novembra, Republička stručna komisija za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti Ministarstva zdravlja Republike Srbije u saradnji sa Savezom društava za borbu protiv šećerne bolesti Srbije, Dijabetološkim savezom Srbije, Udruženjem za edukaciju dijabetičara Srbije i Savezom društava za borbu protiv šećerne bolesti Vojvodine organizovala je "Dijabetes Forum 2013: Učinimo korak napred i zaštitimo budućnost".

- Iako je ranije odlučeno da se savetovališta za dijabetes ukinu, procenili smo da su ona neophodna i da građani zaslužuju mesto gde mogu da se obrate za pomoć. U savetovalištima, koja će otvoriti 2014. godine, radiće se intervencije između terapija koje određuje odabrani lekar i bolnice. Posebno me raduje što su neki domovi zdravlja i pored odredbe o ukidanju savetovališta, nastavli sa ovom praksom - rekla je ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.

Povodom oveležavanaja Svetskog dana dijabetesa u noći između 14. i 15. novembra simboli Beograda i zgrade institucija u glavnom gradu biće osvetljeni plavom bojom.

Prevencija

Način ishrane je jedan od najvažnijih koraka kako da zdravi umanje rizik od ove bolesti, ali i kako da oboleli regulišu nivo šećera u krvi. Nije reč o posebnoj kuhinji za dijabetičare, već je nužna samo preraspodela određenih namirnica po količini i vrsti. Organizam treba da ima optimalan unos svih hranljivih materija, ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina, minerala i vode. Nesumnjivo veliki značaj u ishrani imaju složeni ugljeni hidrati, odnosno dijetna vlakna, jer značajno pomažu u regulaciji šećerne bolesti.

- Česta je zabluda da dijabetičari moraju da isključe hleb i proizvode od žita iz svoje ishrane, a zapravo je dovoljno da promene svoje navike i koriste proizvode od punog zrna žita. Takođe, brojna istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje ražanog hleba i proizvoda od ražanog brašna, može uticati na bolji insulinski odgovor, odnosno utiču na sporiju resorpciju glukoze u gastrointestinalnom traktu. Pored ražanog hleba, prednost se daje i ostalim vrstama hleba dobijenih od punog zrna žita, pahuljica i kinoe. Naravno, kada se u planiranju obroka koriste ove namirnice, mora se voditi računa o ukupnom unosu ugljenih hidrata, bez obzira što ove namirnice sadrže i rastvorna i nerastvorna vlakna - naglašava Jasmina Mitrić, nutricionista, savetnica kompanije "Don Don" i stručnjak za planiranje kolektivne ishrane doma za stare na Bežanijskoj kosi.

Rezultati najnovijih istraživanja ukazuju da se redovnim konzumiranjem hleba od ražanog, ječmenog brašna ili od integralnih žitarica, koji je bogat vlaknastim materijama, znatno smanjuje i opasnost od dijabetesa. Integralne žitarice su bogate vlaknastim materijama, a upravo one sprečavaju razvoj dijabetesa.